Ото Рајзингер
Ото (Отон) Рајзингер (хрв. Oto (Oton) Reisinger),[1] Ранковци код Мурске Соботе, 4. октобар 1927 — Загреб, 6. април 2016) био је хрватски архитекта и карикатуриста. Иако по струци дипломирани архитекта за више од 60 година рада објавио је преко 70.000 највећим делом карикатура и карикатуралних вињета, али и илустрација, стрипова и цртежа. Радове је објавио у многим новинама у тадашњој Југославији и иностранству (Немачкој, Швајцарској, Холандији и Великој Британији). Карикатуре у којима је најчешће илустровао дневно-политичка и друга друштвена збивања (претежно у лику популарног Пере) одликују се бритким хумором са елементима гега.[2] Објавио је и више књига, плаката, реклама, илустрација за књиге и цртаних филмова. Био је члан Хрватског удружења карикатуриста.[3]
| Ото Рајзингер | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ото (Отон) Рајзингер |
| Датум рођења | 4. октобар 1927. |
| Место рођења | Ранковци (Тишина), Дравска бановина, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 6. април 2016. (88 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
Живот и каријера уреди
Рођен је у Ранковцима код Мурске Соботе, Словенија, 4. октобра 1927. Цртањем и објављивањем неколико карикатура почео је да бави као средњошколац у недељнику „Шило” 1942/43. године. Како је потом отишао у партизане, наставио је да црта претежно портрете у гвашу. Након Другог светског рата уписао је архитектуру. Као студент сарађивао је у Студентском листу и Керемпуху, илустровао књиге, радио рекламе, плакате, радио за цртане филмове и стрип, и бавио се спортом (скијањем и тенисом). Ове активности ометале су га у студијама па је тек након 10-то годишњег апсолвентског стажа дипломирао архитектуру на Архитектонски факултет у Загребу 1960. године.[3]
У „Керемпуху” у коме се дефинитивно афирмисао као карикатуриста, био је стални сарадник од 1946. до престанка излажења листа 1958. године. Од 1950. био је и стални сарадник Вјесника и бројних часописа у тадашњој Југославији и иностранству (Punch, Quick, Panorama).
Сарадњу са Вјесником започео је 1950. и у њему радио све до одласка у пензију 1986. године. У Вјесник је тридесет и три године, почев од 31. јануара 1961, па све до 1993. свакодневно објављивао карикатуре са сталним ликом „Пером”, стресним риболовцем, обичним малим човеком, који се бори са свакодневним проблемима, а касније и Перином женом Кларом и сином Штефеком. Перу или његовог синчића, Ото Рајзингер је „користио” да преко њих говори о озбиљним стварима и многим проблемима који су владали у Југословенском и Хрватском друштву. Према неким прорачунима, објавио је више од 12.000 карикатура са ликом Пере и његове породице.[4]
Са супругом Павицом са којом је живео до краја живота, има два сина. Преминуо је у Загребу 6. априла 2016. у 89 години живота.
Ликовно стваралаштво уреди
Као изванредан цртач, бавио се илустрацијом, опремом књига, обликовањем плаката, рекламним цртежом, па чак и цртаним филмом. У својим делима показао је свестраност истинскога ликовног уметника који је одлично познавао уметност и технику цртања.
Као, један од ретких, карикатуриста Рајзингер подједнако добро влада портретном и ситуационом карикатуром. Његову портретну карикатуру карактеришу битне индивидуалне специфичности сваког лика, добро изучиог и педантно пренеотог на папир. При томе су пропорције појединих делова лица на Рајзингеровим портретним карикатурама, другојачије од оних стварних, јер у њима не само да је задржана препознатљивост лика ,већ је истакнуто и карактеристично изражајно обележје портретисане особе.[3]
Поред цртања карикатуре Рајзингер се бавио и разним другим жанровима, цртајући карикатуралне портрете и путописне импресије, са пре свега личним тзв. „чистим хумором”, приказујући најразличитије комичне ситуације, било апстрактне, било преузете из живота.[5]
Изложбе уреди
Поред учешће на бројним групним изложбама, Рајзингер је често излагао и самостално, у земљи и иностранству (Загреб, Амстердам, Мурска Собота, Дортмунд, Лондон, Анкара ...),
Награде и признања уреди
Ото Рајзингер је добитник многих награда на фестивалима карикатуре у Хрватској, али и у Холандији, Белгији, Шпанији, Португалу, Турској, Јапану и Јужној Кореји. Као доајену хрватске карикатуре додељена су му бројна друштвена и стручна признања, међу којима се истичу:
- Државна Награда за животно дело "Владимир Назор" (1984), Награда града Загреба, те Награда за животно дело Хрватског новинарског друштва. Године 2013. УЛУПУХ му је доделио Награду за животно дело.
- Награда „Владимир Назор” за животно дело (1983),
- Награда града Загреба,
- Награда за животно дело Хрватског новинарског друштва,
- УЛУПУХ-ова Награда за животно дело (2013).
Извори уреди
- ^ „Reisinger, Oto (Oton) (1927–2016)”. LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD MIROSLAV KRLEŽA 2008. Приступљено 15. 4. 2018.
- ^ Pero priredio i uredio Mladen Pavković. . Zagreb. 1997. ISBN 978-953-6301-04-1.
- ^ а б в (језик: хрватски) Tema broja: Otto Reisinger, Retrospektiva. „Karika”, glasilo Hrvatskog društva karikaturista, 065, rujan 2008 Приступљено 21.8.2017.
- ^ „Anton Oton Reisinger”. ULUPUH Zagreb, 2008. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2016.
- ^ Štefekove pustolovine Stripforum. . Zagreb. 2008. ISBN 978-953-95863-1-5.
Литература уреди
- Likovna Enciklopedija Jugoslavije, Knjiga 2, 1987 (ISBN 978-86-7053-001-0)
- Kurt Flemig, Karikaturisten-Lexikon, 1993 (ISBN 978-3-598-10932-4)
Спољашње везе уреди
- (језик: хрватски)Умро Отон Антун Рајзингер Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2016)