Пад Италије
„Пад Италије“ је југословенски филм из 1981. године који је режирао Лордан Зафрановић.[1] Филм је добио награду Златна арена.[2][3]
| Пад Италије | |
|---|---|
.jpg) | |
| Жанр | ратни |
| Режија | Лордан Зафрановић |
| Сценарио | Мирко Ковач Лордан Зафрановић |
| Продуцент | Сулејман Капић Никола Поповић |
| Главне улоге | Данијел Олбрицки Ена Беговић Горица Поповић Мирјана Карановић |
| Музика | Алфи Кабиљо |
| Сценограф | Драго Турина |
| Сниматељ | Божидар Николић |
| Монтажа | Јосип Ременар |
| Продуцентска кућа | Јадран филм Загреб Центар филм Београд |
| Година | 1981. |
| Трајање | 113 минута |
| Земља | СФРЈ  |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
РадњаУреди
На далматинском острву партизански командант Даворин (Данијел Олбрицки) ликвидира, по партијском схватању, неморалног пријатеља и саборца Нику (Франо Ласић) и његову љубавницу, италијанску сарадницу Красну (Снежана Савић). Потом се венча са лепом Вероником (Ена Беговић), ћерком локалног богаташа. Захваљујући Даворинову немару, на острво се након италијанске капитулације искрцају нацисти, усташе и четници.[4][3]
Пад Италије покреће војске, доводи до панике, окршаја, суровости, освета. У острвском месту све то оставља дубоке трагове. Командант партизанског одреда, тип аскетског револуционара, посвећен борби, доследних одлука и ставова упада у замку љубави са девојком чији је отац велепоседник и издајник. Од тог тренутка он ће да поистовети љубав и слободу и као борац и револуционар биће све слабији. Његов млађи брат који је стасао током револуције, пресудиће неодговорном понашању старијег брата. Ову причу засновану на историјским чињеницама прати мозаик других ликова и судбина.[5][2]
УлогеУреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Данијел Олбрихски | Даворин |
| Ена Беговић | Вероника |
| Горица Поповић | Божица |
| Миодраг Кривокапић | Андро |
| Изет Хајдархоџић | Ловре |
| Душан Јанићијевић | Љубо |
| Љиљана Крстић | Антица |
| Мирјана Карановић | Маре |
| Драган Максимовић | Рафо |
| Велимир Бата Живојиновић | Грго Крстурин |
| Снежана Савић | Красна |
| Франо Ласић | Нико |
| Мира Жупан | Луце |
| Тонко Лонза | Фра Благо |
| Мирољуб Лешо | Василиј Денисенко, Черкез |
| Антун Налис | Свештеник |
| Ранко Гучевац | Четник |
| Аленка Ранчић | |
| Заим Музаферија |
Награде и фестивалиУреди
- Пула 81' - Велика златна арена за филм[6]; Златна арена за режију; Награда жирија публике Јелен тједника Студио; Награда Kodak Pathe за камеру Божидару Николићу [3]
- Врњачка Бања 81' - Награда за најбољи дијалог[3][7]
- Ниш 81' - Царица Теодора, 1. награда за главну женску улогу Горици Поповић; Награда за епизодну улогу Љиљани Крстић[3] [8]
- Валенсија 82' - Гран при[3]
Културно доброУреди
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Пад Италије".[9]
РеференцеУреди
- ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ а б „Пад Италије”. Ртс. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ а б в г д ђ „Пад Италије”. База ХР кинематографије. Приступљено 25. 1. 2021.
- ^ „Пад Италије (1981)”. Кинотека. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ Pad Italije, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „PAD ITALIJE”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021.
- ^ „5. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 25. 1. 2021.
- ^ „Историјат”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везеУреди
- Пад Италије на сајту IMDb (језик: енглески)