Отворите главни мени

Охридска легенда је једини балет Стевана Христића, први пут изведен у Народном позоришту у Београду, 29. новембра 1947. Претходно је, 5. априла 1933. године, изведен само Први чин. Аутор је накнадно, у Москви, компоновао неке додатне, нове делове балета (Пролог, сцену Биљане и Марка из I чина, Variation A и B из II чина и допуну почетка IV чина), који је у тако допуњеном издању и изведен у Москви у музичком позоришту „К. С. Станиславски и В. Ј. Немирович-Данченко“, 12. априла 1958. године.

Либрето је заснован на грађи бајке и легенде, која говори о времену робовања под Турцима, а музика, као и оригинална кореографија, се ослањају на фолклорне елементе и узоре са подручја Северне Македоније. Два најистакнутија музичка мотива у балету је Христић позајмио од Стевана Ст. Мокрањца, односно из његове славне Х Руковети, а то су песме Биљана платно белеше и Пушчи ме, које, често вариране, прожимају цео балет.

Садржај

МотивиУреди

Biljana 1.jpg

Biljana 2.jpg

  • Преплитање ова два мотива на почетку IV чина балета:
Legenda IV cin.jpg

Шири контекст целом делу је Христић дао у трећем чину, где на двору турског султана, у дивертисману, даје фолклорну „арому“ и других балканских народа, румуна, бугара, грка и албанаца.

Ликови и улогеУреди

  • Биљана I карактерна играчица
  • Марко, сиромашни сељак у служби Биљаниног оца I играч
  • Отац Биљанин улога
  • Мајка Биљанина улога
  • Иван, Биљанин младожења соло играч
  • Кум играч
  • Девер играч
  • Иванови родитељи улоге
  • Стари слепи свирач улога
  • Његова унука (8-12 година) улога
  • Звезда Даница I пластична играчица
  • Звезде њене пратилице (6—8) балетски кор
  • Бисерка, језерска вила I пластична играчица
  • Русалке, језерске виле балетски кор
  • Поглавица јањичара улога
  • Јањичари статисти
  • Султан мимичка улога
  • Везир мимичка улога
  • Поглавица харема, главни евнух мимичка улога
  • Дворјани и свита статисти
  • Стражари, војска статисти
  • Џиновски стражар статист
  • Румунка карактерна солисткиња
  • Бугарка карактерна солисткиња
  • Албанка карактерна солисткиња
  • Гркиња карактерна солисткиња
  • Млади грчки пастир мимичка улога
  • Харемске жене (одалиске) балетски кор
  • Маркови другови балетски кор
  • Момци и девојке балетски кор
  • Народ (мушкарци, жене, деца, старци) статисти
  • Хор иза сцене (сопрани, алти, тенори) и као поворка робља

Садржај балетаУреди

I ЧинУреди

Село у близини Охрида. Берба шљива у воћњаку Биљаниног оца, богатог сеоског домаћина, је у току. Окупљени момци и девојке раде, а међу њима су Биљана и сиромашни сељак Марко, који је у служби Биљаниног оца. Када дође стари слепи фрулаш, они остављају рад и играју уз његову музику. Излази Биљанин отац и прекорева их, терајући их да наставе рад. Они то невољко чине. Марко види да је Биљана тужна и покушава да је развесели позвавши све да заиграју (ова игра, Грлица, један је од најпознатијих и најпопуларнијих делова балета). Момци и девојке полако одлазе. Биљана и Марко остају сами, срећни што су заједно, али и тужни, знајући да ће тешко придобити дозволу Биљаниног оца да се венчају. Марко одлази, а из куће излази Биљанин отац који јој саопштава да је одлучио да је уда за богатог сељака Ивана. Биљана је очајна, мајка је теши, али отац је неумољив. Долази Иван са пратњом да проси Биљану, и настаје опште весеље. Једино је Биљана тужна. Када сви уђу у кућу, она се баци Марку, који је све посматрао из прикрајка, у загрљај и опрашта се од њега. Сцена остаје празна, само се из куће чује бубањ и даире сватова. Ноћ је пала, али су се навукли облаци и прекрили месечину, а у ваздуху се осећа нека нелагода. Из даљине се чује звук марша. Људи излазе из куће, а долазе и комшије. У село упада одред јањичара, који нападају народ и пале куће. Биљанини родитељи су рањени, а њен младожења у покушају да је одбрани пада мртав на прагу куће. Турци одводе Биљану и још неке житеље у ропство, остављајући многе мртве и рањене за собом. Марко стиже прекасно.

II ЧинУреди

Обала Охридског језера. Ноћ је обасјана звездама и месечином. У шевару се појављују русалке које играју по језеру. На језеро долази поворка звезда и међу њима најлепша Звезда Даница. Наилази Марко очајан што није успео да спасе своју Биљану. Звезда Даница га води главној међу русалкама, Бисерки, којој се Марко допадне, и пристаје да му помогне. У брегу на обали се отвара магична пећина, пуна драгуља, одакле Бисерка Марку даје магични прстен који осветљава ноћу пут и чаробни мач којим ће Марко ослободити своју Биљану.

III ЧинУреди

Султанова палата у Цариграду. У даљини се види Босфор и цео град који златно блиста под сунцем. Јањичари уводе робове у двориште палате, међу којима су румунка, бугарка, гркиња и грчки пастир, албанка и Биљана. Долазе жене из харема, одалиске, и након њих, уз фанфаре, султан који седа на престо пред робове. Церемонија бирања нових робиња почиње. Једна по једна девојка играју пред султаном (Румунска игра, Бугарска игра, Грчка игра), али савладане умором, страхом и тугом, не успевају да очарају султана. На крају игра Биљана, чија је игра прожета мотивима из првог чина. Њена је игра пуна емотивног набоја, и то се допада султану. Када желе да је одведу у харем, она се отима, а у палату упада Марко са неколицином пријатеља. Захваљујући магичном мачу, он савлађује јањичаре и баца прстен Биљани. Када је додирне, она се претвара у голубицу и одлети. У општем запрепашћењу Марко и његови пријатељи беже.

IV ЧинУреди

Село из првог чина које се обнавља. Марко је усамљен и тужан јер је изгубио Биљану. Пријатељи покушавају да га развеселе игром, али то им не успева. Наједном, као са неким предосећањем, Марко устане и гледа ка небу одакле долети једна голубица и спушта се на дрво, у наједном се претвара у Биљану. Она му потрчи у загрљај. Долазе њени родитељи и, пресрећни, пристају да се она уда за Марка. Народ се окупља и настаје опште свадбено весеље.

Музички примериУреди

  Грлица (опис)
момачка игра из I чина [клавирски извод] (MIDI)


  IV чин — Инструментални увод (опис)
према клавирском изводу балета (OGG формат)