Општина Чајниче је општина у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Чајниче. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Чајниче укупно је пописано 4.895 лица.[2]

Општина Чајниче
Грб Чајнича
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Чајниче
Становништво
Становништво Пад 4.895[1] (2013)
Географске карактеристике
Површина 275 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Горан Караџић (СДС)
Поштански број 73280
Позивни број 58
Веб-сајт www.opstinacajnice.rs.ba

Географија уреди

Општина Чајниче се налази на тромеђи Републике Српске, Републике Србије и Црне Горе. Сусједне општине су општина Рудо, Фоча, Ново Горажде, Пљевља и Прибој. Налази се у Горњем Подрињу. Сви водотоци на подручју општине припадају сливу ријеке Јањине, Радојне и Сућеске, које се уливају у ријеку Дрину и Лим. Општина Чајниче је смјештена на изразито неравном терену. Најнижа надморска висина у долинама ријека износи 400 метара, а највиша 1.491 метар на Вучевици (врх Јаворово брдо).

Клима уреди

Клима је умјерено континентална и планинска.

Историја уреди

Чајниче се прву пут у историјским документима спомиње 1477. године као један од најважнијих градова Херцеговачког санџака. Стара српска православна црква у Чајничу се у сачуваним писаним документима први пут спомиње 1492. године.

Насељена мјеста уреди

 
Мапа насељених места општине Чајниче

Подручје општине Чајниче чине насељена мјеста: Авлија, Батковићи, Батово, Батотићи, Безујно, Борајно, Брезовице, Бучковићи на Безујанци, Гламочевићи, Гложин, Ђаковићи, Заборак, Ифсар, Камен, Капов Хан, Каровићи, Крстац, Лађевци, Луке, Међурјечје, Метаљка, Милатковићи, Миљено, Миштар, Подаврело, Поникве, Првањ, Слатина, Старонићи, Стопићи, Судићи, Тодоровићи, Трпиње, Тубројевићи, Хунковићи и Чајниче.

Општина Чајниче има 36 насељених мјеста у којима према процјенама из 2001. године укупнно живи око 5.389 становника.

Општина Чајниче у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка.

Мјесне заједнице уреди

Чајниче 1, Чајниче 2, Међурјечје, Миљено, Заборак.

Демографија општине уреди

Националност[3] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 3.972 (81,14%) 4.709 (52,57%) 4.892 (47,58%) 5.353 (46,13%)
Муслимани [а] 884 (18,06%) 4.024 (44,93%) 4.880 (47,47%) 6.065 (52,27%)
Хрвати 6 (0,12%) 5 (0,05%) 16 (0,15%) 29 (0,24%)
Југословени 77 (0,85%) 231 (2,24%) 14 (0,12%)
остали, неопредељени и непознато 33 (0,68%) 141 (1,57%) 261 (2,53%) 141 (1,21%)
Укупно 4.895 8.956 10.280 11.602

Политичко уређење уреди

Састав Скупштине Општине Чајниче према резултатима избора 2020.
4
3
1
1
1
1
1
1
1
1
Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 4
      СДС: 3
      СП: 1
      ПДП: 1
      УС: 1
      ДНС: 1
      ДЕМОС: 1
      НДП: 1
      СРС: 1

Општинска администрација уреди

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Чајничу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Чајниче је насеље Чајниче, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Чајниче је Горан Караџић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Чајниче је приказан у табели.[4]

Образовање уреди

  • Народна библиотека „Бранко Ћопић“
  • Средњошколски центар „Петар Петровић Његош“
  • Основна школа „Јован Дучић“
  • Дом културе „Филип Вишњић“
  • Дјечје обданиште Чајниче

Спорт уреди

  • ФК „Стакорина“
  • КК „Врело“
  • ОК „Стакорина“
  • КК „Нипон“
  • СРД Јањина

Напомене уреди

  1. ^ Већина Муслимана се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди