Општина Сврљиг

Општина Сврљиг je општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Центар општине је град Сврљиг са 7.553 становника. Ово је општина са најнижом просечном зарадом по запосленом у 2005. години по окрузима и општинама у Републици Србији. Налази се на 167. месту са 6640 динара.

Општина Сврљиг
Грб општине Сврљиг
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Седиште Сврљиг
Становништво
Становништво Пад 10.891 (2022)[1]
Густина насељености 28.67 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 497 km2

Serbia Svrljig.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Јелена Трифуновић (УСС)
Веб-сајт www.svrljig.rs

Први, релативно, писмени траг о граду Сврљигу налази се у 4. веку на наше ере, на путној карти Tabula Peuntingeriana. Године 1297. Написано је Сврљишко јеванђеље, које је настарији до сада пронађен спис у источној Србији ( објављен 1994. ). Општина Сврљиг, са својим 38. Насеља и градским средиштем, заузима површину од 497.000 м2, и припада Нишком региону. Омеђена је Сврљишким планинама, а кроз сам град Сврљиг протиче река Тимок. Броји око 17 000 становника, од чега близу 10.000 живи у Сврљигу. Познати Сврљишки брендови су далеко познато Сврљишко јагње, белмуж, и природни нектар меда. На овим просторима може се чути и звук правих српских гајди. У крашким стенама има доста пећина, од којих је најпознатија 400 м дуга Преконошка пећина. Сматра се да је ово некад била најлепша пећина Србије, са изузетним накитом

Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.891 становник[1] (према попису из 2011. било је 14.249 становника).[2]

ДемографијаУреди

Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
13.843 97,15%
Роми
  
157 1,10%
остали
  
249 1,75%

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  2. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.