Општина Нови Кнежевац
Општина Нови Кнежевац је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 305 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26764 ha, а на шумску 161 ha).
Општина Нови Кнежевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Седиште | Нови Кнежевац |
Становништво | |
— 2022. | 8.627 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 305 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Ирена Славковић (СНС) |
Веб-сајт | www.noviknezevac.rs |
Седиште општине је градско насеље Нови Кнежевац. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.627становникa[1] (према попису из 2011. било је 11.269 становника).[2] У општини се налази 5 основних и 2 средње школе.
Историја
уредиОпштина Нови Кнежевац, иако смештена уз Тису, историјски је веома везана за Поморишје и поморишку војну границу.
Октобра 2023. године у Новом Кнежевцу је одлуком власти преименован велики број назива улица, како би се уклонила имена улица дата по комунистима, што је председник општине образложио становиштем да су комунисти починили веће злочине и од окупатора.[3]
Насељена места
уредиОпштину Нови Кнежевац чини 9 насеља:
Етничка структура
уредиСва насељена места имају већинско српско становништво осим Мајдана и Раба, који имају мађарско.
Састав становништва – општина Нови Кнежевац | |||
---|---|---|---|
Укупно | 8.627 (100,00%) | 11.269 (100,00%) | 12.975 (100,00%) |
Срби | 5.005 (58,01%) | 6.445 (57,19%) | 7.725 (59,53%) |
Мађари | 1.956 (22,67%) | 3.217 (28,54%) | 3.864 (29,78%) |
Роми | 742 (8,60%) | 923 (8,19%) | 655 (5,04%) |
Остали | 924 (10,71%) | 684 (6,07%) | 731 (5,64%) |
Референце
уреди- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „"Vučić će ostati centralna figura za diplomate SAD i EU na Zapadnom Balkanu": Politico o izbornim rezultatima u Srbiji - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-12-18. Приступљено 2023-12-18.