Википедија

Ораховац

Ораховац (алб. Rahovec, Rahoveci) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 15.892 становника.[б]

Ораховац
Pano orahovac.jpg
Панорама Ораховца
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаОраховац
Становништво
Становништво‍
 — 2011.15.892
Географске карактеристике
Координате42° 23′ 58″ С; 20° 39′ 17″ И / 42.3994° С; 20.6547° И / 42.3994; 20.6547Координате: 42° 23′ 58″ С; 20° 39′ 17″ И / 42.3994° С; 20.6547° И / 42.3994; 20.6547
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина477 m
Ораховац на мапи Србије
Ораховац
Ораховац
Ораховац на мапи Србије
Регистарска ознакаPZ

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.

ИсторијаУреди

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да "6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.[1]

У Ораховцу су српску књигу "Плач Старе Србије" купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.[2]

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Српска народна школа је радила у периоду 1866-1889. године, па после прекида обновила рад.[3]

Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на српском православном гробљу у Ораховцу, 16. новембра 1984, срушено 6 мермерних споменика.[4]

 
Црква Успења Пресвете Богородице, 2012.
 
Литија у Ораховцу код цркве Успења Пресвете Богородице, 2012.

ДемографијаУреди

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Ораховац. Пред бомбардовање 1999. године у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, 2012. године, их је било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских терориста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Етнички састав према попису из 1961.[5]‍
Албанци
  
 5.450 73,9%
Срби
  
 1.761 23,9%
Црногорци
  
 96 1,3%
Укупно: 7.373
Етнички састав према попису из 1981.[6]‍
Албанци
  
 10.515 80,1%
Срби
  
 2.037 15,5%
Црногорци
  
 141 1,1%
Југословени
  
 113 0,9%
Укупно: 13.134
Етнички састав према попису из 2011.[7]‍
Албанци
  
 15.467 97,3%
Ашкалије
  
 186 1,2%
Срби
  
 85 0,5%
Роми
  
 62 0,4%
Укупно: 15.892

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 5.600
1953. 6.411
1961. 7.373
1971. 10.080
1981. 13.134
1991. 18.296

Познате личностиУреди

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  2. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  4. ^ Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр.1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4. 
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Ораховац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ораховац&oldid=25569404”