Википедија

Палата Јовановић у Нишу

објекат и непокретно културно добро у Нишавском управном округу, Србија

Палата Јовановић у Нишу је спратна кућа која је припадала познатом нишком ћурчији Николи Јовановићу коју је он подигао на почетку новог миленијума, током 1900. године. Данас је у власништву потомака Николе Јовановића.[1][2]

Палата Јовановић у Нишу
Изглед здања из 2021.
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаМедијана
Држава Србија
Време настанка1900.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

У предвечерје Другог светског рата, у приземљу је била смештена конфекцијска продавница Милутина Петровића, а у једном делу “мануфактурна галантеријска радња Томић и Коњушина . Локалима у приземљу су се често мењале намене док је на спрату увек био стамбени простор.[3]

Луксузно обрађени монументални портали у масивном тврдом дрвету, са лучним застакљењем на угловима, сврставали су ово здање међу најзапаженије у центру Ниша. Својом богатом фасадном декорацијом овај објекат (као и многи други у Обреновићевој улици и центру града), сведочи о савременим европским токовима архитектуре у овом делу Србије, после само неколико деценија од вишегодишњег ропства под Османским царством.

Положај уреди

 

Палата Јовановић се налази у централној зони Града Ниша у градској општини Медијана, на углу улица Обреновићеве и Светозара Марковића (некада Јевремове), која је историјски гледано вековима била водећа занатско-трговачка улица, настала у оријенталном периоду између 15. и 17. века, из чаршије на обе обале реке Нишаве, око дрвене ћуприје.

Како се у 18. веку улица развијала и продужавала све више, почевши од Нишке тврђаве преко раскрснице код Хизр-бегове (касније Осман-пашина) џамије, водила је на југ града ка брду Горица и селу Габровац.

Заштита уреди

Назив Непокретног културног добра Зграда у Обреновићевој улици.[4]
Адреса ул. Обреновићева, бр. 32
Датум уписа 11. фебруар 1990. године
Редни број у локалном регистру СК 163
Редни број у централном регистру СК 842
Основ за упис у регистар На основу одлуке Извршног савета Скупштине општине Ниш Бр. 020 – 168/ 83 од 16. децембра 1983. године

Стање културног добра уреди

У оквиру пројекта “Лепша Србија”, спроведеног у Републици Србији у периоду од 2003. до 2005. године, са циљем да се обнове објекти са историјским и архитектонским вредностима, ревитализован је велики број објеката у центру града Ниша, укључујући и Палату Јовановић.[5]

Извођаче пројекта “Лепша Србија”, на идеју да обнове Палату Јовановић мотивисао је високог степена руинираности фасадне малтерне облоге, и жеља да се на њој сачувају карактеристични детаљи фасадне пластике. Током обнове они елементи који су билу у добром стању, као што је поткровни фриз са профилисаним венцима на јужној фасади су сачувани очишћени и рестаурирани, а недостајући фриз је зановљен.

Реализацијом овог пројекта доследним поштовањем првобитног, а опет уз алтернативна решења, остварила се потпуна и трајна заштита и презентација објекта, а централна зона Ниша је добила поново један од њених препознатљивих репера. Њеном обновом део естетских стремљења и укус грађанског Ниша прве половине 20. века враћен је савременом Нишу.[6]

Историја уреди

Када је с краја 19. и с почетка 20. век Обреновићева улица, као централна улица у Нишу након ослобођења од Османлија она је постепено добијала нови лик одсликавајући у урбаном, композиционом и архитектонском изгледу и изразу, снагу и моћ занатлија и трговаца у Нишу.

Видљиви облик и изражавање ових промена огледало се у израженој концентрацији богатијих трговачких и занатских фирми, продавница, хотела и других угоститељских објеката. Почев од Трга краља Милана до православне цркве, са обе стране улице, осниване су различити занатско-малопродајни објекти, затим угоститељски објекти (међу којима су се истицали кафана „Берлински", преименована потом у Рајхлов хотел „Руски цар" - данас биоскоп „Вилин Град", бивши биоскоп „Истра" Палата Јовановић), двадесетак кујунџијских радњи, мењачница (које су држали Јевреји), барберских радњи и занатских радњи свих врста. Улицом је у том периоду доминирала апотека Околичањи која је била једна од ретких зграда на два спрата.

У таквим условима и у таквом окружењу Палата Јовановић је као спратна стамбено- пословна кућа подигнута током 1900. године, према пројекту непознатог архитекте, који се у складу са њеном наменом определилио да подједнако третира приземље и спрат. По својим архитектонским одликама припада смеру академског еклектицизма.

Ненаметљива привлачност и неочекивани архитектонски детаљи, откривају оновремени укус наручиоца који се огледа у мешавини стилова. Као такав добар је представник еклектичке архитектуре ван српске престонице.[7]

Палата је била власништво нишког ћурчије и рентијера Николе Јовановиће, а након његове смрти постала је власништво његовог потомка Николе Јовановића, а данас припада њиховим наследницима.

Пре Другог светског рата у приземљу палате била је смештена конфекцијска продавница Милутина Петровића, а у другом делу мануфактурна галантеријска радња Томића и Коњушина.

Приземље палате је често мењало намене, док је на спрату увек био стамбени простор.[8]

Када је саграђена некако са почетка 20. века међу архитектама још увек није напуштена идеја и вера да је могуће изнова оформити национални стил у српској архитектури. Стилске особености обезбеђују овој градској палати видно место међу архитектонским остварењима Ниша и чине га значајним представником оновременског провинцијског градитељства јужне и југоисточне Србије[2]

Овај објекат, као и многи други у центру града, убедљиво су сведочанство да је Ниш, само пар деценија од ослобођења од вишевековног ропства под Османским царством закорачио у савремене европске токове.[6]

Ненаметљива елеганција и одмерена љупкост најречитије осликава естетска стремљења и укус грађанског Ниша прве половине 20. века.

Архитектура уреди

 
На Палати Јовановић......академски еклектицизам допуњен је елементима романтизма, који се манифестују као далеко сећање на средњевековну архитектуру, препознату у декоративном фризу у подстрешју, затим неокласицистички прозорски отвори и фасадна платна, док је угаона кула преузела необарокни облик.[8]

Палата Јовановић изграђена је као објекат који има подрум, приземље, спрат и поткровље у једном делу тавана. Подрум је зидан ломљеним каменом у кречном малтеру, с тим што су плитки сводови, као и делови зидних маса грађени пуном опеком. Сви зидови приземља и спрата такође су грађени пуном опеком у кречном малтеру, а међуспратна, таванска и кровна конструкција урађене су од резаног дрвета.[9]

Објекат је покривен бибер црепом у варијанти густог покривања, а сви димњаци изведени су пуном опеком и дерсовани.[9]

Врх зграде је наглашен неочекивано раскошном угаоном кулом, а луксузно обрађени монументални портали у масивном дрвету, са лучним сталеним површинама на угловима, издвајали су ово здање међу најзапаженијим у центру Ниша.

Све фасадне површине, како уличне, тако и дворишне биле су глатко малтерисане, пердашене и бојене. Богата фасадна пластика изведена је на два начина:[9]

  • Профилисани венци, солбанци и други елементи крупније декорације изведени су непосредно у малтеру при обради фасаде.
  • Неки елементи фасадне пластике, нарочито на угаоној кули моделовани су у радионици и посебним поступком аплицирани на фасадне површине.[3]

Уравнотежен однос фасадних површина дао је палати компактност унутрашњим просторијама, зидна платна су рашчлањена по вертикали подеоним елементима у виду плитких пиластера, чији је међупростор оживљен прозорским отворима.[9]

Галерија уреди

  • Палата Јовановић маја 2021.
  •  
  •  
  •  

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Драгићевић Љ.(1997): Савремени материјали у заштити споменика културе, Београд
  2. ^ а б Димитријевић В., Соколовић Љ.(2003): Фотомонографија ‘’Стари Ниш‘’, Ниш Здравковић И.(1982)
  3. ^ а б Здравковић И.(1982): Конзерваторски принципи и методи, Београд
  4. ^ „НКД на територији општине Медијана - Град Ниш”. www.zzsknis.rs. Архивирано из оригинала 13. 04. 2021. г. Приступљено 2021-04-02. 
  5. ^ Костић Ана Ревитализација палте Јовановић у Нишу Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш, Број 1, Ниш 2015. Завода за заштиту споменика културе Ниш стр.56
  6. ^ а б Костић Ана Ревитализација палте Јовановић у Нишу Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш, Број 1, Ниш 2015. Завода за заштиту споменика културе Ниш стр.58
  7. ^ Костић Ана Ревитализација палте Јовановић у Нишу Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш, Број 1, Ниш 2015. Завода за заштиту споменика културе Ниш стр. 57-58
  8. ^ а б Костић Ана Ревитализација палте Јовановић у Нишу Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш, Број 1, Ниш 2015. Завода за заштиту споменика културе Ниш стр.56-58
  9. ^ а б в г Костић Ана Ревитализација палте Јовановић у Нишу Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш, Број 1, Ниш 2015. Завода за заштиту споменика културе Ниш стр.59-60

Литература уреди

  • Sreten L. Popović: Putovanje po novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950, 273.
  • Vinter: Projekat za regulaciju varoši Niša, Niš, 1878, vlasništvo Narodnog muzeja u Nišu.
  • Jovan Ćirić Iz topološke istorije Niša, Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Палата Јовановић у Нишу на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палата_Јовановић_у_Нишу&oldid=25914855”