Општина Рибник

Општина Рибник је општина у Републици Српској, БиХ, јужно од града Бање Луке. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Горњи Рибник. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 6.048 лица.[4]

Рибник
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Горњи Рибник
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Пад 5.474[1]
Пад 5.851[2]
7.043[3]
Географске карактеристике
Површина 496 km2

Ribnik municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Небојша Караћ (СНСД)
Позивни број 50
Веб-сајт Општина Рибник

Насељена мјестаУреди

 
Мапа насељених места општине Рибник

Подручје општине Рибник чине насељена мјеста: Бусије, Велијашница, Велије, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Ратково, Горње Соколово, Горњи Врбљани, Горњи Рибник, Доња Превија, Доња Слатина, Доње Ратково*, Доње Соколово*, Доњи Рибник, Доњи Врбљани, Драгорај, Заблеће, Јарице*, Љубине*, Растока, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Црквено, Чађавица, Хасићи*.

Дијелови пријератних насељених мјеста: Велечево, Горње Ратково, Доње Ратково, Доње Соколово, Дубочани, Јарице и Љубине припадају Федерацији БиХ, тј. федералној општини Кључ.

Општина Рибник је територијално организована у пет мјесних заједница: МЗ Врбљани, МЗ Превија, МЗ Рибник, МЗ Ситница, МЗ Црквина.

ИсторијаУреди

Послије потписивања Дејтонског споразума, дио пријератне општине Кључ, са градом Кључем, ушао је у састав Федерације БиХ, а од дијела који је ушао у састав Републике Српске формирана је општина Рибник.

ГеографијаУреди

Површина општине је 496 km². Око 70 % простора општине је брдско–планинско, односно налази се изнад 500 метара надморске висине. Најзначајније планине су: Димитор, Шиша, Лисина, Осоје и Мањача. Остале површине се налазе око главних речних токова Сане и Рибника.

Општина је богата шумом, водом и нетакнутом природом. Површина под шумом износи 38.000 хектара, што је 64% територије општине. Општина Рибник у укупном богатству шума РС учествује са 13%. Најзначајније и најквалитетније врсте дрвета су јеле и смрче, а од листопадних: буква, јавор, брест, јасин и липа.

Данас је Рибник познат по лову и риболову. У Рибнику има неколико пећина, а једна од њих носи назив јама Ледана. Многи планинари из Бање Луке и Приједора је посјећују. Већина такмичења у риболову у Републици Српској се одржава на ријеци Рибник, која протиче кроз истоимено мјесто.

Клима је претежно умјерено-континентална, нарочито у нижим дијеловима гдје су љета топлија, а зиме блаже у односу на више предјеле.

Рибник је у току Другог светског рата претрпео велику економску штету јер су Немци посекли многе шуме. Рибник је после рата 1990-их био доста уништен.

СтановништвоУреди

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)Уреди

Етнички састав према попису из 2013.[4]
Срби
  
6.018 99,50 %
Хрвати
  
11 0,18 %
Остали
  
14 0,23 %
Неизјашњени
  
5 0,08 %
укупно: 6.048

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди