Отворите главни мени

Пакрац је град у западној Славонији, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.460 становника, а у самом насељу 4.842 становника.[1]

Пакрац
Vladičanski dvor i Saborna crkva u Pakracu.JPG
Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
Становништво
Становништво
 — 2011.4.842
 — густина13,52 ст./km2
Агломерација (2011.)8.460
Географске карактеристике
Координате45°26′17″ СГШ; 17°11′35″ ИГД / 45.43810° СГШ; 17.19307° ИГД / 45.43810; 17.19307Координате: 45°26′17″ СГШ; 17°11′35″ ИГД / 45.43810° СГШ; 17.19307° ИГД / 45.43810; 17.19307
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина358,08 км2
Пакрац на мапи Хрватске
Пакрац
Пакрац
Пакрац на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДавор Хушка
Веб-сајт
www.pakrac.hr
Српска црква свете Тројице и Владикин двор за време Аустроугарске (1908)
Нови трг (1911)

Економски развој за време Аустроугарске и ЈугославијеУреди

Школство

Прва школа на подручју општине Пакрац била је Српска конфесионална основна школа основана 1751.[2] Десет година касније (1761) појави се и државна основна школа. Прва средња школа основана је 1871. као „Српска аутономна учитељска школа у Пакрацу”, која 1904. постане јавна школа.[3]

ПТТ

Пакрац је свој први телеграф добио 30. априла 1866. Пошту је добио 1. децембра 1856 и први телефон 15. августа 1910. Пошта Пакрац се 1965. укључује у аутоматску мрежу Југославије, са инсталирањем аутоматске телефонске централе. На почетку мрежа је имала 101 прикључак. [4]

Саобраћај

Главна путна мрежа била је Вировитица-Дарувар-Пакрац-Окучани и Славонска Пожега-Пакрац-Новска. Први носилац јавног друмског саобраћаја било је аутосаобраћајно предузеће (1952). Ауто-саобраћај-Пакрац (АСП Пакрац) 1962. припојио се је загребачком Кроацијатрансу и од 1963. Пакрац има самосталан погон Кроацијатранса, са локацијом на улици Милана Вујатовића. 1973. довршена је изградња аутобуске станице . Прве линије су биле локалне, Пакрац-Каменско, Пакрац-Липик и Пакрац-Окучани. Линија Пакрац-Загреб почиње са 1957. годином. 1962. саобраћа линија Бања Лука-Вировитица.[5]

Економија

Прва банка у Пакрацу датира из времена Аустроугарске 1873., када је основана „Пакрачко-даруварска-кутинска окружна штедионица Пакрац”. За време Југославије формирана је народна банка ФНРЈ, која је имала подружницу и у граду. Подружница се је касније преименовала у Народну банку и налазила се је у кући Антона Гргурића. Касније је на том месту био ресторан „Јединство”. Банка мења назив 1957. у „Комуналну банку Пакрац”. Од 1958. до 1960. у граду делује и „Задружна банка Дарувар”. Комунална банка се 1966. спаја са „Комерцијалном банком и штедионицом Дарувар”. Банка је учествовала у кредитирању „Творнице равног стакла Липик”, реконструкцији погона „Кермаике”, изградњи нове хале „Одјече”, проширењу Творнице столица ДИК-а „Папук”, набави машина за „Пакрам”, изградњи робне куће „Будућност” и потпомогла стамбене кредите за грађане. Комерциална банка је касније деловала у оквиру „Привредне банке Загреб”. [6]

ИсторијаУреди

Заслугом владике Мирона, Пакрац је добио српску Препарандију и Владичански двор, а православна црква посвећена Св. Тројици (Духови) стара 150 година обновљена је 1896. године. Епископ је измолио довољну финансијску помоћ од Земаљске владе за темељну оправку српске светиње. Утрошено је за враћање старог сјаја саборној цркви 55.000 ф. Иконостас је осликао познати сликар Стева Тодоровић из Београда.[7] Поред храма постоји у Пакрацу тада и црквица посвећена Св. пророку Илији. Пакрачки храм је био мали али важан као православни "стожер" у 18. веку, пред агресивном унијом.

Књигу мудру, преведену на српски језик купило је 1814. године неколико писмених мештана. Били су то претплатници: Николај Корка купец, Вићентије Орлушић, Јован Пелеч солар, Атанасије и Адам Николић.[8]

Пакрац је био 1885. године седиште Пакрачког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У месту је тада записано 929 православних душа.[9]

Други свјетски ратУреди

Велики део хрватског народа схватио је оснивање НДХ као прилику за обрачунавање са свима омраженицима, на првом месту са Србима. Стога је од првог дана почело хапшење и прогањање Срба и уништавање свега што носи српско обележје. У Пакрачком срезу одмах после 6. априла 1941, а нарочито после проглашења Независне државе Хрватске, на српским кућама су осванули натписи: „Бјежте Срби, долази Павелић", "Србе на врбе, свиње преко Дрине“.[10]

На пакрачком збору од 20. јула 1941. године Миле Будак је поред осталог рекао: „Ви добро знате за ону народну: „Једног Влаха посади и погости за столом, а другог свежи у врећу и сједи на њега. Што ти мисли за столом исто ти мисли и онај под столом (под тобом). Зато запамти ово: Са Влахом (тј. Србином) једи само допола здјеле, а одпола здјеле убити га здјелом по глави јер ће он тебе“.

У местима среза пакрачког усташе су ишле од села до села, палиле поједине куће, пљачкале и убијале народ.[11]

У Пакрацу су усташе обилазиле српске куће и приморавали све чланове српских породица да купе по цени од 50 динара траку са натписом „православац“. Усташе су од Срба захтевале да дају прилоге за издржавање хрватске војске.[12]

У пакрачком срезу прешло је у римокатоличку веру око 15.000 Срба.[13]

У Пакрачком срезу, у општини Чаглић, исељено је цело село Скендеровци.[14]

Свештенике из Пакраца доведене у логор у Пољани такође су детаљно претресли „мушке су претраживале усташе, а жене женске припаднице усташа. Тај преглед је био тако строг да су рашивали чак и капуте мушкима а женама мантиле на раменима и на сваком месту где би се новац могао сакрити. Тако су свима одузели сав новац, накит, вредносне папире као и све боље ствари.[15]

Распад Југославије и рат у ХрватскојУреди

 
Оштећена црква у Пакрацу током рата 1991. године

1990. године, почињу да се осећају и виде елементи национализма у самом Пакрацу. Трвења су била скоро редовна појава. Тадашњи МУП Хрватске је отказао послушност Југославији и започео спровођење политике хрватског руководства. Ни Срби не седе скрштених руку, формира се САО Западна Славонија. Убрзо долази до окршаја и вишемесечних борби за преузимање контроле над самим Пакрацем. Град је страдао у тим борбама и претрпео је разарања и оштећења. Страдале су и обе цркве.

СтановништвоУреди

Попис 2001.Уреди

По попису становништва из 2001. године, Град Пакрац је имао 8.855 становника, од чега је у самом Пакрацу живело 4.772 становника.

Попис 1991.Уреди

По попису становништва из 1991. године, општина Пакрац је имала 27.589 становника, распоређених у 68 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 27.589 12.813 (46,44%) 9.896 (35,86%) 1.346 (4,87%) 3.534 (12,80%)

Бивша велика општина Пакрац је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пакрац и Липик.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
град Пакрац 16.367 7.826 (47,81%) 5.619 (34,33%) 856 (5,23%) 2.066 (12,62%)
град Липик 11.222 4.987 (44,43%) 4.277 (38,11%) 490 (4,36%) 1.468 (13,08%)

По попису из 1991. године у општини Пакрац је живело 869 Италијана, 718 Чеха и 47 Немаца.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Пакрац је имало 8.197 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
3.514 42,86 %
Хрвати
  
3.033 37,00 %
Југословени
  
624 7,61 %
Чеси
  
176 2,14 %
Италијани
  
151 1,84 %
Мађари
  
41 0,50 %
Словенци
  
28 0,34 %
Албанци
  
21 0,25 %
Муслимани
  
15 0,18 %
Црногорци
  
15 0,18 %
Немци
  
14 0,17 %
Македонци
  
10 0,12 %
Словаци
  
6 0,07 %
Бугари
  
1 0,01 %
Грци
  
1 0,01 %
остали
  
2 0,02 %
неопредељени
  
256 3,12 %
регион. опр.
  
4 0,04 %
непознато
  
285 3,47 %
укупно: 8.197

Познати људи из ПакрацаУреди

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 6. 2014. 
  2. ^ Franković, dr. Dragutin (1958). Povijest školstva i pedagogija u Hrvatskoj. Pedagoško-književni zbor, Zagreb. стр. 75. 
  3. ^ Cuvaj, Antun (1910). Građa za povijest školstva, Knjiga 2 (2. изд.). Zagreb. стр. 376. 
  4. ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 171. 
  5. ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 167-170. 
  6. ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 173-175. 
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
  8. ^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године
  9. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  10. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 33
  11. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 265
  12. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991), стр. 109
  13. ^ "Врхбосна"1941,бр. 9-10
  14. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991), стр. 119
  15. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991), стр. 108

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.