Павле Ксиропотамски
Павле Ксиропотамски (јез-гр. Παυλος Ξηροποταμινος; рођ. Прокопије; IX век, Византија - IX век, Атос)[1] - православни светитељ, у лику преосвећеног.[2] Обновио је монашки живот на Атосу. Живео је у манастиру Ксиропотам и основао манастир светог Павла на Атосу.[3]
| Павле Ксиропотамски | |
|---|---|
 Павле Ксиропотамски | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | IX век |
| Место рођења | Цариград, Византија |
| Датум смрти | 820. |
| Место смрти | Света гора, Византија |
| Световни подаци | |
| Празник | 9. август |
Биографија уреди
Рођен у Цариграду у породици византијског цара Михаила I Рангабе и крштен је именом Прокопије.[4] Цар Михаило је 813. године дао оставку на своја овлашћења и примио монашки постриг, а нови цар Лав V Јерменин, видећи дечака као конкурента у борби за престо, кастрирао га је.[5]
Прокопије је стекао високо образовање. Аутор је „Беседе о уласку у храм Пресвете Богородице“, канона Четрдесет мученика и канона Крсту Господњем (писан јамбским триметром).[6]
У просјачкој одећи, Прокопије је стигао на Атос, где је изабрао да живи у месту званом Ксиропотам („суви поток“), на коме су се налазиле рушевине старог манастира, уређеног о трошку царице Пулхерије и посвећен Четрдесеторици мученика Севастијских. Примио је монашки постриг од пустињака Козме са именом Павле. Живео је као подвижник и био поштован као прави подвижник и молитвеник.
Ступањем на византијски престо цара Романа I Лакапина, монах је преко протата позван у Цариград, где му је приређен величанствен дочек. Пошто је излечио цареву болест, монах је одбио понуду да остане у престоници и вратио се на Атос, тражећи од захвалног цара помоћ у обнављању манастира Ксиропотама.[7] По обнављању манастира и освећењу саборне цркве у њему, на свети престо стављен је део Часног Дрвета Животворног Крста Господњег, који је светом Павлу пренео цар Роман. Поверивши управљање Ксиропотамом једном од својих ученика, монах Павле се повукао у забачену пустињу, али када је његово строго ћутање поново прекинуто од стране ученика који нису хтели да напусте свог старца, монах је затражио од цара средства за изградњу новог манастира, посветивши га светом великомученику и победоносцу Георгију.[8] Поставши први настојатељ новог манастира, монах Павле је у њега унео и честице Часног дрвета Часног Крста.[9]
Добивши од Бога глас о својој скорој смрти, монах Павле је сабрао братију манастира Ксиропотама и новооснованог манастира Светог Георгија и дао им последњу поуку. На дан упокојења, монах Павле је обукао мантију, прочитао молитву светог Јоаникија коју је непрестано читао: „Нада моја је Отац, уточиште моје је Син, моја заштита је Дух Свети, Света Тројице, слава Теби“, и причестивши се Светим Христовим Тајнама Павле је завештао да се његово тело сахрани на полуострву Лонгос.[10]
Када је тело покојника транспортовано на сахрану, лађа је изнешена далеко на море и на крају путовања изнета на обалу Цариграда, где су цар и цариградски патријарх примили тело светитеља са посебним поштовањем и свечано га положили у Великој Цркви. После пораза Цариграда од крсташа, мошти светог Павла пренете су у Венецију.
Умро је 28. јула 820. године.
Извори уреди
- ^ Staikos, K. (2004). The history of the library in Western civilization (1st English ed изд.). New Castle, Del.: Oak Knoll Press. ISBN 1-58456-114-9. OCLC 52902770.
- ^ Byron, Captain Augustus William, (23 Feb. 1856–27 July 1939), heir-pres. to 10th Lord Byron, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-10-18
- ^ „Venerable Paul, founder of the Xeropotamou Monastery on Mount Athos”. www.oca.org. Приступљено 2022-10-18.
- ^ dusan. „Преподобни Павле Ксиропотамски – ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ Greek monasticism in Southern Italy : the life of Neilos in context. Barbara Crostini, Ines Angjeli Murzaku (1st изд.). London. 2018. ISBN 978-1-317-12471-9. OCLC 1017821935.
- ^ Luttwak, Edward (2009). The grand strategy of the Byzantine Empire. Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05420-2. OCLC 648760614.
- ^ „Преп. Павле Ксиропотамски - Храм Успења Пресвете Богородице у Цириху”. pravoslavnacrkva.ch (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ Holy men of Mount Athos. Richard P. H. Greenfield, Alice-Mary Maffry Talbot, Stamatina Fatalas-Papadopoulos McGrath. Cambridge, Massachusetts. 2016. ISBN 978-0-674-08876-4. OCLC 922697815.
- ^ „The Holy Monastery of Agiou Pavlou (St Paul)”. PEMPTOUSIA (на језику: енглески). 2011-11-05. Приступљено 2022-10-18.
- ^ Palairet, M. R. (2015). Macedonia : a voyage through history. Vol. 1, From ancient times to the Ottoman invasions. Newcastle upon Tyne, UK. ISBN 978-1-4438-8843-1. OCLC 948631938.