Отровна рудњача

Отровна рудњача (Agaricus xanthodermus) је врста печурака из рода Agaricus. Сродна је шампињону, али је нејестива и благо отровна.

Отровна рудњача
2012-04-19 Agaricus xanthodermus Genev 213787.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Поткласа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Agaricus xanthodermus
Genev. (1876)
Синоними[1]
  • Pratella xanthoderma (Genev.) Gillet (1884)
  • Psalliota xanthoderma (Genev.) Richon & Roze (1885)
  • Fungus xanthodermus (Genev.) Kuntze (1898)

Станиште и сезона растаУреди

Може се наћи у свим врстама шума, од пролећа до јесени.

ИдентификацијаУреди

Шешир је пречника 8-15 cm. U почетку је лоптасто звонаст, затим се отвори али остаје и даље полулоптаст. Веле је боје са радијално постављеним влакнима која из центра иди ка ободу и имају јаку тенденцију да на додир постану хромасtо жуте боје, која никада не прелази у смеђу. Листићи су у младости изразито ружичасти, затим постају чоколадни и на крају црни.

Дршка печурке је витка, дугачка до 15цм, беле боје и задебљана у основи. На додир дршка хромасто пожути. Она носи и опнаст бели прстен, који се као сукњица спушта низ дршку.

Месо печурке је компактно, непријатног мириса на мастило, јодоформ, хлор и нагорелу гуму, лизол. На додир и на пресеку, а нарочито у задебњаној основи дршке, месо добија хром жуту боју. Мирис понекад није сувише изражен, али термичком обрадом се снажно испољава. Споре у маси су чоколадно смеђе.[2]

 
Отровна рудњача може се лако помешати са јестивим врстама шампињона!

УпотребљивостУреди

Печурка је благо отровна. Честим конзумирањем долази до акумулирања токсина у јетри и бубрезима, што временом изазива поремећај рада тих органа.

Употреба у кулинарствуУреди

Довољно необавештени и неопрезни сакупљачи гљива поистовећују је са јестивим шампињонима, зато што на први поглед веома личе. Занемарују хромасто жуту боју у корену дршке па и непријатан мирис током кувања, јер се он ублажи са зачинским додацима. Конзумирање ове печурке свакако не изазива тренутно фатални исход, али је препорука никако је не конзумирати.[3]

Галерија сликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Agaricus xanthodermus Genev.”. Species Fungorum. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2018. Приступљено 25. 3. 2019. 
  2. ^ Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. изд.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4. 
  3. ^ „Gljivari upozoravaju: Pojavila se nova, otrovna sorta pečurke”. Večerwe novosti. Приступљено 25. 3. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. изд.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4. 
  • Davidović, Mirjana (2007). Gljive-Blago naših krajeva. Aruna. стр. 15. ISBN 978-86-86073-20-4. 
  • Davidović, Mirjana (2006). Gljive-vodić kroz svet jestivih i otrovnih. Beograd: Aruna. стр. 88. ISBN 978-86-86073-20-4. 

Спољашње везеУреди