Ораховац
Ораховац (алб. Rahovec, Rahoveci) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. било је 15.892 становника.[б]
| Ораховац | |
|---|---|
 Панорама Ораховца | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Ораховац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 15.892 |
| — густина | 57,17 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 23′ 58″ С; 20° 39′ 17″ И / 42.3994° С; 20.6547° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 477 m |
| Површина | 278 km2 |
.svg)  Ораховац Ораховац на карти Србије | |
| Поштански број | 21000 |
| Позивни број | +381 (0)29 |
| Регистарска ознака | PZ |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.
Историја
уредиПрви писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да „6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву”.
Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.[1]
У Ораховцу су српску књигу Плач Старе Србије купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.[2]
Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Пресвете Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.
Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.
Српска народна школа је радила у периоду 1866—1889. године, па после прекида обновила рад.[3]
Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на српском православном гробљу у Ораховцу, 16. новембра 1984, срушено 6 мермерних споменика.[4] Августа и децембра 2023. су оскрнављени српски надгробни споменици и дрвени крстови. Због безбедносних разлога Срби нису сахрањивани на гробљу од 1998. до 2014. године, већ је то вршено у црквеном дворишту.[5]
Демографија
уредиПрема попису из 1981. град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. већина Срба је напустила Ораховац. Пред НАТО бомбардовање Југославије у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, док их је 2012. године било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских екстремиста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности
уреди- Лазар Кујунџић, српски четнички војвода
- Јован Грковић Гапон, српски револуционар и православни монах
- Бора Спужић, српски певач народне музике
- Неџмије Пагаруша, југословенска и албанска певачица и глумица
- Павлина Радовановић, српска певачица и хуманитарац
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр.1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4.
- ^ Tanjug (19. 12. 2023). „Oskrnavljeno srpsko groblje u Orahovcu”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 20. 12. 2023.
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања (Глас дијаспоре, 20. август 2012)
- У Ораховцу око 400 Срба бије битку за опстанак (Политика, 27. новембар 2015)
- Албански погром још нас тера са огњишта (Вечерње новости, 15. мај 2016)
- Живот и стандарди: Велика Хоча и Ораховац (РТС, 19. мај 2016) на сајту Јутјуб
- Моја улица: Ако вас пут нанесе...Ораховац (РТС, 20. септембар 2016) на сајту Јутјуб
- Тежак живот Срба у енклави Горњи Ораховац (РТС, 27. јануар 2018)
