Ороци
Ороци или Уљта (рус. Ороки, Уйльта, енгл. Oroks) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Орока се налази на средишњем делу острва Сахалин, као и у Поронајском рејону на јужном делу острва, које се налази у Сахалинској области Руске Федерације.[2]
 Група војника Орока на југу Сахалина | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 360 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија | 295[1] |
 Јапан | 20 |
| Језици | |
| орочки | |
| Религија | |
| православље (Руска православна црква), шаманизам | |
| Сродне етничке групе | |
| остали тунгуско-манџурски народи | |
ИмеУреди
Ендоним Орока је Уљта, изведен је од речи ула, која значи домаћи ирвас, што значи да би се Уљта могло превести као народ ирваса. Име Орок је егзоним и потиче од имена којима су други народи називали Ороке, Аини су за Ороке користили име Орохо, а Руси Орочен. Ова имена највероватније потичу од тунгуско-манџурске речи оро, која такође значи домаћи ирвас.[2]
ПопулацијаУреди
Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Орока је 2010. било 295.[1]
ЈезикУреди
Орочки језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је улчијском и нанајском језику.[2] Почетком 21. века већина Орока говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника орочког је у непрестаном опадању. Према пописима становништва Русије од 2002. и 2010. број говорника орочког је 2002. био 64, а 2010. само 47.[3]
ВераУреди
Ороци су већином православне вероисповести, али су се међу њима одржала традиционална анимистичка веровања и шаманизам.
ИзвориУреди
- ^ а б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 08. 2011. Приступљено 31. 08. 2017.
- ^ а б в Ороци - „Црвена књига народа Руске Империје”
- ^ Попис становништва Русије 2010: Употреба језика (језик: руски)