Википедија

Општина Лепосавић

општина на Косову и Метохији

Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине Косово и Метохија. Површина јој је 750 km², и налази се у долини Ибра. Ограничена је са истока падинама Копаоника, са запада падинама Рогозне, и обухвата 72 села са укупно 18.500 становника. Нека насеља која су данас у овој општини су тек 1953. године припојена Косову и Метохији (Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште)

Општина Лепосавић
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Косовскомитровачки округ
Становништво
Становништво 18.600 (2015)
Географске карактеристике
Површина 539 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Зоран Тодић (СЛС)
Веб-сајт www.leposavic.rs

Географски положајУреди

Лепосавић је најсевернија општина Косова и Метохије. Налази се са десне стране реке Ибра. Припада јужном и средишњем делу ибарско-копаоничког краја. Обухвата планинске области југозападног Копаоника и североисточне падине Рогозне.[1]

Данашња општина је формирана 1960. године, од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и Слатина.[2] Законом о подручјима, општинама и срезовима у Народној Републици Србији, објављеном у Службеном гласнику 12. децембра 1959. године, општини је припало двадесет катастарских општина, односно насељених места: Белуће, Бербериште, Бистрица, Баре, Бело Брдо, Борова, Врачево, Гувниште, Доњи Крњин, Земаница, Исево, Лешак, Миоковиће, Остраће, Постење, Поткомље, Рватска, Требиће, Ћирковићи, Црнатово. Ове катастарске општине су припадале Дежевском срезу са средиштем у Новом Пазару (Бербериште), Копаоничком срезу са седиштем у Брусу (Земаница, Црнатово, Бело Брдо, Миоковиће) и Студеничком срезу, са седиштем у Рашкој (сва остала насеља). Тиме је 170 km² територије уже Србије припојено аутономној области Косову и Метохији.[3] Године 1963. донет је Устав, којим је Косовско-метојхијска област постала аутономна покраијна.

Општина Лепосавић сада има 7 месних заједница, Лешак, Лепосавић и Сочаница, Бело Брдо, Врачево, Бистрица и Шаљска Бистрица и 72 села.[2]

КлимаУреди

У општини су присутне:

  • умереноконтинентална клима до надморске висине 800 m. Максимална температура од 38,5 °C се достиже у јулу и августу, а минимална -28,5 °C у другој половини јануара и првој половини фебруара, док је средња температура. Први мразеви почињу крајем септембра или у октобру, а први снег половином новембра и трају до маја, најчешће око Ибра и његових притока. Најчешће дувају северни, северозападни и југоисточни ветар (косовац).[4]
  • субалпска клима, на висинама од 800 m до 1300 m. Одликује се хладним зимама и умерено топлим летима, при чему је јесен топлија од пролећа.[5]
  • планинска клима, на висинама изнад 1300 m. Заступљена је на Копаонику и Рогозни. Најхладнији је месец јануар, а најтопији август. Снег траје по 150 дана у години, а магле 94.[5]

Природна богатстваУреди

Биљни и животињски светУреди

Разноврсност биљног света зависи од надморске висине, која се креће од 400, где преовлађују барска вегетација и обрадиве површине у долини Ибра, до 2017 метара, где преовлађују шумска и планинска вегетација. Шуме, ливаде и пашњаци заузимају 56% теригорије општине. У нижим областима расту врба, јова и топола, док се на већим висинама храст и буква, у заједници са другим врстама, цер, јасен, јавор, црни и бели граб, јасика, леска, глог, клека.[6] На већим надморским висинама се налазе четинари бор, јела, смрека, оморика, смрча. У близини места Дубље, налази се око 150 церових стабала, на површини од 1 хектара, који су заштићено природно добро.[7]

На шумским пропланцима, пашњацима и у врлетима расте шумско воће: јагода, купина, боровница, дрењина, леска, трњина, шипурак, дивља јабука, дивља крушка. Такође се налази ливадско и шумско цвеће: висибаба, нарцис, љубичица, ружа, снежни цвет, орхидеја, врес, бела рада и друге. Има и лековитог биља: трава ива, ђурђевак, маслачак, мајчина душица, хајдучка трава, кантарион, боквица, зова, камилица, липа, глог, клека. У ендеме спадају Панчићева поточарка (лат. Cardamine pancicii), рунолист, српска лала (лат. Tulipa serbica), копаоничка љубичица (лат. Viola Copanicensis).[7]

Од животињског света су заступљени[8]:

ХидрографијаУреди

Река Ибар, која у свом горњем току има врло чисте воде. У мање хидролошке објекте спадају баре, извори и термоминерални извори:

ДемографијаУреди

 
Положај општине на карти Космета

Већину становника општина чине Срби, а присутне су и друге етничке заједнице, највише Албанци и Бошњаци.[2]

Пре 1999. отприлике 600 косовских Албанаца је живело у 3 села на југу општине (Кошутово, Бистрица и Церање), која су данас скоро празна, а њихови становници углавном сада живе у јужном делу Косовске Митровице. На целокупној територији општине од јуна 1999. године почеле су да пристижу интерно расељена лица са целог Космета, и њихов број данас износи 2.500, од којих су 203 Роми. Око половине од тог броја Рома, интерно расељених лица, је из Вучитрна, Клине, Призрена и Обилића, а друга половина је из Ромске Махале из Косовске Митровице. Око 1.200 ИРЛ српске националности живи код својих рођака, а остали у колективним центрима у Лепосавићу, Лешку и Сочаници. Значајан број Муслимана живи у селима Бербериште, Врачево и Рватска. Само Лепосавић и Лешак имају статус градског насеља.

Етничке структура по годинама:

  • 1991. година:
    • УКУПНО 16.291
    • Срби 14.306 (87,8%)
    • Албанци 1.101 (6,7%)
    • Муслимани 600 (3,7%)
  • 1999. година:
    • УКУПНО -----
    • Срби 15.365
    • Албанци 902
    • Муслимани 940
  • 2006. година:
Демографија
Година/Популација Срби  % Албанци  % Бошњаци  % Роми  % Укупно
Попис 1991. године 14,306 87.8 1,101 6.7 600 3.7 163 1.0 16,291
Јануар 1999. године 15,365 - 902 - 940 N/A N/A N/A N/A
Тренутне бројке 18,000 67 240 203 App. 18,500
Извори: Попис 1991. године: Грађански попис становништва; Национална структура општина (Статистички биро Југославије, Београд, 1993), странице 123-125 ; Бројке 1999. године: Листа села на Косову и Метохији (УНХЦР, 9. март 1999).

ИнфраструктураУреди

Кроз општину пролази веома важан регионални пут у дужини од 38 километара, који повезује Косово о Метохију са ужом Србијом.

Постоји Здравствени центар у Лепосавићу, као и амбуланте у селима Сочаница, Лешак, Врачево и Бело Брдо.

У општини се налазе 4 основне школе од којих су 3 на српском језику (ОШ „Лепосавић” у Лепосавићу са издвојеним одељењима у Дрену, Јошаници и Кијевчићу, ОШ „Стана Бачанин” у Лешку, са издвојеним одељењима у Врачеву, Белући, Белом Брду, Миоковићу, Остраћу, Доњи Крњин и ОШ „Вук Караџић” у Сочаници, са издвојеним одељењима у Горњој Сочаници и Вучи) и једна на албанском језику у селу Бистрица са десетак ученика. Средњих школа има 2 (Пољопривредна школа „Приштина“ у Лешку.[9][10], Средња школа „Никола Тесла”), колико и факултета Приштинског Универзитета (Учитељски факултет из Призрена и Факултет за физичку културу из Приштине) и две више школе Виша Економска школа, којој је било седиште у Пећи и Виша Саобараћајна школа, којој је седиште било у Урошевцу. Они су заједно са Институтом за српску културу — Приштина измештени у општину Лепосавић 1999.

ПривредаУреди

До 1991. године цела се привреда заснивала на индустрији, односно ДП „Копаоник”, који послује у оквиру сложеног система Трепчи. Значајно место сада заузима дрвна индустрија, захваљујући великом шумском фонду, који заузима готово половину површине. Прозиводи се техничко дрво, огревно и друге врсте просторног дрвета, као и шумска грађа. Осим тога, у оквиру металне индустрије овде послују[11] „ППТ – Зглобни лежајеви” предузеће за израду зглобних лежајева, основано 2000. године[12] и фабрика „Иво Лола Рибар“ за резервне делова за ТЕ „Обилић“, као и велики број малих привредника.

Пољопривреда је такође једна од основних делатности, али су услови за њен развој веома скромни, превасходно због недостатка земљорадничких задруга и откупних станица за пољопривредне производе.[11]

Услови за пољопривредну производњу су веома скромни. Пољопривредна производња би могла да се побољша активирањем земљорадничких задруга и откупних станица за пољопривредне производе, који би се пласирали фабрикама за њихову даљу прераду.

ЕкономијаУреди

Општа економска ситуација у општини је неповољна. Стопа незапослености је висока, а посебно је висока у пољопривреди, посебно имајући у виду да у општини преовлађује пољопривредно становништво. Велики је број и расељених лица која живе у општини.

КултураУреди

  • Центар за културу „Сава Дечанац“ са библиотеком и домовима културе у Лепосавићу, Лешку и Сочаници[11]
  • КУД „Копаоник“, друштво основано 1998. године, чији се рад на културним, фолкорним и певачким делатностима заснива на очувању традиције, културе и националног идентитета Срба на читавом простору Косова и Метохије[11][13]

Културно-просветну функцију врше и Дом културе Свети Сава из Истока, Народна библиотека Свети Сава, позориште из Грачанице, Културно-уметничко друштво „Копаоник”.

РелигијаУреди

Главна религија је српска православна. Православне цркве постоје у насељу Лепосавић (Црква светог Василија Острошког из 2002), у насељу Лешак (Црква Пресвете Богородице) и у селима (Манастир Врачево, Манастир Свете Петке у Церањској реци, Црква Светог Николе у Земаници, Црква на Дубљу, посвећена Великој Госпојини, источно од села Дубока, Црква у Дренови посвећена Благовестима, Црква Распећа Христовог у Улију), црква у Гулију као и православни Манастир Сочаница, са црквом посвећена Усековању светог Јована Крститеља.

Настанак већина насеља у општини се везује за црквене празнике. Велики број мештана присуствује прославама црквених празника, након којих се организује културно уметнички програм.[14]

Археолошка налазишта и споменициУреди

Археолошки локалитети у општини Лепосавић[15]:

Археолошка налазишта се не налазе у функцији туризма.[15]

СпортУреди

У Лепосавићу делује Спортски савез.

Регистровани спортски клубови у општини Лепосавић:

  • Фудбалски клуб „Копаоник” Лешак,
  • Фудбалски клуб „Ибар„ Лепосавић,
  • Фудбалски клуб „Сочаница„ Сочаница,
  • Фудбалски клуб „Kосмет„ Лепосавић,
  • Омладински фудбалски клуб „Лешак„,
  • Женски одбојкашки клуб „Лепосавић„,
  • Кошаркашки клуб „Лепосавић„,
  • Кошаркашки клуб „Лешак„,
  • Карате клуб „Томари„,
  • Карате клуб „Лепосавић„,
  • Шах клуб „Космет„,
  • Планинарско-скијашко друштво „Копаоник„,
  • Клуб спортских риболоваца „Пастрмка„,
  • Тениски клуб „Лепосавић„,
  • Атлетски клуб „Лепосавић„,
  • Ски клуб „Skiroos„,
  • Одбојкашки клуб „Спорт-Коп„ Лепосавић,
  • Стонотениски клуб „Лешак„,
  • Стонотениски клуб „Лепосавић„,
  • Женски рукометни клуб „Сочаница„,
  • Стонотениски клуб „Галич„ Сочаница
  • Фитнес клуб „КИМ ФИТНЕС ТИМ„
  • Карате клуб „Лепосавић„

Спортска туристичка организација Лепосавић је организатор општинских такмичења у малом фудбалу, рукомету, одбојци, кошарци, стоном тенису као и пролећног и јесењег кроса. Такође организују Радничке спортске игре, на којима се сваке године, преко 400 радника надмеће у 15 такмичарских дисциплина. Организују се и акције „Жене у рекреацији“, Сеоске Ускршње игре, Бизнис лига.

ИзвориУреди

  1. ^ Стратешки план 2016, стр. 21.
  2. ^ а б в Стратешки план 2016, стр. 17.
  3. ^ РТС & 21. 1. 2015.
  4. ^ Стратешки план 2016, стр. 15.
  5. ^ а б Стратешки план 2016, стр. 16.
  6. ^ Стратешки план 2016, стр. 27.
  7. ^ а б Стратешки план 2016, стр. 28.
  8. ^ а б Стратешки план 2016, стр. 29.
  9. ^ Пољопривредна школа Приштина у Лешку, Приступљено 10. 4. 2013.
  10. ^ Пољопривредна школа Приштина у Лешку унапређује пољопривреду и сточарство Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2020), 10 oktobar 2012, Продукција Пиксел, приступ 31. март 2013
  11. ^ а б в г Општина Лепосавић: Опште информације Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2013), Приступљено 26. 1. 2013.
  12. ^ ППТ Зглобни лежајеви Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2017), Приступљено 26. 1. 2013.
  13. ^ Упознај Србију: КУД „Копаоник[мртва веза]“
  14. ^ Стратешки план 2016, стр. 34.
  15. ^ а б Стратешки план 2016, стр. 36.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Општина Лепосавић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Лепосавић&oldid=25360319”