Пантелија Јуришић

армијски генерал Војске Краљевине Југославије

Пантелија Јуришић – Панта (Црна Бара, 26. јун 1881Београд, 28. децембар 1960) је био високи официр српске и армијски генерал Војске Краљевине Југославије.[1]

Пантелија Јуришић
Pantelija Jurišić armijski general.jpg
Пантелија Јуришић
НадимакПанта
Датум рођења(1881-06-26)26. јун 1881.
Место рођењаЦрна Бара
Кнежевина Србија
Датум смрти28. децембар 1960.(1960-12-28) (79 год.)
Место смртиБеоград
ФНР Југославија
ШколаВојна академија у Београду
Године службе18991940.
1941.
ЧинАрмијски генерал
Битке/ратовиПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Други светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве Звезде са мачевима
Орден Светог Саве
Орден Југословенске круне
Орден светог Михаила и светог Ђорђа
Орден Савоје

БиографијаУреди

Рођен је у Црној Бари од оца Живка и мајке Маре.[2] Гимназију је завршио у Београду, а затим 30. класу Ниже школе 1897—1899 и 13. класу Више школе 1903—1905 Војне академије у Београду. Усавршавао се у Немачкој 1906. године, завршио је припрему за генералштабну струку 1910—1912. године.[3]

У чин генералштабног капетана унапређен је 1910. године. У чин пуковника 1. октобра 1915. године, дивизијског генерала 1923. и армијског генерала фебруара 1936. године.[3]

Био је командир вода Моравског артиљеријског пука у Нишу од 1905. до 1911. године, затим помоћник начелника Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву 1912. године. У Балканским ратовима био је помоћник начелника Штаба Дринске дивизије 2. позива у Штабу Приморског кора под Скадром, а затим начелник Штаба Дринске дивизије 1. позива у бици на Брегалници. После демобилизације 1913. године био је начелник Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву.[3]

Током Првог светског рата био је начелник Штаба Дринске дивизије 1. позива, начелник Штаба Моравске дивизије 1. позива 1916—1917, командант коњичке бригаде (1917), начелник Штаба Моравске дивизије.[3]

После рата је између осталог био начелник Обавештајног одељења Главног генералштаба од априла 1921. године и предавао Тактику на Нижој школи Војне академије до краја 1921. године, био војни изасланик у Италији 1921—1923, командант Дунавске дивизијске области у Београду 1929, командант 4. армијске области у Загребу од фебруара 1936. године. Пензионисан је марта 1940. године.[3]

У Априлском рату је реактивиран из резервног састава војске и постављен за команданта ратне 4. армијске области у Загребу. Усташе су га заробиле у Петрињи 10. априла 1941. године. Предат је немачкој војсци и одведен у заробљеништво у логоре Варбург и Нирнберг. Због болести је пуштен у лето 1942. године.[3]

Носилац је више одликовања међу којима су две Карађорђеве звезде са мачевима четвртог степенам, Орден Таковског крста, Краљевски орден Белог орла, Орден румунске круне, француска Легија части, Орден италијанске круне и Орден југословенске круне.[4]

Био је ожењен Аном, ћерком Михаила Јовановића, државног саветника.[3] Имали су ћерку Олгу (1909—1993) и сина Михаила (1922—1991).[2]

Преминуо је у Београду 1960. године и сахрањен на Новом гробљу.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Бјелајац 2004, стр. 177–178.
  2. 2,0 2,1 Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, „Јуришић, Пантелија—Панта Ж.“, pp. 251—252, изд. Просвета, Београд 2009.COBISS.SR 170123788
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Српски биографски речник, том 4, одредница „Пантелија Ж. Јуришић“, pp. 765, Матица српска, Нови Сад, 2009. године
  4. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 568. 
  5. ^ Јуришић Ж. Пантелија - Панта (voa.mod.gov.rs)

ЛитератураУреди

  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6. 

Спољашње везеУреди