Општина Шамац

општина у Републици Српској, БиХ

Општина Шамац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Шамац. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 17.273 лица.[1]

Општина Шамац
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2013.Пад 17.273
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина184 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеЂорђе Милићевић [1] (СДС)
Позивни број54
Веб-сајтwww.opstinasamac.org

Географија

уреди
 
Мост на ријеци Сави

Општина Шамац је сјевероисточна општина Републике Српске и централна је општина у Посавини. Око Шамца се налазе општине: Вукосавље, Пелагићево, Доњи Жабар, Модрича, Домаљевац-Шамац, Градачац, а на њеном сјеверу су ријека Сава и Република Хрватска. Кроз општину протичу ријеке Сава и Босна, а на простору општине се налази ушће Босне у Саву.

Насељена мјеста

уреди
 
Мапа насељених места општине Шамац

Подручје општине Шамац чине насељена мјеста: Баткуша, Брвник*, Гајеви, Горња Слатина, Горњи Хасић, Гребнице*, Доња Слатина, Доњи Хасић, Засавица, Корница, Крушково Поље, Лугови, Ново Село, Његошево*, Обудовац, Писари, Средња Слатина, Тишина, Турсиновац*, Горња и Доња Црквина, Шамац и Шкарић.

(На списку Владе Републике Српске се налази и насељено мјесто Његошево[2])

Дијелови насељених мјеста Брвник и Гребнице.

Највећа села у општини су Обудовац, Црквина и Горња Слатина.

На простору општине Шамац постоји 25 мјесних заједница: МЗ Баткуша, МЗ Брвник, МЗ Гајеви, МЗ Горња Слатина, МЗ Горња Црквина, МЗ Горњи Хасић, МЗ Гребнице, МЗ Доња Слатина, МЗ Доња Црквина, МЗ Доњи Хасић, МЗ Засавица, МЗ Корница, МЗ Крушково Поље, МЗ Лугови, МЗ Ново Село, МЗ Ново Село 2, МЗ Обудовац, МЗ Обудовац 2, МЗ Писари, МЗ Средња Слатина, МЗ Српска Тишина, МЗ Турсиновац, МЗ Хрватска Тишина, МЗ Шамац, МЗ Шкарић.

Насељена мјеста 1991.

уреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Шамац је имала 32.960 становника, распоређених у 22 насеља. Већи дио пријератне општине Босански Шамац остао је у саставу Републике Српске. Име граду и општини промењено је у Шамац. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста Базик и Домаљевац, те дијелови насељених мјеста: Шамац, Брвник, Гребнице и Тишина. Од овог подручја формирана је општина Домаљевац-Шамац. Федерацији БиХ припало је и насељено мјесто Пруд, које је припојено општини Оџак. До 1995. године у општини је било 26 насељених мјеста, а данас их је 22. До Дејтонског мировног споразума општина се простирала на 219, а данас на 184 km², јер су Дејтонским споразумом поменута села Базик, Домаљевац, Пруд и већи дио Гребница припали Федерацији БиХ.

Политичко уређење

уреди
Састав Скупштине Општине Шамац према резултатима избора 2024.
11
7
3
2
1
1
11 
Од укупно 25 мандата на поједине партије отпада:
      СДС: 11
      СНСД: 7
      ДЕМОС: 3
      СП: 1
      ДНС: 1

Општинска администрација

уреди

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Шамцу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Шамац је насеље Шамац, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Шамац је Ђорђе Милићевић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Општине Шамац је приказан у табели.[3]

Становништво

уреди
Састав становништва – општина Шамац
2013.[4]1991.[5]1981.[6]1971.[7]1961.[8]
Укупно17 273 (100,0%)32 960 (100,0%)32 320 (100,0%)31 374 (100,0%)26 612 (100,0%)
Срби13 256 (76,74%)13 628 (41,35%)13 328 (41,24%)14 230 (45,36%)13 897 (52,22%)
Хрвати2 426 (14,05%)14 731 (44,69%)14 327 (44,33%)14 336 (45,69%)11 250 (42,27%)
Бошњаци1 265 (7,324%)2 233 (6,775%)11 725 (5,337%)12 192 (6,987%)1732 (2,751%)1
Неизјашњени151 (0,874%)
Остали51 (0,295%)613 (1,860%)262 (0,811%)88 (0,280%)49 (0,184%)
Босанци31 (0,179%)
Југословени27 (0,156%)1 755 (5,325%)2 601 (8,048%)481 (1,533%)628 (2,360%)
Непознато23 (0,133%)
Муслимани16 (0,093%)
Православци12 (0,069%)
Црногорци9 (0,052%)33 (0,102%)25 (0,080%)13 (0,049%)
Македонци4 (0,023%)4 (0,012%)4 (0,013%)15 (0,056%)
Словенци2 (0,012%)6 (0,019%)6 (0,019%)10 (0,038%)
Албанци27 (0,084%)8 (0,025%)12 (0,045%)
Мађари7 (0,022%)4 (0,013%)6 (0,023%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Спорт

уреди

Познате личности

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2016. 
  2. ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
  3. ^ „Шамац”. избори.ба. Приступљено 7. 11. 2024. 
  4. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 25/6)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 1. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 1. 2016. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 1. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 4. 2016. 

Спољашње везе

уреди