Панта Михајловић
Пантелејмон „Панта” Михајловић (Богатић, 1854 — Београд, 1932) био је српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. Увео је прве телефоне у Београду.
Пантелејмон Михајловић | |
|---|---|
 Панта Михајловић | |
| Датум рођења | 1854. |
| Место рођења | Богатић, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 7. фебруар 1932. (77/78 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Биографија уреди
У Бечу је завршио електротехничку школу, затим отишао у Швајцарску, а одатле у Берлин, где као признати стручњак ступа на посао код фирме Сименс-Халске. За шефа фирме Сименс-Халске у Њујорку је постављен 1873. Од 1875. поново је у Србији где ступа на рад у техничко одељење војне фабрике у Крагујевцу.
1882. године добио је концесију за изградњу телефонских станица у Београду и Србији.
Између зграда на углу Булевара Булевара краља Александра и инжењерске касарне на Палилули увео је прву телефонску линију у Београду, 14. марта 1883. Први телефонски разговор обавили су министар војни Тихомиљ Николић и капетан Коста Радосављевић.[1]
Шеф Телеграфско-телефонског одсека Дирекција државних железница постао је 1885. Вештак за испитивање лошег стања електричне мреже у Београду постао је 1905. Био је и надзорни инжењер електричне централе на двору од 1908.
Умро је 7. фебруара 1932. године, у Београду, од запаљења плућа и парализе срца[2] у 78. години живота.
Референце уреди
- ^ Телефонски времеплов Србије („Политика“, 15. март 2013), Приступљено 10. 2. 2018.
- ^ Милорад Јовановић: Панта Михајловић (1854 — 1932) у сусрет 150-годишњици рођења, Museum бр. 4, Шабац 2003. године, pp. 206., ISSN 1450-8540
