Папа Јулије I
Папа Јулије I (лат. Iulius I) био је епископ града Рима у периоду од 337. до 352. године.
Рођен је у Риму, а за епископа града Рима изабран је 337. године, где је остао до своје смрти 352. године. Живео је и деловао у време када је хришћанство било тек ослобођен од прогона од стране паганске државе, а сама била растрзана борбама против јереси.
Остао је упамћен највише по улози коју је имао у решавању аријанског спора, односно јереси. У то време у Византији је аријанско учење, иако осуђено на Првом васељенском сабору наставило да постоји кроз учење Јевсевија Никомедијског, који је у то време био патријарх Константинопоља, који је имао подршку цара Констанција II, сина Константина Великог. Јавсевијеви следбеници су направили компромис са аријанцима и прогнали бранитеље православног учења, пре свега Светог Атанасија Великог и Светог Павла Цариградског као непослушне. Они су уточиште и заштиту, као и многи други православни нашли у Риму, код папе Јулија, који је имао подршку цара Констанса I, другог сина Константина Великог.[1]
Патријарх Јевсевије упутио је због тога посланицу Јулију, тражећи од њега да ускрати подршку прогнаним епископима. Папа Јулије се у тој ситуацији поставио као арбитар и затражио да саслуша обе стране. Пошто је саслушао обе делегације одлучио је да подржи Атанасија и Павла и остале православне епископе и рекао им да се врате на своје престоле. Написао је посланицу источним епископима, са молбом да их с љубављу приме и да им не сметају заузети своје раније престоле.
Након њиховог повратка, цар Констанције II сазива сабор у Антиохији са намером да одговори папи Јулију и другима посебном посланицом. Међутим Јевсевије је убрзо умро, не дочекавши сабор, тако да сабор није заузео такав став. Као одговор на то аријанци се сабрају и бирају за патријарха Македонија. Због тога су настали велики сукоби у Цариграду, са много жртава.
Под његовим утицајем одржан је Сабор у Сардици, 343. године, који је окупио седамдесет и шест источних епископа који су подржали Светог Атанасија Великог и одлуке Првог васељенског сабора.[2]
Римокатоличка црква често наводи пример арбитраже папе Јулија у аријанском спору, као доказ примата римског епископа у раној цркви, што се у Православној цркви не прихвата. Православна црква сматра да су се цариградски и александријски патријарси у то доба обраћали римском папи као себи једнаком архијереју који може да помогне у решавању спора.
Папа Јулије се поштује као светитељ у Римокатоличкој цркви, и прославља се 12. априла.
Јулије се, такође, сматра заслужним за одређивање датума прославе Божића — 25. децембра.[3]
Извори уреди
- ^ http://en.wikisource.org/wiki/Catholic_Encyclopedia_(1913)/Pope_St._Julius_I Catholic Encyclopedia (1913)/Pope St. Julius I
- ^ http://ru.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Юлий,_римские_папы ЭСБЕ/Юлий, римские папы
- ^ "Christmas". History Channel. Retrieved 19 June 2011.
