Панџаби (језик)
Панџаби (ਪੰਜਾਬੀ, پنجابی, पंजाबी) је језик народа Панџаби и региона Пенџаб у Пакистану и Индији. Иако је веома присутан у Пакистану, тамо није признат као званични језик, већ као дијалекат.
| панџаби | |
|---|---|
| ਪੰਜਾਬੀ - پنجابی - पंजाबी | |
 Панџаби исписан гурмуки и насталик писмом | |
| Изговор | /pʌnˈdʒɑːbi/ |
| Говори се у | Пакистан и Индија |
Број говорника | 100 милиона (2010) |
| гурмуки писмо и шахмуки писмо | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Индија Пакистан |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | pa |
| ISO 639-2 | pan |
| ISO 639-3 | pan |
 Распрострањеност панџаби језика
Број становника који говори панџаби језик: 50.000.000 - 80.000.000
1.000.000 - 50.000.000
500.000 - 1.000.000
200.000 - 500.000
100.000 - 200.000
50.000 - 100.000
1.000 - 50.000 | |
 | |
ОсобинеУреди
То је индоевропски језик, из подгрупе индо-иранских језика. Некарактеристично за већину индоевропских језика, али слично српском језику, панџаби има тонски акценат са три интонације. Морфолошки, панџаби језик је аглутинативни језик, са типичним редом речи: субјекат-објекат-глагол.
Речник модерног панџаби језика је претрпео утицај хинди, персијског и енглеског језика. Велика дијаспора говорника овог језика утиче на усвајање речи из многих крајева света. Као и остали северноиндијски језици, основа је изведена из језика санскрит тако да је језик индоевропски.
ПисмоУреди
Писмо које се користи за записивање језика панџаби у Пакистану назива се шахмуки („из уста краљева“), што је модификована верзија персијског писма насталик. Становници индијске државе Пенџаб користе писмо гурмуки („из уста гуруа“). Хиндуисти понекад користе за писање писмо деванагари, али та употреба је незванична.
Пример језикаУреди
| српски | гурмуки | шахмуки | транслитерација | напомена |
|---|---|---|---|---|
| Здраво | ਸਤਿ ਸ੍ਰੀ ਅਕਾਲ
ਨਮਸਤੇ/ਨਮਸਕਾਰ ਅੱਸਲਾਮ ਅਲੈਕਮ |
سات سری اکال
نمستے/نمسکار السلام علیکم |
Sat Srī Akāl (сик)
Namastē/Namaskār (хиндуиста) As'salām Alaikam (муслиман) |
Поздрав зависи од религије говорника. |