Орк (лат. Orcus) - римски бог смрти. Вјероватно је он првобитно био један од демона или мањих божанстава подземног света међу Етрурцима, касније су почели да га сматрају владаром подземног свијета. Временом се лик Орка спојио са другим богом, Дис Патером, а још касније су се оба ова божанства коначно растворила у лику бога Плутона, римског пандана грчког бога подземља Хада. Орк значи и сам свијет подземља. Син је Еридин и слуга Зевса.[1]

Оркова уста, скулптура из маниристичког парка Светe шумe у Бомарцу, Италија, око 1550.

Етрурци су Орка приказивали као брадатог демона, прекривеног косом и понекад крилатог; овај демон је односио људске душе у загробни живот.[2] Највероватније најстарији облици имена овог божанства су Uragus и Urgus, што значи „надгледник“ или „возач“, али ова етимологија изгледа прилично сумњива.[3]

Према неким истраживачима, Оркус је био бог који је донео смрт, а не владар подземног света као што је Дис Патер. У скулптури и на керамици, понекад је приказиван као смрт која својом косом сече клас.[4][5]

Референце уреди

  1. ^ „Ork | Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2022-12-20. 
  2. ^ Lygdamus (1996). Lygdamus : Corpus Tibullianum III. 1-6 : Lygdami elegiarum liber : edition and commentary. Brill. стр. 256. ISBN 90-04-10210-8. OCLC 797516327. 
  3. ^ Keightley, Thomas (1976). Classical mythology : the myths of ancient Greece and ancient Italy. Ares Pub. ISBN 0-89005-177-1. OCLC 14011931. 
  4. ^ Daly, Kathleen N.; Rengel, Marian (2009). Greek and Roman Mythology, A to Z (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-2800-9. 
  5. ^ Neškudla, Bořek (2004). Encyklopedie bohů & mýtů starověkého Říma & Apeninského poloostrova. Libri. ISBN 80-7277-264-3. OCLC 85117371.