Орден Светог кнеза Лазара
Орден Светог кнеза Лазара је владарска регалија установљена 8. априла 1889. године одлуком Краљевског намесништва на предлог председника министарског савета. Приликом уставнољена предвиђен као владарска регалија у једном степену. После Другог светског рата је нестао из дворског комплекса и није познато да ли је сачуван.
| Орден Светог кнеза Лазара | |
|---|---|
 Орден Светог кнеза Лазара | |
Додељује .svg){kind=small} .svg){kind=small} Краљевина Србија Краљевина Југославија | |
| Тип | Краљевски орден |
| Додељује се | Краљу и пунолетном престолонаследнику |
| Додељује се за | Помен на петстоту годишњицу Косовске битке |
| Установљен | 8. април 1889. |
| Укупно одликованих | 5+2 |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (ниже) | Орден Милоша Великог (до 1903 г.) Орден Карађорђеве звезде (од 1904 до 1945 г.) |
Историја орденаУреди
Свети кнез Лазар, из породице Хребељановића, предводио је српску војску која је била поражена од снага турског султана Мурата I. Султана је убио српски витез Милош Обилић, а ухваћеном српском кнезу Турци су одрубили главу. Култ светог Кнеза Лазара је био веома јак међу Србима, а сам догађај се сматра најзначајнијим у целокупној српској историји.
Поводом миропомазања и крунисања краља Александра Обреновића, министарски савет и њихов председник генерал Сава Грујић, одлучили су да се установи нови владарску регалију у једном степену. Пошто је тадашњи краљ био малолетан намесништво је тај орден поднело на усвајање Народној скупштини у спомен на петстоту годишњицу битке на Косову (Видовдан 28. јуна 1389) која се завршила колапсом средњовековне српске државе.
Нацрт инсигнија за Орден Светог кнеза Лазара израдио је Михаило Валтровић и по тим нацртима орден је направљен у радионици Николауса и Дункера у немачком граду Ханау. По својим карактеристикама, орден припада категорији владарских регалија. Овај орден је био сачињен у три примерка, али после 1941. године ниједан од та три примерка није виђен нити се зна да ли су сачувани.[1]
Орден као регалију су носили једино краљ Србије (касније Југославије) и његов пунолетни наследник.
Изглед орденаУреди
Инсигније су воема богате, израђене од злата, емајла, украшене рубинима, сафирима, смарагдима, брилијантима и бисерима.
Аверс ордена
Реверс ордена
Носиоци орденаУреди
Од настанка орден су носили:
- Краљ Александар Обреновић (1889—1903)
- Краљ Петар I Карађорђевић (1903—1921)
- Принц Ђорђе Карађорђевић (као престолонаследник 1903-1908)
- Краљ Александар I Карађорђевић (као престолонаследник 1909-1921 и краљ 1921-1934)
- Краљ Петар II Карађорђевић (као престолонаследник 1923-1934, краљ 1934-1945 и претендент 1945-1970)[Note 1]
Титуларни носиоциУреди
- Принц престолонаследник Александар П. Карађорђевић (као престолонаследник 1963-1970 и претендент 1970-) [Note 2]
- Принц наследник Петар А. Карађорђевић (као принц наследник 1998-) [Note 2]
Галерија носилаца орденаУреди
Краљ Александар Обреновић
Краљ Петар I Карађорђевић
Престолонаследник Ђорђе Карађорђевић
Краљ Александар I Карађорђевић
Краљ Петар II Карађорђевић
.jpg)
Престолонаследник Александар П. Карађорђевић
Принц Петар А. Карађорђевић
РеференцеУреди
БелешкеУреди
ЛитератураУреди
- Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част — Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2.
- Grbovi, zastave, drugi državni amblemi i zvanični znaci Kraljevine Jugoslavije ; Les armoiries, drapeaux et autres emblèmes d'etat, poinçons officiels de contrôle et de garantie du Royaume de Yougoslavie (PDF). Beograd: Ministarstvo trgovine i industrije — Uprava za zaštitu industrijske svojine. 1936. COBISS.SR 1024031914
НапоменаУреди
Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.