Општина Мало Црниће

јединица локалне самоуправе Републике Србије

Мало Црниће је општина у Браничевском округу у источној Србији. Пожаревац је удаљен 13 km, Петровац на Млави 25, а Београд 100.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.986 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.458 становника).[3]

Општина Мало Црниће

Зграда СО Мало Црниће
Грб општине Мало Црниће
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Становништво
Становништво Пад 8.986 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 271 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт opstinamalocrnice.rs

Географске одлике уреди

Општина Мало Црниће простире се у долини реке Млаве у плодоносној равници Стиг. По ободу општине се налазе брда, почеци Хомољских планина. Надморска висина је између 89 и 350 метара. Равничарски део општине заузима 18.613 хектара (70%), а брежуљкасти део 7.977 хектара (30%).

У општини влада умерено-континентална клима. Просек летњих температура је 20,5°C, а зимских 1,23°C.[4] Највише кише падне у мају и јуну, а најмање у септембру. Око 90% вода тече према реци Млави, а 10% према Пеку. У општини постоје 2 језера: Заова и Змајевац. Територија је слабо пошумљена тако да су удари ветра типично јаки (кошава).

Историја уреди

Први помен насеља овог краја налази се у турском Браничевском тефтеру из 1467.[5] У њему су пописана села: Салаковац, Гоње и Доње Црниће, Батуша, Калиште, Кула, Топоница, Кобиље и Мало Градиште (од оних насеља која и данас постоје). Породица Бајлони је 1869. овде подигла Бајлонијев млин (данас „Млин Млава“). Године 1885-86. саграђена је прва четворогодишња школа у овом крају.

Становништво уреди

Становништво Малог Црнића и околине карактерише негативан природни прираштај, одлив становништва и демографско пражњење.

Општина обухвата 19 руралних насеља са 11.458 стална становника од којих се већина (85%) бави пољопривредом. Око 6.000 људи из ове општине ради у Западној Европи. У општини раде 4 основне школе са истуреним одељењима, и једна предшколска установа.[6] Ту је и један дом здравља и 6 амбуланти. У Малом Црнићу, постоји и Библиотека "Србољуб Митић",чији корени залазе у далеку 1879 годину, када је у Малом Црнићу основано прово читалиште под називом "Дружбена читаоница", од стране чешке пододице Бајлони.

У седишту општине Мало Црниће, истоименом насељу, одржава се годишњи Фестивал драмских аматера села Србије - Федрас.

Општина према попису из 2022. године има 8.986 становника. У општини живи 7.898 пунолетних становника, а просечна старост износи 48,99 година (47,15 за мушкарце и 50,89 за жене).[7]

Етнички састав према попису из 2022.‍[1]
Срби
  
7.941 88,37%
Власи
  
251 2,79%
Роми
  
93 1,03%
Румуни
  
30 0,33%
Македонци
  
17 0,19%
Бугари
  
7 0,08%
Муслимани
  
7 0,08%
Југословени
  
6 0,07%
Остали
  
140 1,56%
Регионално
  
11 0,12%
Неизјашњени
  
97 1,08%
Непознато
  
386 4,30%

Насељена места уреди

 
Смољинац, највеће насеље у општини

Општина Мало Црниће се састоји од 19 насеља. Највећа насеља у општини су Смољинац и Божевац која једина имају преко 1.000 становника, 6 насеља имају између 500 и 1.000 становника док 11 имају испод 500 становника (од тога два испод 100 становника). Седиште општине налази се у Малом Црнићу.

Насеље Становништво Промена (%)
Попис 2011.[3] Попис 2022.[7]
Аљудово 124 87 -29,84%
Батуша 510 387 -24,12%
Божевац 1.390 1.136 -18,27%
Велико Село 401 275 -31,42%
Велико Црниће 566 612 8,13%
Врбница 377 250 -33,69%
Забрега 179 111 -37,99%
Калиште 421 318 -24,47%
Кобиље 727 473 -34,94%
Крављи До 283 212 -25,09%
Кула 653 441 -32,47%
Мало Градиште 278 246 -11,51%
Мало Црниће 724 624 -13,81%
Салаковац 693 613 -11,54%
Смољинац 1.462 1.199 -17,99%
Топоница 820 624 -23,90%
Црљенац 838 607 -27,57%
Шапине 898 675 -24,83%
Шљивовац 114 96 -15,79%

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Национална припадност, подаци по општинама и градовима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-228-2. 
  2. ^ pp. 11 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ pp. 15.
  5. ^ pp. 14.
  6. ^ pp. 20.
  7. ^ а б Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 2. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.