Пантелејмон Живковић
Пантелејмон (Пантелејмон Живковић, Сремски Карловци, 1. октобар 1795 — Беч, 10. март 1851.) је био епископ Српске православне цркве, на престолу владика далматинских, будимских и темишварских.
| Пантелејмон Живковић | |
|---|---|
 Платон Атанацковић | |
| Датум рођења | 1. октобар 1795. |
| Место рођења | Сремски Карловци Хабзбуршко царство |
| Датум смрти | 10. март 1851. (55 год.) |
| Место смрти | Беч Хабзбуршко царство |
ЖивотУреди
Епископ Пантелејмон рођен је у Карловцима 1. октобра 1795. године.[1] Гимназију је учио у Карловцима, филозофију у Пожуну, а богословију у Карловцима. Био је школски друг из гимазије и пријатељ словачког песника Јана Колара; њих двојица су били најбољи ученици. Течно је говорио јеврејски, латински и грчки језик.
Од 1824/5. до 1830. године заузимао је положај професора богословије у Карловцима. Извесно време био је приватни учитељ деце Петра Чарнојевића, а потом је студирао права у Бечу.
На позив митрополита Стефана (Стратимировића) примио је монашки чин у манастиру Раковцу[2] и постављен је за бележника архидијецезалне конзисторије у Карловцима.
На предлог митрополита Стефана (Стратимировића) бечки цар је 5. априла 1835. године именовао архимандрита раковачког Пантелејмона, за епископа далматинског. У то време веома је био жив рад на унијаћењу православних Срба у Далмацији. Даровити и учени епископ Пантелејмон морао је напустити Далмацију[3] као и његов претходник епископ Јосиф (Рајачић). Свети архијерејски синод изабрао је епископа Пантелејмона 1836. године за епископа будимског. На овом положају у Сентандреји остао је до 1839. године, а тада је премештен за епископа темишварског. За време Мађарске буне 1848. године владика Живковић је судећи по посланицама које је упућивао Србима и Румунима, био на линији мађарске политике.[4]
Умро је у Бечу 10. марта 1851., а сахрањен у храму манастира Раковца.
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
| Претходник: Јосиф (Рајачић) |
Епископ далматински 1835 — 1836. |
Наследник: Стефан (Кнежевић) |
| Претходник: Јустин (Јовановић) |
Епископ будимски 1836 — 1839. | Наследник: Платон (Атанацковић) |
| Претходник: Максим (Мануиловић |
Епископ темишварски 1839 — 1851. | Наследник: Самуил (Маширевић) |