Отворите главни мени
Пандемија шпанске грознице 1918–1919 је довела до драстичног пораста морталитета широм света.

Пандемија (од грчких речи παν (сви) и δήμος (народ)) је епидемија заразне болести која се шири кроз популацију људи једне веће области, континента или целог света. За болести животиња се користи појам „панзоотија“. Према Светској здравственој организацији, о пандемији се може говорити када су испуњена три услова:[1]

  • у некој популацији се појавило до тада непознато обољење,
  • узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице,
  • узрочници болести се шире брзо и задржавају се међу људима.

Болест се не сматра пандемијом само зато што је широко распрострањена или изазива смрт великог броја људи, односно она мора бити заразна како би покренула пандемију. Широко заступљена ендемска болест која је стабилна у смислу колико се људи разболева од ње није пандемија. На пример, рак је одговоран за велики број смртних случајева широм света, али се не сматра пандемијом јер није заразан.

Током историје су забележени случајеви пандемија куге, колере, тифуса, грипа, сиде, богиња, туберкулозе, лепре, маларије, жуте грознице итд. Једна од најсмртоноснијих је била пандемија шпанске грознице.

Садржај

Дефиниција и фазеУреди

 
Савети (на француском и енглеском) за путнике о ризуку епидемије у иностранству. Постери са аеродрома Шарл де Гол, Париз, 2016.

Пандемија је исто што и епидемија презентована на већој географској ширини, тачније изнад границе једне земље.[2] Пандемија грипа (како СЗО налаже) састоји се од шест фаза. Тако се наа пример нови вирус грипа се креће првих првих неколико људских инфекци до дондемије. У почетној фази, зараза је детектвоана код животиња али нема толико опасности преношаја на човека. Како болест напређује долази до прелазка на човека, томе следи стадијум где вирус почиње да се шири директно међу људима, па до заразе већине популације, све до налазка лека против ове болести.[3]

Према Светској здравственој организацији (WHO), пандемија може настати када се испуне три услова:[4]

  • Појава болести која је нова, односно дотада непозната у популацији.
  • Узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице.[5]
  • Узрочници се шире брзо и остају међу људима.

У виртуелној прес конференцији маја 2009. о пандемији инфлуенце, др Кеији Фукуда, асистант генералног директора ad interim за Здравствену безбедности и животну средину, WHO је изјавио: „Једноставан начин размишљања о пандемији … је да се каже: пандемија је глобална епидемија. Онда се можда питате: 'Шта је глобална епидемија'? Глобална епидемија значи да видимо ширење агенса ... и онда видимо активности болести поред ширења вируса.“[6]

У планирању респонса на евентуалну пандемију грипа, СЗО је 1999. године објавила документ са смерницама о припреми за пандемију. Тај документ је ревидиран 2005. и фебруара 2009. године. У њему се дефинишу фазе и одговарајуће акције за сваку фазу у помоћном запису под називом Описи пандемијских фаза СЗО и главне активности по фази. Ревизија из 2009. године, укључујући дефиниције пандемије и фазе које доводе до њеног проглашења, завршена је фебруара 2009. године. Вирусна пандемија Х1Н1 2009. није била ни на хоризонту у то време, нити је поменута у документу.[7][8] Све верзије овог документа се односе на инфлуенцу. Фазе које описују ширење болести; вируленција и морталитет се не помињу у садашњој СЗО дефиницији, мада су ти фактори раније били уврштени.[9]

ПараметриУреди

Постоје много параметара везаних за пандемију а једна од битних је време инкубације и време контаминације.

Актуелне пандемијеУреди

XИВ и СИДАУреди

Xив потиче са Афричког континента, притом се просирио на САД и Хаити измеду 1966 и 1972.[10] Сида је актуелна пандемија која дотиче 25% јужне и и источне Афричке популације. Године 2006. стопа преваленције међу трудницема у Јужној Африци је била 29,1%.[11] Захваљујући едукативном систему у Африци, учење о превенцији и заштити током сексуалних односа помазе смањену ширењу болести. Болест се сири у континуитету на Азијском и Америчком континенту, са естимацијом топе смрти и до 100 милиона до 2025.[12]

Сезонски грипУреди

Сезонски грип је једна од инфекција која је изазвана од стране вируса грипа. Постоје три врсте грипа: А, Б и Ц. Вируси групе А имају више подрврсте од којих зависе протеини и остала једињена која се налазе на самој површини вируса. Неки од подврсте овог вируса А(Х1Н1) ет А(Х3Н2) су активни код човека.

Историјске пандемијеУреди

Постоји велики број пандемија кроз људску историју, углавном зооноза које су избиле захваљујући доместикацији животиња, као што су инфлуенца и туберкулоза. Најчешће се спомињу следеће епидемије, с обзиром на њихов опсег или последице по даљи ток историје:

 
Жртве бубонске куге у масовној гробници из 1720–1721 у Мартигу, Француска
  • Црна смрт, која је почела 1300-их. Осам векова након претходне појаве, бубонска куга се вратила у Европу. Започела је у Азији, те дошла на Медитеран и Западну Европу 1348. године (могуће захваљујући италијанским трговцима који су бежали с ратом захваћеног Крима), те у шест година убила између 20 и 30 милиона Европљана; односно трећину укупног становништва или до половице у најгоре погођеним областима.[18] Била је прва у циклусу европских епидемија куга које су се наставиле до 19. века.[19] У том је периоду забележено преко 100 епидемија куга у Европи.[20]
  • Шпански грип од 1918 до 1920 је пандемија која је била најсмртнија болест у историји човечанства. Према налазима број смрти варира од 80 до 100 милиона. Пандемија је почела y Кини и Јапану и проширила се све до Русије,Европе и северне Америке.
  • Богиње је болест која је јако заразна. Изазвана је од стране вируса Вариола. Ова болест је усмртила висе од 400 000 Европљана сваке године све до XVIII века. XX века усмртила је од 300 до 500 000 људи. Почетком 1950, 50 000 новиx случаја су била пријављена. После вакцинације популације вирус је радикиран и данас се налази само у лабораторијама.
  • Мале богиње је јако заразна болест и назази се у целоме свету. Натионал Имунизатион Програм је утврдио да 90% попyлације је заразено до 15 година. Све док вакцинација није установљена само у САД било је цак 3 до 4 милиона заражениx сваке године.
  • Туберкулоза је болест која је изазвана вирусом Mycobacterium tuberculosis. Данас је једна трецина сведке популације заразена овим вирусом, и сваке секунде овај број се повећава. 5% до 10% болесниx, болест се актвира а ако се не леци мозе бити смртоносна.
 
Астеци умиру од богиња, Флорентински кодекс (састављен 1540–1585)

Сусрети између европских истраживача и популације у остатку света често су уводили локалне епидемије изузетне вируленције. Болести су убиле део домаће популације на Канарским острвима у 16. веку (Гуанчи). Пола домородног становништва Хиспаниоле 1518. године је страдало од великих богиња. Иста болест је такође харала Мексиком 1520-их година, узрокујући 150.000 смртних случајева у самом Теночтитлану, укључујући и императора, и у Перуу 1530-их, што је помогло европским освајачима.[21] Морбили су усмртили додатна два милиона мексичких урођеника током 17. века. Током 1618–1619, велике богиње су избрисале 90% индијанаца у заливу Масачусетс.[22] Током 1770-тих, од великих богиња је страдало најмање 30% индијанаца на Пацифичком северозападу.[23] Епидемије великих богиња из 1780–1782 и 1837–1838 су узроковале девастацију и драстичну депопулацију међу индијанцима Велике равнице.[24] Поједини аутори наводе да је помор 95% урођеничке Америчке популације Новог света био узрокован болестима Старог света као што су: велике богиње, рубеола и инфлуенца.[25] Током векова, Европљани су развили високе степене имуности на те болести, док староседеоци нису имали такву имуност.[26]

Велике богиње су девастирале је аутохтону популацију Аустралије, убијајући око 50% Аустралијских староседеоца током раних година Британске колонизације.[27] Исти ефекат су имале на Ново Зеландске Маоре.[28] Током 1848–49 се процењује да је око 40.000 од 150.000 становника Хаваја преминуло од морбила, великог кашља и грипа. Уведене болести, а посебно богиње, готово су избрисале урођеничко становништво Ускршњег острва.[29] Године 1875, мале богиње су прозвеле преко 40.000 смртних случајева на Фиџију, што је око трећине популације.[30] Ова болест је девастирала становништво Андаманских острва.[31] Аину популација је драстично смањена у 19. веку, превасходно услед инфективних болести које су донели Јапански насељеници Хокаида.[32]

Истраживачи су то закључили да је сифилис пренет из Новог света у Европу након Колумбових путовања. Налази указују на то да су Европљани могли пренети невенеричне тропске бактерије кући, где су организми можда мутирали у смртоноснији облик у различитим условима Европе.[33] Болест је била чешћа фатална него данас. Сифилис је био главни убица у Европи током ренесансе.[34] Између 1602. и 1796, Холандска источноиндијска компанија је послала скоро милион европљана на рад у Азију. Ултиматно, мање од једне трећине се вратило назад у Европу. Већина њих је умрла од болести.[35] Болести су убиле више Британских војника у Индији од рата.[36]

Године 1803. шпанска круна је организовала мисију (Балмис експедицију) да транспортује вакцину против великих богиња до Шпанских колонија, и успостави програм масовне вакцинације тамо.[37] До 1832, федерална влада Сједињених Држава је успоставила програм вакцинације против великих богиња за Америчке урођенике.[38] Од почетка 20. века, елиминација или контрола болести у тропским земљама је постала покретачка снага за све колонијалне силе.[39] Епидемија болести спавања у Африци је заустављена захваљујући мобилним тимовима који систематски прегледали милионе људи под ризиком.[40] У 20. веку, свет је видео највеће повећање популације у људској историји услед умањене стопе морталитета у многим земљама захваљујући медицинским напредцима.[41] Светска популација је порасла са 1,6 милијарди 1900. године до процењених 7 милијарди дана.[42]

Биолошко ратовањеУреди

Године 1346. тијела монголских ратника умрлих од бубонске куге су пребачена преко зидина опседнутог кримског града Кафа (данас Феодосија). Након дуготрајне опсаде у којој је монголска војска под Јани Бегом погођена болешћу, инфицирани лешеви су катапултирани преко зидина како би се инфицирало становништво. Спекулира се како је ова операција заслужна за избијање Црне смрти у Европи.[43]

Иако је домородачко становништво Америке десетковано у додиру с болестима Старог света постоји само један документован случај где је то била последица намере. Британски командант лорд Џефри Амхерст и пуковник Хенри Буке су у међусобној коресподенцији изнели идеју да се Индијанцима приликом инцидента познатог као Понтијакова побуна (1763) nа превару дају покривачи заражени великим богињама.[44] Неизвесно је да ли је тај документовани Британски покушај заправо успешно инфектирао Индијанце.[45]

За време кинеско-јапанског рата (1937-1945), Јединица 731 јапанске царске војске је вршила експерименте на хиљадама, углавном кинеских, заробљеника у сврху развијања оружја за биолошко ратовања. За време ратних операција су Јапанци на основу тих експеримената користили разне билошке агенсе против кинеских војника и цивила. То је укључивало бомбе с биолошким агенсима бачене из ваздуха на разне циљеве. Због тога су избиле епидемије колере, антракса и куге којима се приписује смрт око 400.000 кинеских цивила.[46]

РеференцеУреди

  1. ^ „Avian influenza frequently asked questions”. Приступљено 13. 2. 2009. 
  2. ^ Porta 2008, стр. 179
  3. ^ "Current WHO phase of pandemic alert", World Health Organization 2009
  4. ^ „Avian influenza frequently asked questions” (на језику: енглески). World Health Organization. 5. 12. 2005. Приступљено 13. 2. 2009. »A pandemic can start when three conditions have been met: a new influenza virus subtype emerges; it infects humans, causing serious illness; and it spreads easily and sustainably among humans.« 
  5. ^ A. M., Dumar (2009). Swine Flu: What You Need to Know. Wildside Press LLC. стр. 7. ISBN 9781434458322. 
  6. ^ „WHO press conference on 2009 pandemic influenza” (PDF). World Health Organization. 26. 5. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  7. ^ „Pandemic influenza preparedness and response” (PDF). World Health Organization. 
  8. ^ WHO pandemic phase descriptions and main actions by phaseArchived 2011-09-10 at the Wayback Machine
  9. ^ „A whole industry is waiting for an epidemic”. Der Spiegel. 21. 7. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  10. ^ Chong, Jia-Rui (30. 10. 2007). „Analysis clarifies route of AIDS”. Los Angeles Times. Приступљено 6. 7. 2014. 
  11. ^ „The South African Department of Health Study, 2006”. Avert.org. Приступљено 26. 08. 2010. 
  12. ^ „Aids could kill 90 million Africans, says UN”. London: Guardian. 04. 03. 2005. Приступљено 26. 08. 2010. 
  13. 13,0 13,1 "Ancient Athenian Plague Proves to Be Typhoid". Scientific American. January 25, 2006.
  14. ^ Past pandemics that ravaged Europe. BBC News, November 7. 2005
  15. ^ Cambridge Catalogue page "Plague and the End of Antiquity"
  16. ^ Quotes from book "Plague and the End of Antiquity" Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 16, 2011) (на језику: енглески) Lester K. Little, ed.|title=Plague and the End of Antiquity: The Pandemic of 541-750|location=|publisher=Cambridge|year=2006|isbn=978-0-521-84639-4|pages=}}
  17. ^ „The History of the Bubonic Plague”. Архивирано из оригинала на датум 15. 04. 2008. Приступљено 07. 08. 2017. 
  18. ^ The Great Pneumonic Plague of 1910-1911
  19. ^ "A List of National Epidemics of Plague in England 1348-1665"
  20. ^ Revill, Jo. „Black Death blamed on man, not rats | UK news | The Observer”. The Observer. Приступљено 3. 11. 2008. 
  21. ^ „Smallpox: Eradicating the Scourge”. Bbc.co.uk. 05. 11. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  22. ^ Smallpox The Fight to Eradicate a Global Scourge Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 7, 2008) (на језику: енглески), David A. Koplow
  23. ^ Greg Lange,"Smallpox epidemic ravages Native Americans on the northwest coast of North America in the 1770s", 23 Jan 2003, HistoryLink.org, Online Encyclopedia of Washington State History, accessed 2 Jun 2008
  24. ^ Houston CS, Houston S (2000). „The first smallpox epidemic on the Canadian Plains: In the fur-traders' words”. Can J Infect Dis. 11 (2): 112—5. PMC 2094753 . PMID 18159275. 
  25. ^ „The Story Of... Smallpox – and other Deadly Eurasian Germs”. Pbs.org. Приступљено 26. 08. 2010. 
  26. ^ Stacy Goodling, "Effects of European Diseases on the Inhabitants of the New World" Archived 2008-05-10 at the Wayback Machine
  27. ^ Smallpox Through History Archived 2009-10-29 at the Wayback Machine
  28. ^ „New Zealand Historical Perspective”. Canr.msu.edu. 31. 03. 1998. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2010. Приступљено 26. 08. 2010. 
  29. ^ How did Easter Island's ancient statues lead to the destruction of an entire ecosystem?, The Independent
  30. ^ Fiji School of Medicine Archived 2014-10-20 at the Wayback Machine
  31. ^ Measles hits rare Andaman tribe. BBC News. May 16, 2006.
  32. ^ Meeting the First Inhabitants, TIMEasia.com, 21 August 2000
  33. ^ Genetic Study Bolsters Columbus Link to Syphilis, New York Times, January 15, 2008
  34. ^ Columbus May Have Brought Syphilis to Europe, LiveScience
  35. ^ Nomination VOC archives for Memory of the World Register (English)
  36. ^ „Sahib: The British Soldier in India, 1750–1914 by Richard Holmes”. Asianreviewofbooks.com. 27. 10. 2005. Приступљено 26. 08. 2010. 
  37. ^ Dr. Francisco de Balmis and his Mission of Mercy, Society of Philippine Health History Archived 2013-10-19 at the Wayback Machine
  38. ^ „Lewis Cass and the Politics of Disease: The Indian Vaccination Act of 1832”. Muse.jhu.edu. Приступљено 26. 08. 2010. 
  39. ^ Conquest and Disease or Colonialism and Health?, Gresham College | Lectures and Events
  40. ^ WHO Media centre (2001). „Fact sheet N°259: African trypanosomiasis or sleeping sickness”. 
  41. ^ The Origins of African Population Growth, by John Iliffe, The Journal of African HistoryVol. 30, No. 1 (1989). стр. 165.–169
  42. ^ „World Population Clock – U.S. Census Bureau”. U.S. Census Bureau. Приступљено 18. 11. 2011. 
  43. ^ Wheelis M. (2002), „Biological warfare at the 1346 siege of Caffa.”, Emerg Infect Dis, Center for Disease Control 
  44. ^ Diamond, Jared (1997), Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies, W.W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-03891-0 
  45. ^ Dixon, Never Come to Peace, 152–55; McConnell, A Country Between, 195–96; Dowd, War under Heaven, 190. For historians who believe the attempt at infection was successful, see Nester, Haughty Conquerors", 112; Jennings, Empire of Fortune, 447–48.
  46. ^ Hudson, Christopher (2. 3. 2007). „Doctors of Depravity”. Daily Mail. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди