Општина Фојница
Општина Фојница је општина у централном дјелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине је истоимени градић. Општина заузима површину од 306 km².
| Фојница | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Средњобосански кантон
|
| Становништво | |
| Становништво |  12.356[1]
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 306 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Сабахудин Клисура (СДА) |
| Позивни број | (+387) 30 |
| Веб-сајт | www.fojnica.ba |
Географија уреди
Фојница се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине, око 50 километара западно од Сарајева. Граничи се са слиједећим општинама: Горњи Вакуф-Ускопље, Нови Травник, Витез, Бусовача, Кисељак, Крешево и Коњиц. Велики дио површине општине заузимају виоравни, пашњаци и поља, и то 46% у односу на укупну површину општине, а од тога 10% поља, 20% висоравни и 16% пашњаци.
Планине уреди
На подручју општине налазе се 4 планине, и то:
Враница — 2112 м
Зец — 1800 м
Захор — 1400 м
Погорелица — 1432 м
Највиши врх зове се Надкрстац и има надморску висину од 2112 м. Налази се на планини Враница. На Враници се налази и природно Прокошко језеро на надморској висини од 1670 метара. Језеро је познато по присуству Тритона, ендемске врсте водоземца.
Ријеке уреди
Подручје цијеле општине богато је воденим ресурсима. Ријеке су током читаве године богате рибом, а неки од ријечних токова имају капацитет за изградњу хидроелектрана.
Кроз подручје Општине Фојница протичу три ријеке:
Термалне воде уреди
Фојница је данас најпознатија по својој бањи чија се радиоактивност и љековитост испитивала још крајем 19. вијека, а експлоатација почела послије Првог светског рата. Фојничка радиоактивна минерална вода припада слабо минерализованим термалним водама, са температуром која износи 31,5 °C.
Становништво уреди
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Фојница је имала 16.296 становника, распоређених у 55 насељених мјеста.
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 8.024 (49,23%) | 7.637 (50,76%) | 6.473 (50,45%) |
| Хрвати | 6.623 (40,64%) | 6.432 (42,75%) | 5.948 (46,36%) |
| Срби | 157 (0,96%) | 422 (2,80%) | 223 (1,73%) |
| Југословени | 407 (2,49%) | 392 (2,60%) | 85 (0,66%) |
| остали и непознато | 1.085 (6,65%) | 162 (1,07%) | 100 (0,77%) |
| Укупно | 16.296 | 15.045 | 12.829 |
Насељена мјеста, 1991. уреди
| * | насељено мјесто | број становника |
|---|---|---|
| 1. | Баковићи | 989 |
| 2. | Баковићка Цитоња | 80 |
| 3. | Бања | 222 |
| 4. | Бистрица | 155 |
| 5. | Божићи | 118 |
| 6. | Ботун | 185 |
| 7. | Владићи | 37 |
| 8. | Вољевац | 195 |
| 9. | Вукељићи | 86 |
| 10. | Гојевићи | 615 |
| 11. | Грабовик | 126 |
| 12. | Градина | 182 |
| 13. | Дједов До | 116 |
| 14. | Драгачићи | 105 |
| 15. | Дусина | 771 |
| 16. | Живчићи | 260 |
| 17. | Клисура | 78 |
| 18. | Козица | 52 |
| 19. | Кујушићи | 67 |
| 20. | Лопар | 10 |
| 21. | Лужине | 419 |
| 22. | Лучице | 288 |
| 23. | Мајдан | 12 |
| 24. | Маринићи | 48 |
| 25. | Мерџанићи | 230 |
| 26. | Мујаковићи | 55 |
| 27. | Надбаре | 468 |
| 28. | Обојак | 208 |
| 29. | Оглавак | 145 |
| 30. | Орманов Поток | 153 |
| 31. | Острушка Цитоња | 26 |
| 32. | Отигошће | 330 |
| 33. | Паљике | 26 |
| 34. | Плочари | 67 |
| 35. | Плочари Поље | 400 |
| 36. | Подгора | 106 |
| 37. | Подцитоња | 142 |
| 38. | Поље Остружница | 962 |
| 39. | Поље Шћитово | 282 |
| 40. | Поњушина | 71 |
| 41. | Пораће | 22 |
| 42. | Рагале | 539 |
| 43. | Рајетићи | 73 |
| 44. | Ризвићи | 204 |
| 45. | Селаковићи | 34 |
| 46. | Селиште | 19 |
| 47. | Ситишће | 62 |
| 48. | Смајловићи | 171 |
| 49. | Тјешило | 335 |
| 50. | Товариште | 126 |
| 51. | Турковићи | 434 |
| 52. | Фојница | 4.225 |
| 53. | Царев До | 11 |
| 54. | Чемерница | 176 |
| 55. | Шавник | 978 |
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Фојница је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.
Извори уреди
- ^ Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i polu, po naseljenim mjestima 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
