Папа Лав VII (латински: Leo VII; умро 13. јула 939.) је био 126. папа римокатоличке цркве од 3. јануара 936. године до своје смрти 939. године. Један је од папа периода Saeculum obscuruma.

Папа Лав VII

Папа Лав VII
Папа Лав VII

Место рођења Рим (Папска држава)
Датум смрти 13. јул 939.
Место смрти Рим (Папска држава)
Гроб Базилика Светог Петра
Понтификат 3. јануар 936—13. јул 939.
Претходник Папа Јован XI
Наследник Папа Стефан VIII

БиографијаУреди

Лав је на папској столици наследио папу Јована XI, сина Марозије. На то место поставио га је Алберик II од Сполета, тада најмоћнија личност у Риму. Тиме је Алберик желео да обезбеди свој утицај на папство. Пре понтификата, папа Лав је био свештеник цркве Светог Сикста у Риму. Није имао велике амбиције, а Албериков предлог прихватио је под притиском. Понтификат папе Лава трајао је три године. Већина његових була односи се на додељивање и потврђивање привилегија манастирима, посебно опатији Клини. Лав је позвао Ода од Клинија да посредује у измирењу Алберика и Ига од Италије, Албериковог очуха и италијанског краља. Одо је успешно извршио задатак, а мир је гарантован браком између Алберика и Игове ћерке Алде. Лав је одредио Фридриха, архиепископа Мајнца, за реформатора у Немачкој. Дао му је дозволу да истера Јевреје који су одбили да се крсте, али није одобравао присилно крштавање Јевреја. Околности о смрти папе Лава су непознати. Неколико векова касније створена је легенда да је умро од срчаног удара у загрљају љубавнице. Умро је 13. јула 939. године. Наследио га је папа Стефан VIII (939-942).

ИзвориУреди

Претходник:
Папа Јован XI
Папа
936-939
Наследник:
Папа Стефан VIII