Википедија

Орден Светог кнеза Лазара

владарска регалија српских краљева

Орден Светог кнеза Лазара је владарска регалија установљена одлуком Краљевског намесништвана предлог председника министарског савета 8. априла 1889, у спомен 500 година Косовске битке.[1] Приликом уставнољења орден је предвиђен специјални у једном степену. После Другог светског рата је нестао из дворског комплекса и није познато да ли је сачуван.

Орден Светог кнеза Лазара
Order of Saint Prince Lazar.svg
Орден Светог кнеза Лазара
Додељује Flag of Serbia (1882–1918).svg Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Краљевина Србија
Краљевина Југославија
ТипКраљевска регалија
Додељује сеКраљу и пунолетном престолонаследнику
Додељује се заПомен на петстоту годишњицу Косовске битке
Установљен8. април 1889.
Укупно одликованих5+3
Важносни ред одликовања
Следеће (ниже)Орден Милоша Великог (до 1903 г.)
Орден Карађорђеве звезде (од 1904 до 1945 г.)

Историја орденаУреди

Свети кнез Лазар, из породице Хребељановића, предводио је српску војску против снага турског султана Мурата I. Султана је убио српски витез Милош Обилић, а ухваћеном српском кнезу Турци су одрубили главу. Култ светог Кнеза Лазара је био веома јак међу Србима, а сам догађај се сматра најзначајнијим у целокупној српској историји.

Поводом миропомазања и крунисања краља Александра Обреновића, министарски савет и њихов председник генерал Сава Грујић, одлучили су да се установи нови владарску регалију у једном степену. Пошто је тадашњи краљ био малолетан намесништво је тај орден поднело на усвајање Народној скупштини у спомен на петстоту годишњицу битке на Косову (Видовдан 28. јуна 1389) која се завршила колапсом средњовековне српске државе.

Нацрт инсигнија за Орден Светог кнеза Лазара израдио је Михаило Валтровић и по тим нацртима орден је направљен у радионици Николауса и Дункера у немачком граду Ханау.[1] По својим карактеристикама, орден припада категорији владарских регалија. Овај орден је био сачињен у три примерка, али после 1941. године ниједан од та три примерка није виђен нити се зна да ли су сачувани.[2]

Орден као регалију су носили једино краљ Србије (касније Југославије) и његов пунолетни наследник.

Прослава петстогодишњице косовске битке — установљење орденаУреди

Главни чланак: Прослава петстогодишњице косовске битке и миропомазање краља Александра

Орден Светог кнеза Лазара је установљен поводом прославе петстогодишњице косовске битке 1889. године и миропомазања краља Александра Обреновића. Прослава је била једна од најзначајнијих јубиларних прослава у новијој српској историји и истовремено тренутак када је грандиозни епски косовски циклус као део усмене традиције у доба османске власти, пред крај 19. века, сада у новом оквиру српске државе, постао опипљив и сукцесивно пласиран. Иначе сам косовски мит у последњим деценијама 19. века постаје званична државна идеологија Краљевине Србије. Теритоирјално ширење младе српске државе кроз читав 19. век је, пред крај овог века, на концу је довело до самих граница Косова, које се тада још увек налазило унутар Османског царства.[3] Потреба за ширењем државе допринела је томе да се стари косовски мит додатно актуелизује.[4][5][6]

Прослава јубилеја, у званичној репрезентативној култури Кнежевине и касније Краљевине Србије, задобија важну улогу у последњој четвртини 19. века.[7] Почев са прославом педесетогодишњице таковског устанка 1865. године на Топчидеру, обележавање јубилеја постаје део пропагандног деловања елита, те су представници елитних слојева српског друштва били и генератори целокупне Видовданске прославе 1889. године.[8] За прославу је дошло до промене у званичном државном календару тиме што је 15. јун, Видовдан, озваничен као државни, јавни празник, као дан сећања палим за отаџбину, чиме је косовски култ коначно директно доведен у везу са сећањем на пале у биткама кроз читав 19. век, почев са првим српским устанком.[9][10] (в. опширније испод)

Централна прослава се одржала 14. и 15. јуна у Крушевцу и у средишту прославе је било освећење темеља Споменику косовским јунацима.[11] Прославом је промењен и идентиет самог Крушевца тиме што је, на мапи националне географије, град симболички дефинисан косовским култом.[12] Наставак прославе се одржао 19. и 20. јуна у манастиру Жичи где је миропомазан (црквено крунисан) нови краљ, Александар Обреновић.[13] Премда су припреме за прославу почеле пре абдикације краља Милана,[14] промена на српском престолу али и долазак нове владе су за прославу искоришћени и за промоцију нове власти и јачање угледа династије Обреновић.[15][10]

Орден Светог кнеза Лазара је установљен 8. априла 1889. године поводом прославе која је уследела. Предлог за установљење ордена је поднео Председник Министарског савета и министар иностраних послова Сава Грујић краљевским намесницима Јовану Ристићу, Кости Протићу и Јовану Бели-Марковићу у Београду, наведеног датума. Истог дана предлог је усвојен.[16][17] Израда идејних нацрта за орден је поверена академику и професору Велике школе Михаилу Валтровићу.[18][19]

Како истиче историчар уметности Игор Борозан, основни мотив прославе је био следећи:

Мотив ордена — култ кнеза ЛазараУреди

Изглед орденаУреди

Инсигније су веома богате, израђене од злата, емајла, украшене рубинима, сафирима, смарагдима, брилијантима и бисерима.

  • Аверс ордена

  • Реверс ордена

Елементи орденаУреди

Носиоци орденаУреди

Од настанка орден су носили:

Титуларни носиоциУреди

ГалеријаУреди

Носиоци орденаУреди

  • Краљ Александар Обреновић

  • Краљ Петар I Карађорђевић

  • Престолонаследник Ђорђе Карађорђевић

  • Краљ Александар I Карађорђевић

  • Краљ Петар II Карађорђевић

ТитулариУреди

  • Престолонаследник Александар П. Карађорђевић

  • Принц Петар А. Карађорђевић

  • Принц Филип Карађорђевић

РеференцеУреди

  1. ^ а б Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 10. 
  2. ^ Najvredniji srpski orden nije sačuvan
  3. ^ Borozan 2013a, стр. 262—263.
  4. ^ а б Borozan 2013a, стр. 263.
  5. ^ Војводић 1992, стр. 488.
  6. ^ Тимотијевић 2002, стр. 75.
  7. ^ Тимотијевић 2008, стр. 12.
  8. ^ Borozan 2013a, стр. 264—265.
  9. ^ Тимотијевић 2002, стр. 73—75.
  10. ^ а б Borozan 2013a, стр. 265.
  11. ^ Borozan 2013a, стр. 268.
  12. ^ Borozan 2013a, стр. 264.
  13. ^ Дурковић-Јакшић 1989, стр. 19;24.
  14. ^ Војводић 1992, стр. 485—486.
  15. ^ Војводић 1992, стр. 488—489.
  16. ^ Пилетић 1987, стр. 38.
  17. ^ Српске новине од 9. априла 1889, год. LVI, бр. 79 1889, стр. 359.
  18. ^ Пилетић 1987, стр. 38—39.
  19. ^ Војводић 1992, стр. 499.

БелешкеУреди

  1. ^ Краљ 1941. године у егзил није понео орден.
  2. ^ а б в Династијски носиоци Ордена Светог Кнеза Лазара по укидању монархије су престолонаследник и пунолетни принц наследник и воде се као титуларни носиоци с'обзиром да орден није сачуван а монархија укинута 1945. године. Принц наследник Петар је абдицирао 2022. године па је нови принц наследник Филип његов млађи брат и он је уврштен у титуларне носиоце овог ордена.

ЛитератураУреди

Књиге, зборници и каталозиУреди

ЧасописиУреди

НовинеУреди

НапоменаУреди

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_Светог_кнеза_Лазара&oldid=25595829”