Википедија

Отпадне материје

Отпадне материје су продукти настали физиолошким функцијама човјека и животиња, као и свим другим многобројним људским активностима у сопственом окружењу.[1]

Bucket loader dumping a load of waste at a waste depot
Чврсти отпад након уситњавања до уједначене величине.
Скулптура рака направљена од одбачене пластике
Уметничка инсталација направљена од пластичних боца и другог небиоразградивог отпада

Према поријеклу дијеле се на: уреди

Према стању у коме се налазе дијеле се: уреди

Према степену опасности дијеле се: уреди

Решавање проблема отпада: уреди

Дефиниције уреди

Шта чини отпад зависи од ока посматрача; отпад једне особе може бити ресурс за другу особу.[3] Иако је отпад физички објекат, његово стварање је физички и психолошки процес.[3] Дефиниције које користе разне агенције су дате испод.

Програм Уједињених нација за животну средину уреди

Према Базелској конвенцији о контроли прекограничног кретања опасног отпада и њиховог одлагања из 1989. године, чл. 2(1), „отпад су супстанце или предмети који се одлажу или су намењени за одлагање или се од њих захтева одлагање према одредбама националног закона".[4]

Одељење за статистику Уједињених нација уреди

UNSD Речник статистике животне средине[5] описује отпад као „материјале који нису примарни производи (тј. производи произведени за тржиште) за које произвођач нема даљу употребу у смислу сопствене сврхе производње, трансформације или потрошње, а које жели да одложи. Отпад може настати приликом вађења сировина, прераде сировина у међупроизводе и финалне производе, потрошње финалних производа и других људских активности. Остаци који се рециклирају или се поново непосредно користе су изузети“.

Европска унија уреди

Према Оквирној директиви о отпаду 2008/98/ЕЦ, чл. 3(1), Европска унија дефинише отпад као „предмет који носилац одбацује, намерава да одбаци или је дужан да одбаци.“[6] За боље стуктуирани опис Директиве о отпаду, погледајте резиме Европске комисије.[7]

Извештавање уреди

 
Генерисање отпада, мерено у килограмима по особи дневно.

Постоји много питања која окружују извештавање о отпаду. Најчешће се мери по величини или тежини, и постоји велика разлика између њих. На пример, органски отпад је много тежи када је мокар, а пластичне или стаклене флаше могу имати различите тежине, али су исте величине.[8] На глобалном нивоу, тешко је евидентирати отпад јер земље имају различите дефиниције отпада и шта спада у категорије отпада, као и различите начине извештавања. На основу непотпуних извештаја њених учесника, Базелска конвенција процењује да је 2001. године настало 338 милиона тона отпада.[9] За исту годину, OECD је проценио 4 милијарде тона из својих земаља чланица.[10] Упркос овим недоследностима, извештавање о отпаду је и даље корисно у малим и великим размерама да би се утврдили кључни узроци и локације, и да би се пронашли начини за спречавање, минимизирање, обнављање, третман и одлагање отпада.

Трошкови уреди

Еколошки трошкови уреди

Отпад којим се неадекватно управља може привући глодаре и инсекте, који могу да носе гастроинтестиналне паразите, жуту грозницу, црве, кугу и друге болести за људе, док излагање опасном отпаду, посебно када се спали, може изазвати разне друге болести укључујући рак.[11] Токсични отпадни материјали могу контаминирати површинске воде, подземне воде, тло и ваздух што узрокује више проблема за људе, друге врсте и екосистеме.[12] Третман и одлагање отпада производи значајне емисије гасова стаклене баште (GHG), посебно метана, који значајно доприносе глобалном загревању.[9] Како се глобално загревање и емисија CO2 повећавају, тло почиње да постаје већи понор угљеника и постаје све нестабилније за живот биљака.[13]

Друштвени трошкови уреди

Управљање отпадом је значајно питање еколошке правде. Многа од горе наведених еколошких оптерећења чешће сносе маргинализоване групе, као што су расне мањине, жене и становници земаља у развоју. NIMBY (not in my back yard) је противљење станара предлогу за нови развој јер им је близак.[14] Међутим, потреба за проширењем и постављањем постројења за третман и одлагање отпада расте широм света. Сада постоји растуће тржиште у прекограничном кретању отпада, и иако већина отпада који тече између земаља иде између развијених земаља, значајна количина отпада се премешта из развијених у земље у развоју.[15]

Економски трошкови уреди

Економски трошкови управљања отпадом су високи и често их плаћају општинске власти;[16] новац се често може уштедети ефикасније дизајнираним рута сакупљања, модификовањем возила и јавним образовањем. Политика заштите животне средине, као што је плати колико бацаш, може смањити трошкове управљања и смањити количине отпада. Опоравак отпада (односно, рециклажа, поновна употреба) може да смањи економске трошкове јер се избегава вађење сировина и често смањује трошкове транспорта. „Економска процена система управљања комуналним отпадом су студије случаја користећи комбинацију процене животног циклуса (LCA) и животног циклуса трошкова (LCC)“.[17] Локација објеката за третман и одлагање отпада често смањује вредност имовине због буке, прашине, загађења, неугледности и негативне стигме. Неформални сектор отпада углавном се састоји од сакупљача отпада који сакупљају метале, стакло, пластику, текстил и друге материјале, а затим њима тргују зарад профита. Овај сектор може значајно да промени или смањи отпад у одређеном систему, али други негативни економски ефекти долазе са болешћу, сиромаштвом, експлоатацијом и злостављањем његових радника.[18]

Утицај на заједнице уреди

Људи у земљама у развоју пате од контаминиране воде и депонија узрокованих незаконитом политиком владе која дозвољава земљама и компанијама из првог света да транспортују своје смеће до њихових домова и често у близини водених површина. Исте те владе не користе тај профит од трговине отпадом да креирају начине управљања депонијама или изворима чисте воде. Фотограф Кевин Макелвани[19] документује највећу светску депонију е-отпада под називом Агбогблоши у Акри у Гани, која је некада била мочвара. Младићи и деца који раде у Агбогблошие разбијају уређаје да би дошли до метала, задобијају опекотине, оштећења очију, проблеме са плућима и леђима, хроничну мучнину, исцрпљујуће главобоље и респираторне проблеме, а већина радника умире од рака у својим двадесетим годинама.[19] На Макелванијевим фотографијама, деца на пољима пале фрижидере и компјутере са поцрнелим рукама и дотрајалом одећом окружени животињама, попут крава са отвореним ранама, на сметлишту. Постоје гомиле отпада који се користе као импровизовани мостови преко језера, при чему метали и хемикалије продиру у воду и подземне воде које би могле бити повезане са водоводним системима у кућама. Иста несрећна ситуација депониј може се видети и у другим земљама које се сматрају трећим светом, попут других западноафричких земаља и Кине. Многи се залажу за управљање отпадом, заустављање трговине отпадом, стварање постројења за третман отпадних вода и на крају обезбеђивање чистих и приступачних извора воде. Здравље свих ових људи на депонијама и обухваћених водних система су људске потребе/права која се одузимају.[19]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Група аутора, Превентивна медицина, Просвета , Београд, 1952.
  2. ^ а б Група аутора, Популарни медицински лексикон, НИП , Загреб, 1955.
  3. ^ а б Doron, Assa (2018). Waste of a Nation : Garbage and Growth in India. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-98060-0. OCLC 1038462465. 
  4. ^ “Basel Convention.” 1989. „Basel Convention Home Page” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2017-05-16. г. Приступљено 2017-05-27. 
  5. ^ Glossary of Environment Statistics Архивирано 2013-01-04 на сајту Wayback Machine. 1997. UNSD. Updated web version 2001.
  6. ^ „Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on waste and repealing certain Directives (Text with EEA relevance)”. europa.eu. 22. 11. 2008. 
  7. ^ European Commission's summary
  8. ^ "Solid Waste Management." 2005. United Nations Environment Programme. Chapter III: Waste Quantities and Characteristics, 31-38. unep.or.jp Архивирано 2009-10-22 на сајту Wayback Machine
  9. ^ а б “International Waste Activities.” 2003. U.S. Environmental Protection Agency. 12 Oct 2009. epa.gov Архивирано 2009-10-16 на сајту Wayback Machine
  10. ^ "Improving Recycling Markets." OECD Environment Program. Paris: OECD, 2006. oecd.org Архивирано 2015-09-24 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Ferronato, Navarro; Torretta, Vincenzo (2019). „Waste Mismanagement in Developing Countries: A Review of Global Issues”. International Journal of Environmental Research and Public Health (на језику: енглески). 16 (6): 1060. PMC 6466021  . PMID 30909625. doi:10.3390/ijerph16061060  . 
  12. ^ Diaz, L. et al. Solid Waste Management, Volume 2. UNEP/Earthprint, 2006.
  13. ^ Kirschbaum, Miko U.F. (2000-01-01). „Will changes in soil organic carbon act as a positive or negative feedback on global warming?”. Biogeochemistry (на језику: енглески). 48 (1): 21—51. ISSN 1573-515X. S2CID 97491270. doi:10.1023/A:1006238902976. 
  14. ^ Wolsink, M. "Entanglement of interests and motives: Assumptions behind the NIMBY-theory on Facility Siting." Urban Studies 31.6 (1994): 851-866.
  15. ^ Ray, A. "Waste management in developing Asia: Can trade and cooperation help?" The Journal of Environment & Development 17.1 (2008): 3-25.
  16. ^ “Muck and brass: The waste business smells of money.” The Economist. 2009 02 28. pp. 10-12.
  17. ^ Journal of Cleaner Production 13 (2005): 253-263.
  18. ^ Wilson, D.C.; Velis, C.; Cheeseman, C. "Role of informal sector recycling in waste management in developing countries." Habitat International 30 (2006): 797-808.
  19. ^ а б в „Agbogbloshie: the world's largest e-waste dump – in pictures”. The Guardian (на језику: енглески). 2014-02-27. ISSN 0261-3077. Приступљено 2021-11-11. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Отпадне материје на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отпадне_материје&oldid=27705428”