Панџаби (језик)

Панџаби (ਪੰਜਾਬੀ, پنجابی, पंजाबी)[10] је језик народа Панџаби и региона Панџаб у Пакистану и Индији. Иако је веома присутан у Пакистану, тамо није признат као званични језик, већ као дијалекат.

Панџаби
  • ਪੰਜਾਬੀ
  • پن٘جابی
Punjabi gurmukhi shahmukhi.png
'Панџаби' написано на шахмукском писму које се користи у Панџабу у Пакистану (горе) и гурмукском писму које се користи у Панџабу у Индији (доле)
Изговор/pʌnˈdʒɑːbi/
Говори се уПакистан и Индија
РегионПанџаб
Етничка припадностпанџапска
Број говорника
113 милиона (2011–2017)[1]
Дијалекти
Званични статус
Службени језик у
 Индија
РегулишеЈезички департман, Панџаб, Индија[7]
Панџапски институт за језике, уметност, и културу, Пакистан
Језички кодови
ISO 639-1pa
ISO 639-2pan
ISO 639-3Или:
pan – Панџапски
pnb – Западни панџапски
Глотологpanj1256  (Источни панџапски)[8]
west2386  (Западни панџапски)[9]
Лингосфера59-AAF-e
Punjabispeakers.png
Подручја Индијског потконтинента на којима се изворно говори панџапски
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

ОсобинеУреди

То је индоевропски језик, из подгрупе индо-иранских језика. Некарактеристично за већину индоевропских језика, али слично српском језику, панџаби има тонски акценат са три интонације. Морфолошки, панџаби језик је аглутинативни језик, са типичним редом речи: субјекат-објекат-глагол.

Речник модерног панџаби језика је претрпео утицај хинди, персијског и енглеског језика. Велика дијаспора говорника овог језика утиче на усвајање речи из многих крајева света. Као и остали северноиндијски језици, основа је изведена из језика санскрит тако да је језик индоевропски.

ПисмоУреди

Писмо које се користи за записивање језика панџаби у Пакистану назива се шахмуки („из уста краљева“), што је модификована верзија персијског писма насталик. Становници индијске државе Пенџаб користе писмо гурмуки („из уста гуруа“). Хиндуисти понекад користе за писање писмо деванагари, али та употреба је незванична.

Пример језикаУреди

српски гурмуки шахмуки транслитерација напомена
Здраво ਸਤਿ ਸ੍ਰੀ ਅਕਾਲ

ਨਮਸਤੇ/ਨਮਸਕਾਰ

ਅੱਸਲਾਮ ਅਲੈਕਮ

سات سری اکال

نمستے/نمسکار

السلام علیکم

Sat Srī Akāl (сик)

Namastē/Namaskār (хиндуиста)

As'salām Alaikam (муслиман)

Поздрав зависи од религије говорника.

Географска распрострањеностУреди

Панџапски је најраспрострањенији језик у Пакистану, једанаести по величини у Индији, а такође је присутан у панџапској дијаспори у различитим земљама.

ПакистанУреди

Панџапски је најраспрострањенији језик у Пакистану, матерњи језик 80,5 милиона људи, или приближно 39% становништва земље.

Историја пописа говорника панџабија у Пакистану[11][12]
Година Популација Пакистана Проценат Панџабских говорника
1951 33.740.167 57,08% 22.632.905
1961 42.880.378 56,39% 28.468.282
1972 65.309.340 56,11% 43.176.004
1981 84.253.644 48,17% 40.584.980
1998 132.352.279 44,15% 58.433.431
2017 207.685.000 38,78% 80.540.000

Почевши од пописа 1981. године, говорници сајрашког и хиндског више нису били укључени у укупан број за панџабски, што објашњава очигледно смањење.

ИндијаУреди

 
Џалијанвала Баг“ написано на хиндском, панџабском и енглеском језику у Амрицару у Индији.

Панџапски је службени језик индијске државе Панџаб и има статус додатног службеног језика у Харјани и Делхију. Неки од његових већих урбаних центара на северу Индије су Амрицар, Лудијана, Чандигар, Џаландар, Амбала, Патијала, Батинда, Хошијарпур и Делхи.

На попису становништва у Индији 2011. године 31.140.000 милиона је пријавило свој језик као панџапски. Пописне публикације ово групишу са говорницима сродних „матерњих језика“ попут багријског и батеалијског како би дошли до цифре од 33.120.000 милиона.[13]

Пописна историја говорника панџапског језика у Индији[14]
Година Популација Индије Панџабски говорници у Индији Проценат
1971 548.159.652 14.108.443 2,57%
1981 665.287.849 19.611.199 2,95%
1991 838.583.988 23.378.744 2,79%
2001 1.028.610.328 29.102.477 2,83%
2011 1.210.193.422 33.124.726 2,74%

РеференцеУреди

  1. ^ 80.5 million in Pakistan (2017), 31.1 in India (2011), 0.5 in Canada (2016), 0.3 in the UK (2011), 0.3 in the US (2017), 0.1 in Australia (2016). See § Geographic distribution below.
  2. ^ „NCLM 52nd Report” (PDF). NCLM. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 11. 2016. Приступљено 13. 1. 2020. 
  3. ^ „Punjab mandates all signage in Punjabi, in Gurmukhi script”. The Hindu. 21. 2. 2020. Приступљено 9. 9. 2020. 0
  4. ^ „All milestones, signboards in Haryana to bear info in English, Hindi and Punjabi: Education Minister”. The Indian Express. 3. 3. 2020. Приступљено 9. 9. 2020. 
  5. ^ „Punjabi, Urdu made official languages in Delhi”. The Times of India. 25. 6. 2003. Приступљено 10. 9. 2020. 
  6. ^ „Multi-lingual Bengal”. The Telegraph. 11. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2018. Приступљено 25. 3. 2018. 
  7. ^ India, Tribune (19. 8. 2020). „Punjabi matric exam on Aug 26”. The Tribune. Приступљено 18. 9. 2020. 
  8. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Источни панџапски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  9. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Западни панџапски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  10. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
  11. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2009. Приступљено 17. 9. 2009. 
  12. ^ „CCI defers approval of census results until elections”. Dawn. 21. 3. 2021. Приступљено 10. 3. 2021.  The figure of 80.54 million is calculated from the reported 38.78% for the speakers of Punjabi and the 207.685 million total population of Pakistan.
  13. ^ „Statement 1 : Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011” (PDF). Приступљено 21. 3. 2021. 
  14. ^ „Growth of Scheduled Languages-1971, 1981, 1991 and 2001”. Census of India. Ministry of Home Affairs, Government of India. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2015. Приступљено 22. 2. 2015. 

ЛитератураУреди

  • Bhardwaj, Mangat Rai (2016), Panjabi: A Comprehensive Grammar, Routledge, ISBN 9781138793859, doi:10.4324/9781315760803 .
  • Bhatia, Tej K. (2008), „Major regional languages”, Ур.: Braj B. Kachru; Yamuna Kachru; S.N. Sridhar, Language in South Asia, Cambridge University Press, стр. 121—131, ISBN 9780511619069, doi:10.1017/CBO9780511619069.008 .
  • Jain, Dhanesh (2003), „Sociolinguistics of the Indo-Aryan Languages”, Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh, The Indo-Aryan Languages, Routledge, стр. 46—66, ISBN 978-0-415-77294-5 .
  • Masica, Colin (1991), The Indo-Aryan Languages, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29944-2 .
  • Nayar, Baldev Raj (1966), Minority Politics in the Punjab, Princeton University Press, ISBN 9781400875948 .
  • Shackle, Christopher (2003), „Panjabi”, Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh, The Indo-Aryan Languages, Routledge, стр. 581—621, ISBN 978-0-415-77294-5 
  • Bhatia, Tej. 1993 and 2010. Punjabi : a cognitive-descriptive grammar. London: Routledge. Series: Descriptive grammars.
  • Gill H.S. [Harjit Singh] and Gleason, H.A. 1969. A reference grammar of Punjabi. Revised edition. Patiala, Punjab, India: Languages Department, Punjab University.
  • Chopra, R. M., Perso-Arabic Words in Punjabi, in: Indo-Iranica Vol.53 (1–4).
  • Chopra, R. M.., The Legacy of The Punjab, 1997, Punjabee Bradree, Calcutta.
  • Singh, Chander Shekhar (2004). Punjabi Prosody: The Old Tradition and The New Paradigm. Sri Lanka: Polgasowita: Sikuru Prakasakayo.
  • Singh, Chander Shekhar (2014). Punjabi Intonation: An Experimental Study. Muenchen: LINCOM EUROPA.
  • Alam, Muzaffar (2003), Pollock, Sheldon, ур., „The Culture and Politics of Persian in Precolonial Hindustan”, Literary Cultures in History: Reconstructions from South Asia, University of California Press, ISBN 0520228219 
  • Abidi, S. A. H.; Gargesh, Ravinder (2008), „Persian in South Asia”, Language in South Asia, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 103—120, ISBN 978-0-511-61906-9, doi:10.1017/cbo9780511619069.007 
  • Chatterjee, Kumkum (2009), „Mapping Early Modern Bengal: Polity, Culture, and the Literary Universe”, The Cultures of History in Early Modern India: Persianization and Mughal Culture in Bengal, ISBN 9780195698800, doi:10.1093/acprof:oso/9780195698800.001.0001 
  • D'Hubert, Thibaut (2019), Green, Nile, ур., „Persian at the Court or in the Village? The Elusive Presence of Persian in Bengal”, The Persianate World: The Frontiers of a Eurasian Lingua Franca, University of California Press, ISBN 9780520972100 
  • Kuczkiewicz-Fraś, Agnieszka (2012), Perso-Arabic Loanwords in Hindustani, Part II: Linguistic Study (PDF), ISBN 9788376382944 
  • Chopra, R. M., The Rise, Growth And Decline of Indo-Persian Literature, Iran Culture House, New Delhi, 2012.
  • Birmani, Ali H.; Ahmed, Fasih (2017). „Language of the Khetrans of Barkhan of Pakistani Balochistan: A preliminary description”. Lingua. 191-192: 3—21. ISSN 0024-3841. doi:10.1016/j.lingua.2016.12.003. 
  • Burling, Robbins. 1970. Man's many voices. New York: Holt, Rinehart and Winston.
  • Ethnologue. Indo-Aryan Classification of 219 languages that have been assigned to the Indo-Aryan grouping of the Indo-Iranian branch of the Indo-European languages.
  • Ethnologue. Languages of India
  • Ethnologue. Languages of Pakistan
  • Шаблон:Linguistic Survey of India Online database
  • Masica, Colin P. (1991). The Indo-Aryan languages. Cambridge language surveys. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23420-7. 
  • Rahman, Tariq (1996). Language and politics in Pakistan. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-577692-8. 
  • Rahman, Tariq. 2006. The role of English in Pakistan with special reference to tolerance and militancy. In Amy Tsui et al., Language, policy, culture and identity in Asian contexts. Routledge. 219-240.
  • Rensch, Calvin R. (1992). „The Language Environment of Hindko-Speaking People”. Ур.: O'Leary, Clare F.; Rensch, Calvin R.; Hallberg, Calinda E. Hindko and Gujari. Sociolinguistic Survey of Northern Pakistan. Islamabad: National Institute of Pakistan Studies, Quaid-i-Azam University and Summer Institute of Linguistics. ISBN 969-8023-13-5. 
  • Shackle, C. 1970. Punjabi in Lahore. Modern Asian Studies, 4(3):239-267. Available online at JSTOR.
  • Shackle, Christopher (1979). „Problems of classification in Pakistan Panjab”. Transactions of the Philological Society. 77 (1): 191—210. ISSN 0079-1636. doi:10.1111/j.1467-968X.1979.tb00857.x. 
  • Shackle, Christopher (2003). „Panjabi”. Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh. The Indo-Aryan languages. Routledge language family series. Y. London: Routledge. стр. 581—621. ISBN 978-0-7007-1130-7. 
  • Wagha, Muhammad Ahsan (1997). The development of Siraiki language in Pakistan (Ph.D.). School of Oriental and African Studies. 

Спољашње везеУреди