Пантелејмон Живковић

Пантелејмон (Пантелејмон Живковић, Сремски Карловци, 1. октобар 1795 — Беч, 10. март 1851.) је био епископ Српске православне цркве, на престолу владика далматинских, будимских и темишварских.

Пантелејмон Живковић
Платон Атанацковић
Датум рођења	(1795-10-01)1. октобар 1795.
Место рођења	Сремски Карловци Хабзбуршко царство
Датум смрти	10. март 1851.(1851-03-10) (55 год.)
Место смрти	Беч Хабзбуршко царство

Живот

Епископ Пантелејмон рођен је у Карловцима 1. октобра 1795. године. Гимназију је учио у Карловцима, филозофију у Пожуну, а богословију у Карловцима. Био је школски друг из гимазије и пријатељ словачког песника Јана Колара; њих двојица су били најбољи ученици. Течно је говорио јеврејски, латински и грчки језик.

Од 1824/5. до 1830. године заузимао је положај професора богословије у Карловцима. Извесно време био је приватни учитељ деце Петра Чарнојевића, а потом је студирао права у Бечу.

На позив митрополита Стефана (Стратимировића) примио је монашки чин у манастиру Раковцу и постављен је за бележника архидијецезалне конзисторије у Карловцима.

На предлог митрополита Стефана (Стратимировића) бечки цар је 5. априла 1835. године именовао архимандрита раковачког Пантелејмона, за епископа далматинског. У то време веома је био жив рад на унијаћењу православних Срба у Далмацији. Даровити и учени епископ Пантелејмон морао је напустити Далмацију као и његов претходник епископ Јосиф (Рајачић). Свети архијерејски синод изабрао је епископа Пантелејмона 1836. године за епископа будимског. На овом положају у Сентандреји остао је до 1839. године, а тада је премештен за епископа темишварског. За време Мађарске буне 1848. године владика Живковић је судећи по посланицама које је упућивао Србима и Румунима, био на линији мађарске политике.

Умро је у Бечу 10. марта 1851., а сахрањен у храму манастира Раковца.

Литература

• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Костић, Слободан (1925). Шематизам Православне српске епархије темишварске у Краљевини Румунији за 1924. годину. Темишвар: Епархијска управа. 

Претходник: Јосиф (Рајачић)	Епископ далматински 1835 — 1836.	Наследник: Стефан (Кнежевић)
Претходник: Јустин (Јовановић)	Епископ будимски 1836 — 1839.	Наследник: Платон (Атанацковић)
Претходник: Максим (Мануиловић	Епископ темишварски 1839 — 1851.	Наследник: Самуил (Маширевић)