Општина Пелагићево

општина у Републици Српској, БиХ

Општина Пелагићево је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Пелагићево. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 5.220 лица.[4]

Пелагићево
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996

Пад 4.046[1]
Пад 4.358[2]
4.828[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина122,5 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеСлавко Тешић (СНСД)
Позивни број54
Веб-сајтОпштина Пелагићево

Географија

уреди

Општина се налази у Посавини. Првобитно је површина општине износила 17.800 хектара, односно 178 km², међутим промјеном границе општина Пелагићево и Модрича и цијепањем катастарских општина Доње Леденице на катастарске општине Доње Леденице и Борово Поље, површина сада износи 12.250 хектара, односно 122,5 km². На територији општине се налази истоимено вјештачко језеро Пелагићево.

Насељена мјеста

уреди
 
Мапа насељених места општине Пелагићево

Подручје општине Пелагићево чине насељена мјеста: Блажевац, Горња Трамошница*, Горње Леденице*, Доња Трамошница, Доње Леденице*, Њивак, Орлово Поље, Пелагићево, Поребрице*, Самаревац* и Турић*.

Дијелови насељених мјеста: Горња Трамошница, Горње Леденице, Доње Леденице, Поребрице и Турић.

На подручју општине постоји десет мјесних заједница: МЗ Блажевац, МЗ Горња Трамошница, МЗ Доња Трамошница, МЗ Кладуша, МЗ Доње Леденице, МЗ Пелагићево Центар, МЗ Поребрице, МЗ Самаревац, МЗ Турић, МЗ Ћендићи.

Назив

уреди

Општина је добила име по српском просветитељу Васи Пелагићу.

Историја

уреди

Општина је формирана 14. септембра 1992. године (Сл. гласник РС 17/92) од једног дела предратне општине Градачац (која и данас постоји под старим именом у ФБиХ). 25. марта 1994. године (Сл. гласник РС 5/94) из општине Пелагићево се издвајају насеља: Крчевљани и Толиса, те дијелови насељених мјеста: Горње Кречане, Јасеница и Доњи Скугрић и припајају општини Модрича, да би се 22. децембра 1998. године (Сл. гласник РС 40/98) из општине Пелагићево издвојила насеља Зелиња Горња и Горња Међеђа и припојила општини Добој.

Политичко уређење

уреди
Састав Скупштине Општине Пелагићево према резултатима избора 2024.
4
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 4
      УС: 2
      СП: 1
      НПС: 1
      СДС: 1
      СРС: 1
      ХДЗ 1990: 1
      Независни кандидат-Стијепо Шокчевић: 1
      Независни кандидат-Жељко Зовкић: 1

Општинска администрација

уреди

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Пелагићеву. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Пелагићево је насеље Пелагићево, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Пелагићево је Славко Тешић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Пелагићево је приказан у табели.[5]

Становништво

уреди
Састав становништва – општина Пелагићево
2013.[6]1991.
Укупно5 220 (100,0%)13 256 (100,0%)
Срби3 330 (63,79%)4 634 (34,96%)
Хрвати1 850 (35,44%)7 165 (54,05%)
Бошњаци13 (0,249%)736 (5,552%)1
Непознато8 (0,153%)
Неизјашњени7 (0,134%)
Роми3 (0,057%)
Остали3 (0,057%)721 (5,439%)
Словенци2 (0,038%)
Југословени1 (0,019%)
Црногорци1 (0,019%)
Муслимани1 (0,019%)
Босанци1 (0,019%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Спорт

уреди

Општина је сједиште фудбалског клуба Пелагићево.

Познате личности

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди