Пустињак Онуфрије Египатски из 4. века.

Пустињак је човек који је из духовних разлога отишао од света, да би живео на осамљеном, пустом месту. Пустињаци су се још називали и еремити (грч. ἔρημος - пустиња), анахорети (грч. ἀναχωρέω - повући се, узмицати) или монаси (грч. μόνος - сам, осамљен), премда су неки од ових назива временом добили одређенија значења.

Први пустињаци појавили су се у хришћанству почетком 4. века, кад су престали прогони хришћана и када је хришћанство постало службена религија Римског царства. Пустињаштво се развило најприје у египатској и синајској пустињи, а најпознатији пустињак био је свети Антоније Велики. Из Египта, пустињаштво се проширило најпре на подручје Јудејске пустиње, где је успостављено неколико средишта пустињачкога живота, а потом и целим Блиским истоком одакле долази и на Запад. У Католичкој цркви се временом развило више пустињачких редова, а најпознатији су картузијанци и камалдолези.

Познати пустињациУреди

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Отшелник на Викимедијиној остави