Ораховац (алб. Rahovec, Rahoveci) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. било је 15.892 становника.[б]

Ораховац
Панорама Ораховца
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаОраховац
Становништво
Становништво
 — 2011.15.892
 — густина57,17 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 23′ 58″ С; 20° 39′ 17″ И / 42.3994° С; 20.6547° И / 42.3994; 20.6547
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина477 m
Површина278 km2
Ораховац на карти Србије
Ораховац
Ораховац
Ораховац на карти Србије
Поштански број21000
Позивни број+381 (0)29
Регистарска ознакаPZ
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/rahovec

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.

Историја уреди

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да „6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву”.

Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.[1]

У Ораховцу су српску књигу Плач Старе Србије купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.[2]

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Пресвете Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Српска народна школа је радила у периоду 1866—1889. године, па после прекида обновила рад.[3]

Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на српском православном гробљу у Ораховцу, 16. новембра 1984, срушено 6 мермерних споменика.[4] Августа и децембра 2023. су оскрнављени српски надгробни споменици и дрвени крстови. Због безбедносних разлога Срби нису сахрањивани на гробљу од 1998. до 2014. године, већ је то вршено у црквеном дворишту.[5]

Демографија уреди

Према попису из 1981. град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. већина Срба је напустила Ораховац. Пред НАТО бомбардовање Југославије у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, док их је 2012. године било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских екстремиста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Етнички састав према попису из 1961.[6]
Албанци
  
5.450 73,9%
Срби
  
1.761 23,9%
Црногорци
  
96 1,3%
Укупно: 7.373
Етнички састав према попису из 1981.[7]
Албанци
  
10.515 80,1%
Срби
  
2.037 15,5%
Црногорци
  
141 1,1%
Југословени
  
113 0,9%
Укупно: 13.134
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Албанци
  
15.467 97,3%
Ашкалије
  
186 1,2%
Срби
  
85 0,5%
Роми
  
62 0,4%
Укупно: 15.892

Број становника на пописима:

Демографија[9]
Година Становника
1948. 5.600
1953. 6.411
1961. 7.373
1971. 10.080
1981. 13.134
1991. 18.296

Познате личности уреди

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце уреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  2. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  4. ^ Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр.1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4. 
  5. ^ Tanjug (2023-12-19). „Oskrnavljeno srpsko groblje u Orahovcu”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-12-20. 
  6. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  8. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  9. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература уреди

Спољашње везе уреди