Отворите главни мени

Општина Србобран

Општина Србобран је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 284 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26460 ha, а на шумску 14 ha).

Општина Србобран
Зграда општине у Србобрану.JPG
Зграда скупштине општине у Србобрану
Грб општине Србобран
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јужнобачки округ
Седиште Србобран
Становништво
Становништво Пад 16.317
Географске карактеристике
Површина 284 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Радивој Парошки
Веб-сајт Званична интернет презентација Србобрана

Седиште општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 16317 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,9‰, а број запослених у општини износи 3329 људи. У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.

Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов. У селу Турија одржава се традиционална туристичка манифестација „Кобасицијада“.

ГеографијаУреди

Територија општине је низија, благо нагнута ка југу (од 96 метара до 80 метара апсолутне висине), на којој је свака стопа земљишта плодна и приступачна за обраду.

У геоморфолошком погледу на територији општине се разликују следеће целине: а) виша лесна зараван рашчлањена речицом Кривајом северно од Великог бачког канала и б) нижа лесна тераса јужно од Великог бачког канала. У педолошком саставу земљишта преовладују черноземи и ливадске црнице и једно је од најплоднијих у Европи. Клима је умерено-континентална са изражена четири годишња доба. Површинске воде у општини су: речица Криваја, Велики бачки канал, Бељанска бара и друге мање баре. Све воде се користе за наводњавање, а Велики бачки канал и за водни саобраћај. Одлике привреде општине Србобран проистичу из некадашњих и данашњих лизичко-географских и друштвено-економскихуслова. Захваљујући 26.621 хектару пољопривредних површина, пољопривреда је у општини одувек била главна грана привреде и битно је утицала на врсту и карактер занатства.

На број становника у општини Србобран, битног утицаја су имали ратови (смањивао се наталитет а повећавао морталитет становништва), као и погибије, миграције и епидемије заразних болести (колера и трбушни тифус). У оптини Србобран је остварен мали пораст становништва, знатно слабији од пораста становништва у Војводини, а нарочито од пораста у Бачкој. У последња три пописа после рата, изражена је тенденција смањења становништва у општини укупно, и у сва три насељена места појединачно.

Србобран, Турија и Надаљ су све до половине 18. века означавани као српска насеља. Чак и после колонизације Мађара, Немаца и осталих у бившој Аустроугарској, апсолутну већину становништва су чинили Срби. Колонизацијом становништва, већином мађарске народности, углавном је насељаван Србобран. Етничка структура становништва у општини Србобран, задржала се до данашњих дана с мањим одступањима, пошто насеља у општини Србобран нису насељавана колонистима после Другог светског рата. Милешево, насеље основано и изграђено после Првог светског рата, припадало је општини Србобран, али је после Другог светског рата, као насеље Радичевић, припојено општини Бечеј.

 
Мапа општине Србобран

Етничка структураУреди

Сва три насељена места у општини имају већинско српско становништво.

Попис 2002.Уреди

Попис 2011.Уреди

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
10.709 65,63 %
Мађари
  
3.387 20,76 %
Роми
  
629 3,86 %
Регионално опредељени
  
447 2,74 %
остали
  
998 6,11 %
неизјашњени
  
594 3,64 %
укупно: 16.317

Познате личностиУреди

РеференцеУреди