Палмино уље

Палмино уље је јестиво биљно уље природно црвенкасте боје због високог бета-каротенског садржаја изведено из мезокарпа (црвенкасте пулпе) плода уљаних палми, пре свега афричке уљне палме Elaeis guineensis,[1] а у мањој мери од америчке уљне палме Elaeis oleifera и марипа палме Attalea maripa. Ово уље не треба мешати са уљем палминог језгра изведеног из језгра истог воћа,[2] или кокосовог уља добијеног од језгра кокосовое палме Cocos nucifera. Разликују се у боји (сировом уљу из палминог језгра недостаје Каротеноид и није црвено), и у садржају засићених масти: палмино мезокарпа уље садржи 41% засићених, док уље палминог језгра и кокосово уље садрже 81% и 86% засићених масти, респективно. Уз кокосово уље, палмино уље је једно од ретких високо засићених биљних масти које су получврсте на собној температури.

Комад палминог уља који има светлију боју као последицу кувања

Палмино уље је чест састојак за кување у тропским појасом Африке, југоисточне Азије и деловима Бразила. Његова употреба у комерцијалној прехрамбеној индустрији у другим деловима света је распрострањена због ниже цене и стабилности висок оксидативног (засићења) од рафинисаног производа када се користи за пржење.

Употреба палминог уља у прехрамбеним производима је привукла забринутост активистичких група за заштиту околине; висок принос уља од дрвећа је охрабрио и шири култивацију, што је довело до чишћења шума у деловима Индонезије и Малезије да би се направио простор за монокултуру уља палме.[3] То је довело до губитка значајних површина које су природно станиште орангутана, од којих су обе врсте угрожене; једна врста посебно, Sumatran orangutan, је наведена као критично угрожена.[4][5] У 2004. години, индустријска група под називом Округли сто о одрживом палмином уљу је формирана да ради са индустријом уља зарад решавања ових проблема. Поред тога, 1992. године, као одговор на забринутост за крчење шума Влада Малезије обавезала се да ограничи ширење плантажа палминог уља задржавањем најмање пола земље нације под шумским покривачем.[6]

ИсторијаУреди

 
Уљне палме (Elaeis guineensis)

Процењује се да употреба палминог уља траје бар 9000 година. У касним 1800-им, археолози су открили супстанцу за коју су закључили је првобитно палмино уље у гробници у Абидосу која датира од 7.000 године пре нове ере.[7] Верује се да су се трговци донели палмино уље у Египат.

Палмино уље од E. guineensiss је одавно поѕнато у Западу и централним Афричким земаља, и увелико се користи као јестиво уље. Европски трговци тргују са Западном Африком и повремено су куповали палмино уље за употребу као јестиво уље у Европи. Палмино уље је постало веома тражена роба од стране британских трговаца, за употребу као индустријско мазиво за машине за време британское индустријске револуције.[8] Палмино уље је формирало основу за производњу сапуна, као што су Левер Брадерови (сада Унилевер) „Санлајт” сапуни, и амерички Палмолајв бренд.[9] Од око 1870, палмино уље представља примарни извозни производ неких западноафричких земаља, као што су Гана и Нигерија, иако је тај статус преузео какао у 1880. са увођењем колонијалних европских плантажа.[10][11]

КомпозицијаУреди

 
Лево, црвенкасто палмино уље направљено од пулпе плода уљане палме. Десно, бистро уље палмине коштице

Масне киселинеУреди

Палмино уље је, као и све масти, састављено од масних киселина, естерификованих глицеролом. Палмино уље има посебно високу концентрацију засићених масти, тачније засићене масне киселине са 16 угљеника, палмитинске киселине, којој даје име. Мононезасићена олеинска киселина је такође знатан састојак палминог уља. Нерафинисано палмино уље је значајан извор токотриенола, дела породице витамина Е.[12][13]

Приближна концентрација естерификованих масних киселина у палмином уљу је:[14]

Садржај масних киселина у палмином уљу (присутан у облику естара триглицерида) ‍‍
Миристинска, C14
  
10 1,0%
Палмитинска, C16
  
435 43,5%
Стеаринска, C18
  
430 4,3%
Олеинска, C18:1
  
366 36,6%
Линолеинска, C18:2
  
91 9,1%
Друга/непознато
  
550 5,5%
црно: засићено, сиво: мононезасићено, плаво: полинезасићено

КаротениУреди

Уље црвене палме богато је каротенима, као што су алфа-каротен, бета-каротен и ликопен, који му дају карактеристичну тамноцрвену боју.[13][15] Међутим, палмино уље које је пречишћено, избељено и дезодорирано из сировог палминог уља (звано „РБД палмино уље“), оно не садржи каротене.[16]

Исхрана и здрављеУреди

Доприносећи значајним калоријама као извор масти, палмино уље је основна намирница у многим кухињама.[17][18][19] У просеку глобално, људи су конзумирали 7,7 kg (17 lb) палминог уља по особи у 2015. години.[20] Иако је однос потрошње палминог уља и ризика од болести претходно процењен, квалитет клиничког истраживања која посебно процењују ефекте палминог уља је генерално лош.[21] Сходно томе, истраживања су се фокусирала на штетне ефекте конзумирања палминог уља и палмитинске киселине као извора садржаја засићених масти у јестивим уљима, што је довело до закључака да палмино уље и засићене масти треба заменити полинезасићеним мастима у исхрани.[22][23]

Једна мета-анализа из 2015. године и савети из 2017. од стране Америчког удружења за срце указују да је палмино уље међу намирницама које снабдевају засићене масти у исхрани које повећавају ниво LDL холестерола у крви и повећавају ризик од кардиоваскуларних болести, што доводи до препорука за смањену употребу или елиминацију дијететског палминог уља у корист конзумирања нехидрогенисаних биљних уља.[24][25]

Естри глицидил масних киселина (ГЕ), 3-MCPD и 2-MCPD, налазе се посебно у палминим уљима и палминим мастима због њихове рафинације на високим температурама (приближно 200 °C (392 °F)).[26] Пошто се глицидол, матично једињење GE, сматра генотоксичним и канцерогеним, EFSA није поставила безбедан ниво за ГЕ. Према речима председника CONTAM (EFSA-ин експертски панел за загађиваче у ланцу исхране), „Изложеност ГЕ код беба које конзумирају искључиво формулу за дојенчад представља посебну забринутост јер је то и до десет пута више од онога што би се сматрало малом забринутошћу за јавно здравље“.[26] EFSA-ов подношљиви дневни унос (TDI) 3-MCPD и његових естера масних киселина је постављен на 0,8 микрограма по килограму телесне тежине дневно ((µg/kg bw/дан) 2016. године и повећан на 2 µg/kg bw/дан у 2017, на основу доказа који повезују ову супстанцу са оштећењем органа у тестовима на животињама и на могућим штетним ефектима на бубреге и плодност код мушкараца.[26][27] Према EFSA, нема довољно података за постављање безбедног нивоа за 2-MCPD.[26]

Палмитинска киселинаУреди

Прекомерни унос палмитинске киселине, која чини 44% палминог уља, повећава нивое липопротеина ниске густине (LDL) и укупног холестерола у крви, а самим тим повећава ризик од кардиоваскуларних болести.[22][23][28] Друге рецензије, Светска здравствена организација и Амерички национални институт за срце, плућа и крв охрабрују потрошаче да ограниче потрошњу палминог уља, палмитинске киселине и хране богате засићеним мастима.[17][22][28][29]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Reeves, James B.; Weihrauch, John L. (1979). Composition of foods: fats and oils. Agriculture handbook 8-4. Consumer and Food Economics Institute. Washington, D.C.: U.S. Dept. of Agriculture, Science and Education Administration. стр. 4. OCLC 5301713. 
  2. ^ Poku, Kwasi (2002). „Origin of oil palm”. Small-Scale Palm Oil Processing in Africa. FAO Agricultural Services Bulletin 148. Food and Agriculture Organization. ISBN 978-92-5-104859-7. 
  3. ^ „Deforestation”. www.sustainablepalmoil.org. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2016. Приступљено 2016-06-15. 
  4. ^ International Union for Conservation of Nature (IUCN). The IUCN Red List of Threatened Species; Pongo abelii. „Archived copy”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2016. Приступљено 2012-11-10. . Accessed: 2016-04-22
  5. ^ Natasha Gilbert (4. 7. 2012). „Palm-oil boom raises conservation concerns: Industry urged towards sustainable farming practices as rising demand drives deforestation”. Nature. 487 (7405): 14—15. PMID 22763524. doi:10.1038/487014a . 
  6. ^ „Да ли је палмино уље штетно”. 
  7. ^ Kiple, Kenneth F.; Conee Ornelas, Kriemhild, ур. (2000). The Cambridge World History of Food. Cambridge University Press. ISBN 978-0521402163. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2012. Приступљено 30. 8. 2012. 
  8. ^ „British Colonial Policies and the Oil Palm Industry in the Niger Delta Region of Nigeria, 1900–1960.” (PDF). African Study Monographs. 21 (1): 19—33. 2000. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 1. 2013. 
  9. ^ Bellis, Mary. „The History of Soaps and Detergents”. About.com. »In 1864, Caleb Johnson founded a soap company called B.J. Johnson Soap Co., in Milwaukee. In 1898, this company introduced a soap made of palm and olive oils called Palmolive.« [мртва веза]
  10. ^ antislavery.org (PDF). 
  11. ^ Commercial Agriculture, the Slave Trade and Slavery in Atlantic Africa ISBN 978-1-847-01075-9 p. 22
  12. ^ Ahsan H, Ahad A, Siddiqui WA (2015). „A review of characterization of tocotrienols from plant oils and foods”. J Chem Biol. 8 (2): 45—59. PMC 4392014 . PMID 25870713. doi:10.1007/s12154-014-0127-8. 
  13. ^ а б Oi-Ming Lai; Chin-Ping Tan; Casimir C. Akoh, ур. (2015). Palm Oil: Production, Processing, Characterization, and Uses. Elsevier. стр. 471, Chap. 16. ISBN 978-0128043462. 
  14. ^ „Oil, vegetable, palm per 100 g; Fats and fatty acids”. Conde Nast for the USDA National Nutrient Database, Release SR-21. 2014. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2016. Приступљено 28. 10. 2016. 
  15. ^ Ng, M. H.; Choo, Y. M. (2016). „Improved Method for the Qualitative Analyses of Palm Oil Carotenes Using UPLC”. Journal of Chromatographic Science. 54 (4): 633—638. PMC 4885407 . PMID 26941414. doi:10.1093/chromsci/bmv241. 
  16. ^ „Investment in Technology”. PT. Asianagro Agungjaya. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2007. 
  17. ^ а б Diet Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases (PDF). World Health Organization (Извештај). 2003. стр. 82,88. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 9. 2012. Приступљено 13. 2. 2013. 
  18. ^ „The other oil spill”. The Economist. 24. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2013. Приступљено 12. 2. 2013. 
  19. ^ Bradsher, Keith (19. 1. 2008). „A New, Global Oil Quandary: Costly Fuel Means Costly Calories”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2015. Приступљено 12. 2. 2013. 
  20. ^ Raghu, Anuradha (17. 5. 2017). „We Each Consume 17 Pounds of Palm Oil a Year”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2017. Приступљено 22. 5. 2017. 
  21. ^ Mancini, A; Imperlini, E; Nigro, E; Montagnese, C; Daniele, A; Orrù, S; Buono, P (2015). „Biological and Nutritional Properties of Palm Oil and Palmitic Acid: Effects on Health”. Molecules. 20 (9): 17339—61. PMC 6331788 . PMID 26393565. doi:10.3390/molecules200917339 . 
  22. ^ а б в Sacks FM, Lichtenstein AH, Wu JH, Appel LJ, Creager MA, Kris-Etherton PM, Miller M, Rimm EB, Rudel LL, Robinson JG, Stone NJ, Van Horn LV (2017). „Dietary Fats and Cardiovascular Disease: A Presidential Advisory from the American Heart Association”. Circulation. 136 (3): e1—e23. PMID 28620111. S2CID 367602. doi:10.1161/CIR.0000000000000510 . 
  23. ^ а б Mozaffarian, D; Clarke, R (2009). „Quantitative effects on cardiovascular risk factors and coronary heart disease risk of replacing partially hydrogenated vegetable oils with other fats and oils” (PDF). European Journal of Clinical Nutrition. 63 Suppl 2: S22—33. PMID 19424216. S2CID 34725070. doi:10.1038/sj.ejcn.1602976 . 
  24. ^ Sun, Ye; Neelakantan, Nithya; Wu, Yi; Lote-Oke, Rashmi; Pan, An; van Dam, Rob M (20. 5. 2015). „Palm Oil Consumption Increases LDL Cholesterol Compared with Vegetable Oils Low in Saturated Fat in a Meta-Analysis of Clinical Trials”. The Journal of Nutrition. 145 (7): 1549—1558. ISSN 0022-3166. PMID 25995283. doi:10.3945/jn.115.210575 . 
  25. ^ „The skinny on fats”. American Heart Association. 30. 4. 2017. Приступљено 16. 12. 2019. 
  26. ^ а б в г „Process contaminants in vegetable oils and foods”. European Food Safety Authority. 3. 5. 2016. Приступљено 21. 12. 2020. 
  27. ^ „Revised safe intake for 3-MCPD in vegetable oils and food”. European Food Safety Authority. 10. 1. 2018. Приступљено 21. 12. 2020. 
  28. ^ а б Brown, Ellie; Jacobson, Michael F. (2005). Cruel Oil: How Palm Oil Harms Health, Rainforest & Wildlife (PDF). Center for Science in the Public Interest. Washington, D.C. стр. iv, 3—5. OCLC 224985333. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 6. 3. 2009. 
  29. ^ Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases, WHO Technical Report Series 916, Report of a Joint WHO/FAO Expert Consultation, World Health Organization, Geneva, 2003, p. 88 (Table 10)

Спољашње везеУреди