Отпозади (фр. Irréversible; понегде преведено и као Неповратно) је француски експериментални психолошки трилер из 2002. године, који је написао и режирао Гаспар Ное. У главним улогама су Моника Белучи, Венсан Касел и Алберт Дипонтел, а радња приказује догађаје трагичне ноћи у Паризу док два мушкарца покушавају да се освете за брутално силовање и пребијање жене коју воле. Филм је састављен од насловне секвенце коју прати 13 сегмената направљених да изгледају као дугачки кадрови. Сваки од ових сегмената је или континуирани снимак или серија снимака дигитално састављених да личе на континуирани снимак. Прича је испричана обрнутим редоследом, при чему се свака сцена одвија хронолошки пре оне која јој претходи.

Отпозади
Филмски постер
Изворни насловIrréversible
РежијаГаспар Ное
СценариоГаспар Ное
ПродуцентБраим Шијуа
Венсан Касел
Главне улогеМоника Белучи
Венсан Касел
Албер Дипонтел
МузикаТомас Бангалтер
Продуцентска
кућа
Lions Gate Films (САД)
Le Studio Canal+ (Француска)
Година2002.
Трајање108 минута[1]
ЗемљаФранцуска
Језикфранцуски
Буџет4,6 милиона евра
Зарада5,8 милиона евра[2][3]
IMDb веза
COBISS веза

Биоскопски пуштен у Француској, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, Отпозади се такмичио за Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 2002. и освојио Бронзаног коња на Међународном филмском фестивалу у Стокхолму. Реакције критичара биле су помешане, са похвалама на рачун глуме и Ноеове режије, али критикама према његовом графичком приказу насиља и силовања. Амерички филмски критичар Роџер Иберт назвао је Отпозади „филмом који је толико насилан и окрутан да ће већина људи сматрати да га није могуће гледати”.[4]

Радња

уреди
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Током ноћи у Паризу, особље хитне помоћи реагује на свађу у Ректуму, геј БДСМ клубу. Изводе два мушкарца ван клуба: Маркуса, кога носе на носилима; и Пјера, кога полиција хапси.

Следећа сцена приказује нестабилног Маркуса и невољног Пјера како улазе у клуб у потрази за осумњиченим силоватељем познатим као „Пантљичара”. Маркус затим улази у тучу са човеком за кога сумња да је Пантљичара, који му на крају сломи руку, након чега покушава да га силује. Пјер прискаче Маркусу у помоћ и туче човека на смрт оближњим апаратом за гашење пожара док га човеков пратилац забављено посматра.

Како филм напредује, открива се да су двојица мушкараца покушавали да се освете за силовање и скоро фатално пребијање Алекс, Маркусове садашње девојке и Пјерове бивше девојке. Откривено је да је Алекс напустила кућну забаву, којој су њих двојица присуствовала, због Маркусовог безобразног понашања. На путу до куће, она пролази кроз тунел и примећује како трансродну проститутку напада Пантљичара. Када је схватио да је виђен, Пантљичара одмах скреће пажњу на Алекс, анално је силујући пре него што је дивљачки пребије до несвести. Након што Маркус и Пјер открију да је Алекс повређена и да је болничари збрињавају, наилазе на уличне криминалце Мурада и Лејда, који им нуде помоћ да пронађу кривца. Група проналази Кончу, проститутку од раније, преко личне карте коју је оставила на месту догађаја. Конча идентификује Пантљичару као Алексиног силоватеља, намештајући догађаје у Ректуму.

Последње сцене филма приказују Алекс, Маркуса и Пјера раније током дана где се наговештава да је Алекс оставила резервисаног Пјера због неспутаног Маркуса јер није могао да је задовољи сексуално, због чега је Пјер још увек фрустриран. Филм затим открива да је Алекс добила позитиван резултат на тесту трудноће који је урадила на почетку дана. У последњој сцени, Алекс је приказана како чита у парку пре него што филм пређе на стробоскопски ефекат који се завршава поруком „Le Temps Detruit Tout”, што на француском значи „Време уништава све”.

Улоге

уреди

Режисер филма Гаспар Ное се појављује накратко у клубу.

Продукција

уреди

Отпозади је првобитно назван Опасност.[5] Гаспар Ное је први прикупио средства за нови филм након што је представио причу која ће бити испричана обрнутим редоследом, како би искористио популарност филма Мементо Кристофера Нолана (2000).[6]

Отпозади је снимљен лаком камером широког екрана Minima Super16 mm. Филм се састоји од десетак наизглед непрекинутих кадрова спојених из стотина снимака. Ово је укључивало контроверзну деветоминутну сцену силовања, приказану у једном, непрекинутом кадру.[7] Ное је рекао да није имао појма колико ће сцена силовања трајати, јер су то одредили Моника Белучи, која је у суштини режирала сцену, и Џо Престија, који је играо њеног силоватеља.[8] Ное је у интервјуима изјавио да је током продукције филма користио кокаин како би му помогао да носи велике камере потребне за снимање ротирајућих снимака у филму.[9]

Компјутерски генерисане слике су коришћене у постпродукцији за пенис у сцени силовања. Други пример је сцена у којој Пјер туче човека по лицу и ломи му лобању апаратом за гашење пожара.[10] CGI је коришћен за побољшање резултата, пошто се почетни снимци који су користили конвенционалну лутку од латекса показали неубедљивим. Током првих шездесет минута трајања, филм користи звук екстремно ниске фреквенције од 27 херца да створи стање мучнине и анксиозности код публике, јер то није одмах уочљиво за гледаоца, али довољно да изазове физички одговор.[11] Ова техника, названа Sensurround, укључује намерну употребу испод-чујног звука како би се побољшало искуство гледаоца у филму, у овом случају, намерно га чини непријатним (иако би се то могло осетити само у биоскопу јер већина кућних звучника не емитују тако ниске фреквенције).[12]

Опис са омота

уреди

DVD у Србији је издало предузеће Cobra Film 2005. године.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Информација са задње стране омота домаћег издања.
  2. ^ „Irreversible”. Box Office Mojo. Приступљено 26. 9. 2018. 
  3. ^ „Irreversible (2003) - International Box Office Results”. Box Office Mojo. 
  4. ^ Ebert, Roger. „Irreversible movie review & film summary (2003) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-23.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  5. ^ Gaspar Noé talks about his career, including his new film Vortex | BFI Q&A (на језику: српски), Приступљено 2023-02-23 
  6. ^ Kohn, Eric (2016-08-06). „Gaspar Noé Says All Directors Are 'Sucking D*cks For Financing' And Women Enjoyed 'Love' More Than Men”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-23. 
  7. ^ Renga, Dana (2013-01-01). Unfinished Business: Screening the Italian Mafia in the New Millennium (на језику: енглески). University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-1558-8. 
  8. ^ Macnab, Geoffrey (2002-08-02). „'The rape had to be disgusting to be useful'. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-02-23. 
  9. ^ Shoukri, Tarek (2015-10-29). „Why Gaspar Noé Directed on Cocaine, Masturbated in His Own Film and Shot a Live Birth”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-23. 
  10. ^ Allmer, Patricia; Huxley, David; Brick, Emily (2012-05-29). European Nightmares: Horror Cinema in Europe Since 1945 (на језику: енглески). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-85008-7. 
  11. ^ Wilson, Laura (2015-07-28). Spectatorship, Embodiment and Physicality in the Contemporary Mutilation Film (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-1-137-44438-7. 
  12. ^ Grønstad, Asbjørn (2007). „Abject desire: Anatomie de l'enfer and the unwatchable”. Studies in French Cinema. 6 (3): 161—169. S2CID 191568755. doi:10.1386/sfci.6.3.161_1. 

Спољашње везе

уреди