Википедија

Парадоксални пулс

Парадоксални пулс (лат. pulsus paradoxus) је физикални знак од огромног дијагностичког и прогностичког значаја, који се може приметити у разним срчаним и вансрчаним стањима.[1]

Парадоксални пулс
СинонимиPulsus paradoxus
Графички приказ парадоксалног пулса на коме се уочава разлика записа током удаха и издаха ваздуха у плућима
Специјалностикардиологија

Историја уреди

Смањење волумена пулса током удах ваздуха (инспиријума) први је описао Ломер 1669. године код констриктивног перикардитиса.[2] Сличан налаз описали су нешто касније Флојер, а потом и Вилијам 1850. године код болесника са бронхијалном астмом.[2]

Немачки лекар Адолф Кусмаул први је сковао термин „парадоксални пулс“ (лат. pulsus paradoxus), ​​1873. године на основу клиничког налаза који је открио код три пацијента са констриктивним перикардитисом.[3] Називом „парадокс“ он је желело да укаже на разлика између одсутности и присутног пулса током дисања и (2) односно на неправилност пулса која нестаје током удисаја ваздуха у плућа.[2][4]

Етиологија уреди

Срчани узроци
  • Тампонада срца.[5][6][4]
  • Перикардни излив
  • Констриктивни перикардитис.[7][8]
  • Рестриктивна кардиомиопатија [9][10]
  • Плућна емболија
  • Акутни инфаркт миокарда.[11]
  • Кардиогени шок.[12]
  • Анафилактични шок.[13]
Екстракардијални плућни узроци
  • Бронхијална астма.[14]
  • Вентил пнеумоторакса
Екстракардијални ванплућни узроци
  • Анафилактички шок (током давања урокиназе) [13]
  • Волвулус желуца [15]
  • Дијафрагмална кила [15]
  • Тешка опструкција вене каве [9]
  • Екстремна гојазност

Патофизиологија уреди

У нормалним условима, артеријски крвни притисак варира током респираторног циклуса, падајући с инспирацијом и дижући се са експирацијом. Промене унутаргрудног притисака током дисања преноси се на срце и велике крвне судове грудног коша. Током инспирације, десна комора а се растеже због повећаног венског повратка, интервентрикуларни септум излази у леву комору смањујући његову величину, а повећано накупљање крви у проширеним плућима смањује повратак крви у леву комору, смањујући ударни волумен леве коморе. Поред тога, негативан унутаргурдни притисак током инспирације преноси се и на аорту.[4]

Због тога се током удаха пад волумена леве коморе манифестује као пад систолног крвног притиска. Супротно важи за издисање. Током мирног дисања, промене унутаргрудног притисака и крвног притиска су мали. Прихваћена горња граница пада систолног крвног притиска током удаха (инспирацијума) је 10 ммХг.[16]

Мерење парадоксалног пулса уреди

Сфигмоманометрија манжетном

Пре почетка мерења пацијент се упозорава да не дише превише дубоко (јер је довољно да покрети грудног коша буду лако видљиви). Мерење почиње надувавањем манжетне сфигмоманометра до изнад систолног притиска. Ослушкивање Короткофових тонова прати се преко брахијалне артерије, док се изманжетна испушта ваздух брзином од отприлике 2 до 3 ммХг по откуцају срца. Највиши систолни притисак током експирације треба прво измерити и поново потврдити (када се Короткофови тонови чују само током истека). Манжетна се затим полако исдувава како би се успоставио притисак под којим Короткофовови тонови постају звучни и током инспирације. Ако разлика између ова два нивоа пређе 10 ммХг током мирног дисања, присутан је парадоксалан пулс.[17]

Палпација

Обично се за процену карактера пулса препоручује палпација централних импулса (каротида). Ипак, парадоксални пулс се боље цени у периферним импулсима (радијално).[9] Кад је парадоксалну пулс јак, могуће је палпирати пад (смањење волумена пулса) током фазе инспирације и пораст током експирацијске фазе.

Анализа артеријског таласа

У окружењу интензивне неге, где је доступан облик артеријског таласа, парадоксални пулса може се дијагностиковати визуелним приказом промена систолног крвног притиска током инспирацијске и експирацијске фазе дисања.

Анализа облика таласа пулсне оксиметрије

Ова техника је корисна код новорођенчади са срчаном тампонадом, и код пацијената са опструктивном болешћу дисајних путева, јер је пулсна оксиметрија доступна у одељењима хитне помоћи и хитним одељењима, као корисно неинвазивно средство за непрестану процену парадоксалног пулса и тежине удисања ваздуха.[18][19][20]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Khasnis A, Lokhandwala Y. Clinical signs in medicine: pulsus paradoxus. J Postgrad Med 2002;48:46
  2. ^ а б в Wagner HR. Paradoxical pulse: 100 years later. Am J Cardiol 1973:91-2.
  3. ^ Johnson, S.K., Naidu, R.K., Adolf Kussmaul: Distinguished clinician and medical pioneer, Ostopowicz, R.C., Kumar, D.R., Bhupathi, S., Mazza, J.J., Yale, S.H. Clinical Medicine and Research. 2009; 7(3): 107-112
  4. ^ а б в Golinko RJ, Kaplan N, Rudolph AM. The mechanism of pulsus paradoxus in acute pericardial tamponade. J Clin Invest 1963; 249–57.
  5. ^ Klopfenstein HS, Schuchard GH, Wann LS, Palmer TE, Hartz AJ, Gross CM, et al. The relative merits of pulsus paradoxus and right ventricular diastolic collapse in the early detection of cardiac tamponade: an experimental echocardiographic study. Circulation 1985;71:829-33.
  6. ^ Cogswell TL, Bernath GA, Wann LS, Hoffman RG, Brooks HL, Klopfenstein HS. Effects of intravascular volume state on the value of pulsus paradoxus and right ventricular diastolic collapse in predicting cardiac tamponade. Circulation 1985 ;72:1076-80
  7. ^ Shabetai R, Fowler NO, Guntheroth WG. The hemodynamics of cardiac tamponade and constrictive pericarditis. Am J Cardiol 1970;26:480.
  8. ^ Bergman M, Vitrai J, Salman H Constrictive pericarditis: A reminder of a not so rare disease, EUROPEAN JOURNAL OF INTERNAL MEDICINE. 2006; 17 (7): 457-464
  9. ^ а б в Hurst JW, Schlant RC. Examination of the arterial pulse. In The Heart – Arteries and Veins 3rd Ed. pp. 177 – 78
  10. ^ Blaustein AS, Risser TA, Weiss JW, Parker JA, Holman BL, McFadden ER. Mechanisms of pulsus paradoxus during resistive respiratory loading and asthma. J Am Coll Cardiol 1986;8:529-36.
  11. ^ Esteban A, Gomez-Acebo E, de la Cal MA. Pulsus paradoxus in acute myocardial infarction. Chest 1982;81:47-50.
  12. ^ Cohn JN, Pinkerson AL, Tristani FE. Mechanism of pulsus paradoxus in clinical shock. J Clin Invest 1967;46:1744-55.
  13. ^ а б Ward GL, Heiselman DE, White LJ. Pulsus paradoxus in anaphylactic shock due to urokinase administration. Chest 1992;101:589.
  14. ^ Lewis BS, Goldberg RB, Kew MC. Pulsus paradoxus in the bedside assessment of patients with bronchial asthma. S Afr Med J 1976 17;50:1210-3.
  15. ^ а б Hooper TL, Lawson RA. Volvulus of the stomach—an unusual cause of pulsus paradoxus. Postgrad Med J 1986;62:377-9.
  16. ^ Hamzaoui, O; Monnet, X; Teboul, JL (6. 12. 2012). „Pulsus paradoxus.”. The European Respiratory Journal. 42 (6): 1696—705. PMID 23222878. . doi:10.1183/09031936.00138912.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  17. ^ Shabetai R, Fowler NO, Fenton JC, Masangkay M. Pulsus paradoxus. J Clin Invest 1965;44:1882-98.
  18. ^ Detection of pulsus paradoxus by pulse oximetry in pediatric patients after cardiac surgery Amoozgar, H., Ghodsi, H., Borzoee, M., Amirghofran, A.A., Ajami, G., Serati, Z. Pediatric Cardiology. 2009; 30(1): 41-45
  19. ^ Tamburro RF, Ring JC, Womback K. Detection of pulsus paradoxus associated with large pericardial effusions in pediatric patients by analysis of the pulse-oximetry waveform. Pediatrics 2002;109:673-7
  20. ^ Chadwick V, Pearce S, Taylor B, Galland BC. Continuous non-invasive assessment of pulsus paradoxus. Lancet 1992 22;339:495-6

Литература уреди

  • Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.
  • Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парадоксални_пулс&oldid=27441959”