Паоло дал Поцо Тосканели

Паоло дал Поцо Тосканели (139710. мај 1482) био је италијански астроном,[1] математичар и космограф.

Паоло дал Поцо Тосканели
Toscanelli firenze.jpg
Паоло дал Поцо Тосканели
Датум рођења1397.
Место рођењаФиренца
Датум смрти10. мај 1482.(1482-05-10) (84/85 год.)
Пољеастрономија, математика, космографија

БиографијаУреди

Паоло дал Поцо Токсанели је рођен 1397. године у Фиренци као син физичара Доменика Тосканелија. Не постоје прецизни подаци о његовом образовању: Густаво Уцјели је 1894. године тврдио да је Тосканели студирано на Универзитету у Падови, али модерни научници ово сматрају само чистом претпоставком.[1]

Захваљујући дугом животу, интелигенцији и широким интересовањима, Тосканели је био једна од централних фигура интелектуалне и културне историје ренесансне Фиренце у њеним ранијим периодима. Његов круг пријатеља чинили су познати научници и виђенији Фирентинци, међу којима су били и архитекта Фирентинске катедрале, Филипо Брунелески, али и филозоф Марсилио Фичино; познавао је и Леона Батисту Албертија, математичара, писца и архитекту; као и његовог најближег пријатеља, кардинала Николу Кузанског, интелектуалца и раног хуманисту широких схватања који је посветио два математичка рада Тосканелију, оба написана 1445. године, и био Тосканелијев саговорник у дијалозима названим Квадратура круга (De quadratura circuli) написаним 1458. године.

Верује се да је Тосканели, заједно са Николом Кузанским, припадао мрежи фирентинских и римских интелектуалаца који су трагали за и изучавали дела грчких математичара, а групи су такође припадали Франческо Филелфо, Георгиос Трапезунтиос и папа Никола V, заједно са Тосканелијевим пријатељима, Албертијем и Брунелескијем.

Око 1468. године Тосканели је креирао гномон који се и данас може видети у Фирентинској катедрали: бронзана плоча на куполи високо изнад левог трансепта и кружна бела мермерна плоча на поду катедрале, која бележи летњи солстициј са прецизношћу од ±0,5 секунди и која се и тада, а и вековима након тога користила за разне прорачуне као што је редовно кретање Сунца; у суштини представља претечу камере опскуре.

Године 1439, грчки филозоф Гемистос Плетон, присуствујући Фирентинској унији, упознао је Тосканелија и говорио му о путовањима, писању и мапама грчког географа Страбона (1. век п. н. е/н. е), који је до тада био непознат у Италији. Скоро 35 година касније, Тосканели се заинтересовао за Страбона и почео да прошири своје знање о њему.

Године 1474, Тосканели је послао писмо и мапу свом португалском кореспонденту Фернау Мартинсу, свештенику у Лисабонској катедрали, подробно описујући и шематизујући пловидбу на запад како би се стигло до Молучких острва и Азије. Мартинс је писмо проследио краљу Алфонсу. Оригинално писмо је изгубљено, али је његово постојање познато преко самог Тосканелија, који га је касније транскрибовао и заједно са мапом послао Кристоферу Колумбу, који га је носио са собом током свог првог путовања у Нови свет.[2] Тосканели је погрешно прорачунао Азију, сматрајући да је око 8.000 km дужа него што јесте, док је Колумбо за 25% погрешно прорачунао обим Земље, што је резултирало да Колумбо првобитно није ни схватио да је открио нови континент.[2]

Тосканели је већи део свог живота провео у Фиренци, са повременим излетима до Тодија и Рима. Говорио је да је био у кореспонденцији са бројним научницима широм Европе, али његови списи још увек нису подробније истражени. Непотврђена прича каже да је Тосканели присуствовао посети кинеске делегације папи 1432. године, када је говорено о бројним кинеским изумима. Причу донекле поткрепљују бројни цртежи уметника-инжењера Таколе (1382 — c. 1453), настали отприлике у то време, а које су касније развијали Брунелески и Леонардо да Винчи.

У писму из 1474. године, које је Тосканели послао Колумбу и чија аутентичност представља предмет неслагања међу научницима,[3][4] Тосканели помиње посету људи из Катаја (Кина) током владавине папе Евгенија IV (1431—1447):

Претпоставља се да је у питању Николо да Конти, који се у том периоду вратио са истока и зна се да се срео са папом Евгенијем 1444. године.[7] У следећем писму, Тосканели је описао ове људе као веома учене и вољне да поделе своје знање:

РеференцеУреди

  1. ^ а б Gautier Dalché, Patrick (2007). „The Reception of Ptolemy's Geography (End of the Fourteenth to Beginning of the Sixteenth Century)”. Ур.: David WOODWARD (ed.). Cartography in the European Renaissance. The History of Cartography. 3. Chicago: University Of Chicago Press. стр. 285—364. 0-226-90733-3. . стр. 333–335
  2. ^ а б "Point of View" Day the Universe Changed
  3. ^ Quinn, David B.; Clough, Cecil H.; Hair, Paul Edward Hedley (1994). The European Outthrust and Encounter: The First Phase C.1400-c.1700 : Essays in Tribute to David Beers Quinn on His 85th Birthday. Liverpool University Press. стр. 315. ISBN 978-0-85323-229-2. 
  4. ^ Ranh Phillips. стр. 8
  5. ^ Markam. стр. 7 Full text of the letter
  6. ^ Davidson, Miles H. (1997). Columbus Then and Now: A Life Reexamined. University of Oklahoma Press. стр. 56. ISBN 978-0-8061-2934-1. 
  7. ^ Davidson. стр. 58
  8. ^ Columbus, Christopher (1971). Journal of Christopher Columbus (During His First Voyage, 1492-93) and Documents Relating to the Voyages of John Cabot and Gaspar Corte Real. Franklin. стр. 4. ISBN 978-0-8337-2230-0. 

ЛитератураУреди

  • Gautier Dalché, Patrick (2007). „The Reception of Ptolemy's Geography (End of the Fourteenth to Beginning of the Sixteenth Century)”. Ур.: David WOODWARD (ed.). Cartography in the European Renaissance. The History of Cartography. 3. Chicago: University Of Chicago Press. стр. 285—364. 0-226-90733-3. 
  • Armando Cortesão, Cartografia Portuguesa Antiga, Lisboa, 1960.
  • Armando Costesão, História da Cartografia Portuguesa, 2 vols., Lisboa, 1969–1970.
  • Davidson, Miles H. (1997). Columbus then and now: a life reexamined. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2934-1. 
  • G. Uzielli, La Vita e i tempi di Paolo di Pozo Toscanelli, Roma 1894.
  • Quinn, David B. Quinn The European Outthrust and Encounter: The First Phase c. 1400–c. 1700 Liverpool University Press. 1994. ISBN 978-0-85323-229-2.
  • Markam, Clements R. (1972). Journal of Christopher Columbus (During His First Voyage, 1492–93) and Documents Relating to the Voyages of John Cabot and Gaspar Corte Real. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8337-2230-0. 
  • Rahn Phillips, Carla (1993). The Worlds of Christopher Columbus. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44652-5. 
  • Kern, Ralf (2010). Wissenschaftliche Instrumente in ihrer Zeit. Vom 15—19. Jahrhundert. Cologne: Koenig. ISBN 978-3-86560-772-0. 

Спољашње везеУреди