Отворите главни мени

Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури

Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури, на њеном почетку (од Петровца), обухватају рушевине два манастира (Митрополија и Благовештење) и једне пећинске испоснице, у клисури коју је створила река Млава. Ова целина се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].

Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури
Manastir Blagovestenje total.jpg
Рушевине Манастира Благовештење са испосницама
Опште информације
МестоЖдрело
ОпштинаПетровац на Млави
Држава Србија
Врста споменикаманастири и испосница
Време настанкакрај 14. век и почетак 15. века
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Манастир БлаговештењеУреди

Комплекс манастира Благовештења био је изграђен на вештачки створеним степеничастим заравнима које су направљене подизањем потпорних зидова. Манастирска црква има триконхоналну основу, карактеристичну за споменике Моравског стила, због чега се њено подизање датира на крај XIV века. У њеној унутрашњости, тачније у средишту олтарске апсиде, нађена дводелна часна трпеза, направљена од камена. Према записима са краја XV века, манастир је подигао Стефан Лазаревић (кнез 13891402, деспот 14021427)[2].

Манастир МитрополијаУреди

Манастир, чији су остаци познати као Митрополија, подигнут је на заравни у подножју Малог Вукана и састојао се од две цркве (Велике и Мале).Велика црква има, за Моравски стил карактеристичну, триконхоналну основу, са нартексом и егзонартексом. Њене бочне (певничке) апсиде су полукружне основе и у њиховим почецима се налазе пиластри на које се надовезују четири ступца, што није уобичајено код цркава моравског стила[1]. Црква је била украшена декоративном каменом пластиком, чији су фрагменти пронађени у њеној унутрашњости, док се на њеној западној фасади налазила велика камена розета.Мала црква, позната као Богородица Пречиста, има правоугаону основу са олтарском апсидом која је споља тространа, а изнутра полукружна, док су јој зидови покривени квадерима сиге. Читав комплекс се датира у последњу четвртину XIV века, на основу остатака живописа из тог века, али и триконхоналној основи и каменој декорацији велике цркве, карактеристичним за Моравски стил који је тада био доминантан. У периоду између 1979. и 1981. године обављена су археолошка истраживања комплекса, али конзерваторски и рестаураторски радови.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Манастир Благовештење — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Горњачка клисура, Митрополија, Благовештење и пећинска испосница”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. ^ Марковић, Василије (1920). Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (I изд.). Сремски Карловци. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди