Отворите главни мени

Пакленац[1][2] (лат. Lycaena helle) врста је дневног лептира из породице плаваца.

Пакленац
Lycaena.helle.male.jpg
Мужјак
Lycaena helle female.jpg
Женка
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. helle
Биномијално име
Lycaena helle
Map lhelle sr.png
Распрострањеност пакленца у Србији      присутан

Опис и распрострањењеУреди

Мужјаке пакленца одликује упадљив љубичасти одсјај на крилима који се види када светлост пада под одређеним углом. Женке су нешто мање упадљиве, без великих љубичастих површина. Лептир је релативно мали у поређењу са најближим сродницима, а величина раширених крила се креће од 24 до 26 mm.

Пакленац насељава палеарктик и може се забележити од Пиринеја преко северне Норвешке и Белгије на западу па све до средње Азије на истоку. Европске популације овог лептира су углавном концентрисане на северу континента, док се у централној и јужној Европи лептир бележи само у виду изолованих популација на високим планинама.[3]

Насељава влажне и тресетне ливаде које се обично развијају на киселој подлози. У Србији је везан искључиво за високопланинске потоке уз које се развија тресавска вегетација и вегетација високих зелени. Његова биљка хранитељка на овим просторима је срченик (Polygonum bistorta) која се среће недалеко од потока.[4]

Лептир представља реликтну врсту која се задржала из периода бореала који је наступио убрзо након глацијације.

ЕкологијаУреди

Пакленац се среће од маја до јула у зависности од локације и надморске висине. У Србији образује само једну генерацију која лети током маја и јуна.[4]

Присуство у СрбијиУреди

Све до 2011. године пакленац није био забележен на простору Балканског полуострва, када је откривен на подручју Старе планине у Србији и Бугарској.[4] У Србији насељава само мало подручје које се пружа од локалитета Понор изнад села Дојкинц, преко Стражне чуке па све до Копрена. Иако је лептир први пут забележен на Понору, последње две године налази на овом локалитету нису поновљени.

Угроженост и заштитаУреди

Лептир није уврштен у светску црвену листу, али је означен као угрожен (EN) на нивоу Европе[5] и у Србији.[4] Налази се на списку Бернске конвенције, као и на Прилозима 1 и 4 европске Директиве о стаништима. У Србији није заштићен, пре свега зато што је касно откривен.

РеференцеУреди

  1. ^ Lycaena helle. HabiProt Alciphron. 
  2. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  3. ^ Tolman, T. & Lewington, R. 2011. Collins Butterfly Guide: The most complete guide to the Butterflies of Britain and Europe. Harper Collins Piblishers, 384 str.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Popović, Miloš; Durić, Milan; Franeta, Filip; Van Deijk, Jurrien; Vermeer, Ruben (2014). „First records of Lycaena helle ([Denis & Schiffermüller], 1775) for the Balkan Peninsula (Lepidoptera: Lycaenidae)”. SHILAP Revista de lepidopterología. 42 (166): 287—294. Приступљено 24. 1. 2015. 
  5. ^ Van Swaay, Chris; Cuttelod, Annabelle; Collins, Sue; Maes, Dirk; Munguira, Miguel López; Šašić, Martina; Settele, Josef; Verovnik, Rudi; Verstrael, Theo; Warren, Martin; Wiemers, Martin; Wynhoff, Irma (2010). European Eed List of Butterflies. Luxembourg: Publications Office of the European Union. ISBN 9789279141515. 

Спољашње везеУреди