Википедија

Палата науке

Палата науке – Задужбна Миодрага Костића је први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији и највећи у региону, са садржајима и активностима на више од 5.500 м2.

Палата науке
Информације
Локација Краља Милана 11, Београд
Статус отворена
Отварање 24. децембар 2024.
Компаније
Архитекта Аугуст Рајнфелз
Власник Задужбина Миодрага Костића

Изложбени део простора намењен је приближавању науке најширој јавности, са фокусом на подстицање радозналости код деце и младих кроз сазнања о научним откричима и њиховој примени у свакодневном животу.

У другом делу простора, одвија се истраживачки рад у 20 модерних научних центара. У партнерству са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду одвија се истраживачки рад у 19 научних центара, док је двадесети центар резултат сарадње са Радио-телевизијом Србије.

Историјат зграде

уреди

Палата науке налази се у једној од најлепших зграда у центру Београда, саграђеној 1924. године. Смештена је на раскрсници Улица краља Милана и кнеза Милоша, у згради некадашње Јадранско-подунавске банке, која већ сто година привлачи погледе својом велелепном куполом, елегантном фасадом и импресивним скулптурама из грчке митологије које красе њену унутрашњост и спољашњост. Зграда је као седиште Јадранско-подунавске банке грађена од 1922. до 1924. године према пројекту немачког архитекте Аугуста Рајнфелса, а под надзором архитекте Ивана Белића.[1] Ова зграда била је већински у власништву многих банака и удружења, укључујући Друштво за ваздушни саобраћај АД Аеропут, а њен већински власник била је Српска банка. Последња у том низу чија се филијала нашла у том здању била је АИК банка.[2][3][4][5]

Направљена је у духу архитектуре академског класицизма, са богатом архитектонском и скулпторалном пластиком на фасадама, са симболичним представама зооморфних и антропоморфних мотива, рад скулптора Лојза Долинара и Томе Росандића.[2] Раскошан и очуван ентеријер пројектован је у модерном стилу ар декоа, говори о моћи тадашње банке и њеном угледу у свету, где је до краја Другог светског рата имала филијале у више од двадесет градова.[2] У унутрашњости овог објекта истичу се кружна шалтер сала са фонтаном за коју је скулптуру Афродите извео вајар Петар Палавичини.[2]

Садржаји у Палати науке

уреди

Изложбени део простора намењен је приближавању науке најширој јавности, са фокусом на подстицање радозналости код деце и младих кроз сазнања о научним откричима и њиховој примени у свакодневном животу. Стална изложбена поставка доноси преко 30 интерактивних и едукативних експоната који на занимљив начин објашњавају научне феномене и открића о човеку, Земљи, технологији и свемиру. Посетиоце кроз изложбу воде и познати научници с ових простора – Михајло Пупин, Милутин Миланковић и Никола Тесла.

Један од најистакнутијих ескпоната је највећи интерактивни глобус у Европи, пречника три метра, који користи НАСА базу података и приказује више од 500 различитих пројекција. Посетиоци имају прилику да истраже промене у атмосфери, океанима и копненим екосистемима у реалном времену.

У склопу Палате науке налази се и најсавременији планетаријум у Србији, са 36 седећих места и напредним аудио-видео системом, који омогућава визуелни спектакл од 360°.

За љубитеље иновативних технологија, посебан се издвајају ВР капсуле, које омогућавају виртуелне обиласке кроз интерактивне 3Д 360 видео туре. Уласком у ВР капсуле, посетиоци у секунди могу да се нађу у Научно-технолошком парку Ниш, на археолошком налазишту Виминацијум или у шетњи Рамском тврђавом.  Поред тога, у простору Шоw Лаба представљени су пројекти институција са којима Задужбина Миодрага Костића остварује сарадњу.

Дечји научни кутак, намењен деци узраста од 5 до 7 година, пружа прилику најмлађима да кроз игру и интерактивне експерименте упознају свет науке. Интерактивни експонати из области програмирања, роботике, геологије, уметности и других СТЕАМ области (наука, технологија, инжењеринг, математика) пружају деци незаборавно искуство које их подстиче да даље развијају радозналост према свету око себе.

Поред редовних дешавања, у Палати науке организују се и бројни догађаји – од едукативних радионица за децу, преко занимљивих предавања за стручну јавности, до панела на којима учествују реномирани представници академске и научноистраживачке заједнице.

Научни центри

уреди

U drugom delu prostora Palate nauke, odvija se istraživački rad u 20 modernih naučnih centara. U partnerstvu sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu odvija se istraživački rad u 19 naučnih centara, dok je dvadeseti centar rezultat saradnje sa Radio-televizijom Srbije.

Научни центри у Палати науке:

  1. Центар за неуроморфну фотонику
  2. Центар за ласерску технологију и холографију
  3. Центар за обраду података
  4. ИЦТ академија
  5. Центар за бежичне и мобилне мреже
  6. Центар за примену вештачке интелигенције
  7. Центар за 3Д звук
  8. Центар за електричне машине
  9. Центар за мултимодално биомедицинско инжењерство
  10. Центар за роботику
  11. Центар за индустријски интернет ствари
  12. Центар за развој дигитализације РТС
  13. Центар за развој софтвера у електроенергетици
  14. ЕТФ Иновациони центар
  15. Центар за хардверску обраду сигнала
  16. Центар за обраду информација интелигентних објеката
  17. Центар за аутоматику и обраду сигнала
  18. Центар за мониторинг и дијагностику
  19. Смарт Грид
  20. Центар за примењену математику

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Jadransko-podunavska banka casopisbankarstvo.rs
  2. ^ а б в г Фасада стогодишњег здања на поправци 26. 8. 2023. Политика
  3. ^ Zgrada Jadransko-podunavske banke u Kralja Milana postaje Palata nauke gradnja.rs 24. 10. 2023.
  4. ^ Palata Jadransko-Podunavske Banke bina.rs
  5. ^ „Палата науке од данас отворена за посетиоце”. Politika Online. Приступљено 2025-01-25. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палата_науке&oldid=29438847”