Папа Александар II

поглавар Римокатоличке цркве

Папа Александар II (лат. Alexander IV) је био 156. папа од 6. октобра 1061. до 21. априла 1073.

Александар II
Папа Александар II
Лични подаци
Датум смрти21. април 1073.
Папа
Редослед156.
Понтификат6. октобра 106121. априла 1073.
ПретходникПапа Никола II
НаследникПапа Гргур VII

Избор за папу уреди

Папа Александар II је изабран 30. септембра у Базилици Светог Петра у ланцима у Риму, недуго након смрти папе Николе II. У складу са Николином булом In nomine Domini, по први пут у историји Римокатоличке цркве, папу су изабрали кардинали бискупи.[1] За папу је изабран бискуп Анселмо да Бађо од Луке, некардинал и један од оснивача Патарена.[2] Анселмо је изабрао име Александар II и крунисан је у ноћи 1. октобра 1061. године у базилици Светог Петра у ланцима, јер је због противљења и снажног отпора Римљана и немачких симпатизера, крунисање у базилици Светог Петра било онемогућено.[3]

Барски фалсификат уреди

Име римског папе Александра II употребљено је у једном од најпознатијих фалсификата који су настали ради стварања привида о наводном оснивању Барске надбискупије у 11. веку. Већина савремених истраживача је на на основу темељитих дипломатичких анализа прихватила став да наводна повеља која се приписује овом папи, а која је датирана 18. мартом 1067. године, представља позни фалсификат из 13. века. Постанак тог фалсификата се доводиу везу са другом сумњивом исправом, која се приписује противпапи Клименту III, а која је датирана 8. јануаром 1089. године. Иако поједини истраживачи сматрају да је у том случају реч о аутентичном документу, новије анализе су показале да се ипак ради о фалсификату, који је такође могао настати током 13. века, а сачуван је у веома позном препису, који потиче тек из 16. века.[4][5][6][7]

Иако је у случају акта из наводне 1067. године реч о несумњивом фалсификату, поменути акт садржи занимљива сведочанства о верским тенденцијама у кругу око самих фалсификатора. Тако се у акту каже: "За самостане колико латинске, толико грчке или славенске брини се, јер знај да је све то једна црква, и да си постављен бискупском влашћу над свим црквами". У акту се такође налаже да нико од жењених лица не сме вршити никакву црквену службу, чак ни појати у цркви или саслуживати са свештеником све док се не разведе од жене. Такве тенденције се доводе у везу са реформама које су интензивиране током 13. века.

Референце уреди

  1. ^ Miranda, Salvador. „Election of September 30, 1061 (Alexander II)”. The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University. OCLC 53276621. 
  2. ^ Vincent, Martin Richardson. 1896. The Age of Hildebrand. Christian Literature Co. p. 50.
  3. ^ Levillain, Philippe. 2002. The Papacy: An Encyclopedia. Routledge. ISBN 0-415-92228-3.
  4. ^ Калић 1979, стр. 35-36, 46.
  5. ^ Коматина 2016, стр. 132-149, 204-205, 221-226.
  6. ^ Митровић 2017, стр. 65-73.
  7. ^ Митровић 2019, стр. 477-499.

Литература уреди

Спољашње везе уреди