Оља Бећковић

телевизијска водитељка

Оља Бећковић (Београд, 1. мај 1964) српска је глумица, новинарка и телевизијска водитељка. Води емисију Утисак недеље на телевизији Нова С од 2019. године.

Оља Бећковић
Olja Bećković.jpg
Пуно имеОља Бећковић
Датум рођења(1964-05-01)1. мај 1964.(57 год.)
Место рођењаБеоград
СФР Југославија
СупружнициНенад Илић[1]
Владимир Вишњић[2]
Деца1
РодитељиМатија Бећковић
Вера Павладољска
ПородицаЉудмила (сестра близнакиња)[3]
Активни период1984—данас
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимање
  • глумица
  • новинарка
  • водитељка
Веза до IMDb-а

Завршила је Факултет драмских уметности у Београду 1985. године. Новинарску каријеру је започела 1991. године на ТВ Студио Б као аутор емисије Утисак недеље. Студио Б је напустила 1996. године, када је прешла у продукцијску групу „Мрежа“.[4] Од 2002. године до 2014. године емисију Утисак недеље водила је на ТВ Б92, која се од 2019. године приказује на телевизији Нова С.

Оља је 2001. године добила награду Освајање слободе који додељује Фонд Маја Тасић Маршићевић, а 2007. године награду Душан Дуда Тимотијевић од часописа ТВ Новости.[5] Одликована је орденом Легије части у рангу витеза.[6]

Ћерка је писца Матије Бећковића и Вере Павладољске.

УлогеУреди

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1980-те
1984. Игра о памћењу и умирању
1984. Мај нејм из Митар Милина
1984. Камионџије опет возе Библиотекарка
1986. Развод на одређено време
1986. Секула и његове жене
1986. Грифон у Београду Девојка
1987. Телефономанија
1987. Већ виђено Старија девојка
1987. Соба 405 Сестра Вики
1987. Догодило се на данашњи дан Алка
1988. Посебан осврт на срећу Теодора Пантић
1988. Ванбрачна путовања Сенка
1990-те
1990. Хајде да се волимо 3 Лажна Лепа Брена (глас)
1991. Ноћ у кући моје мајке Сека
1991. Видео јела, зелен бор Трудна девојка
1992. Тито и ја Ђурина мајка
1993. Боље од бекства Инспицијент
1993. Броз и ја (серија)
1995. Отворена врата Љубица
1998. Повратак лопова

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Косанчићев венац 7 Милена Дрекалов Слободан Селенић Зоран Ратковић Атеље 212 2. март 1982.[7]
Пропаст царства српскога Никола Алтомановић Миладин Шеварлић Миленко Маричић 11. мај 1983.[8]
Мај нејм из Митар Милка Вида Огњеновић 3. април 1984.[9]
Срећна нова сестра Девојчица Божо Шибалић Зоран Ратковић Позориште Бошко Буха 21. децембар 1986.[10]
Три сестре - Сто година после Ирина Антон Павлович Чехов Александар Лукач Звездара театар 1. фебруар 1989.[11]
Балкански шпијун Глумица у филму Душан Ковачевић Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 1. октобар 2018.[12]

РеференцеУреди

  1. ^ Čanak, Tatjana (20. 6. 2015). „ESTRADU ZAMENILI VEROM Domaće zvezde koje su se okrenule crkvi”. Блиц. vesti.rs. Приступљено 9. 4. 2019. 
  2. ^ „Olja Bećković glumica, novinarka, voditeljka…”. saznajlako.com. 9. 9. 2015. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2019. Приступљено 9. 4. 2019. 
  3. ^ Dragić, Tamara. „Bliznakinje Bećković”. blizanci.org.rs. Приступљено 22. 8. 2019. 
  4. ^ Grujić, Jelena (4. 10. 2001). „Olja Bećković”. Време. Приступљено 22. 8. 2019. 
  5. ^ „Не дам Душка Радовића”. TV Novosti. Приступљено 16. 1. 2013. 
  6. ^ „Француска доделила орден Легије части Ољи Бећковић”. Blic. Приступљено 30. 4. 2015. 
  7. ^ „Kosančićev venac 7”. Атеље 212. Приступљено 3. 2. 2021. 
  8. ^ „Propast carstva srpskoga”. Атеље 212. Приступљено 3. 2. 2021. 
  9. ^ „Maj nejm iz Mitar”. Атеље 212. Приступљено 3. 2. 2021. 
  10. ^ Пенчић Пољански, Дејан (2011). Egon Savin (PDF). Нови Сад: Српско народно позориште. стр. 35. ISBN 978-86-80951-28-7. 
  11. ^ „Три сестре - Сто година после”. Звездара театар. Приступљено 3. 2. 2021. 
  12. ^ „Балкански шпијун”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала на датум 08. 02. 2021. Приступљено 3. 2. 2021. 

Спољашње везеУреди