Папа Александар II, године 1067. барском надбиксупу Петру пише: "За самостане колико латинске, толико грчке или славенске брини се, јер знај да је све то једна црква, и да си постављен бискупском влашћу над свим црквами." [1]. Папа Александар је назначио програм Диоклејског сабора и установио латинство, рекавши да нико од духовних жењених лица не сме вршити никакву црквену службу, чак ни појати у цркви или саслуживати са свештеником све док се не разведе од жене. Писао је и барском надвладици Петру. Побројао је владичанства под његовим управљањем (иста она које су означене и у Далматинском сабору) и наређује му да води бриху о латинским, грчким и словенским манастирима. [2]