Осојане (алб. Osojan) је насељено место у Србији, у општини Исток. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 65 становника.[а]

Осојане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаИсток
Становништво
 — 2011.65
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 06″ СГШ; 20° 33′ 38″ ИГД / 42.71846° СГШ; 20.56053° ИГД / 42.71846; 20.56053
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина531 м
Осојане на мапи Србије
Осојане
Осојане
Осојане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38334
Позивни број+381 (0)39
Регистарска ознакаPE

ГеографијаУреди

Село лежи у истоименој долини на надморској висини од 531 метра. То је старо српско село 17 километара удаљено од Истока.[1] Недалеко од села се налази насеље Опрашке.

ИсторијаУреди

Село се помиње се у Светостефанској хрисовуљи краља Милутина издатој манастиру Бањској 1314–1316. године. У селу је постојала Ивања црква још пре 1314, у повељи уписана као гранично место. У турском попису из 1485. године уписан је манастир са црквом Св. Ивана (Јована). У српском народу се празник св. Јована Летњег одувек зове Ивањдан. Сматра се да је црква или манастир била на брегу, у старом српском гробљу, међу старим надгробним крстачама и столетним дубовима. Друга црква је названа Никољача и налазила се у ливади на брегу. Трећа је била на месту које се звало Звечан. У турском попису из XVI века уписан је манастир Св. Николе код села. У бечком Државном архиву сачувана је жалба игумана Пећке патријаршије, на немачком језику о злочинима Арбанаса у Метохији 1877. године. Међу убијеним Србима наведено је и име Вукадина Стевина из Осојана. Хаџи Серафим Ристић, архимандрит Дечана, у свом познатом Плачу Старе Србије набраја поименице, како оштећене Србе, тако и имена зликоваца и села из којих потичу. "Кнезу осојанском отеше 300 оваца, и тако редом сељацима Осојана: отеше новац, говеда, коње, волове, сено колима отераше, хаљине у кући ватром нагореше, цркву у прах и пепео претворише, часну трпезу у димњаке и друга недостојна места узидаше". Село су Албанци лета 1999. године, после бомбардовања Србије од стране НАТО–а, попалили, опљачкали, сеоску цркву поновљеним минирањем до темеља разорили, а све сељаке протерали преко Мокре горе у Ибарски Колашин и Србију.[2] Пре рата на Космету, крајем 90-их у овој месној заједници (Осојане и суседни засеоци) живело је 2.450 Срба. За време рата село је било спаљено и напуштено, а већ 2001. мештани су почели да се враћају. Осојане су један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију. Данас је број становника села око 350.[3][4] У насељу Опрашке такође има Срба повратника.[5]

СтановништвоУреди

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима.

Етнички састав према попису из 1981.[6]
Срби
  
603 95,9%
Црногорци
  
23 3,7%
Укупно: 629
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Срби
  
61 93,8%
Бошњаци
  
1 1,5%
остали
  
2 3,1%
Укупно: 65

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 498
1953. 562
1961. 675
1971. 707
1981. 629
1991. 462

ПривредаУреди

Становништво се бави првенствено пољопривредом, док се великим шумским површинама не усуђују да приђу из страха за своју безведност. Од манастира Дечани становници добијају велику помоћ у свим сферама живота.[1]

КултураУреди

У Осојану се налази парохијски храм Светог Арханђела Гаврила, који је после доласка међународних снага спаљен, као и готово сва домаћинства у Осојану. Донацијом из Грчке, је обновљен[1] и освештан у марту 2010. године.[9]

ОбразовањеУреди

У селу се налази и основна школа „Радош Тошић“ са око 80 ученика. Због све већег броја деце у селу, град Београд је финансирао изградњу обданишта.[1]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

ИзвориУреди

  1. ^ а б в г РТС: Нови почетак за Осојане, 13. 3. 2011, Приступљено 26. 1. 2013., Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Поуке: Прослављена девета годишњица повратка прогнаних Срба у Осојане, 9. 8. 2010., Приступљено 26. 1. 2013.
  4. ^ Осојане: Осамнаест година од почетка повратка расељених и избеглих Срба
  5. ^ Зечевић, Д. (4. 4. 2022). „НА ДЕДОВИНИ СЕ НИКОГА НЕ БОЈИМ: Петко Милетић (56), једини српски повратник у селу Опрашке у Метохији, верује у опстанак у родном крају”. Вечерње новости. Приступљено 8. 4. 2022. 
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  9. ^ Општина Исток: Освештење цркве у Осојану, Драган Репановић, 27. 3. 2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2011), Приступљено 26. 1. 2013.

Спољашње везеУреди