Парамарибо
Парамарибо (хол. Paramaribo) је главни и највећи град Суринама. Налази се на обалама реке Суринам у Дистрикту Парамарибо, 15 km од обале Атлантског океана. Град има око 250000 становника.[1] Историјски центар града Парамариба је на УНЕСКО-вој листи Светске баштине од 2002. године.[2]
| Парамарибо хол. Paramaribo | |
|---|---|
 Колаж Парамариба | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Суринам |
| Округ | Дистрикт Парамарибо |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2004. | 242.946 |
| — густина | 1.327,6 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 5° 52′ 00″ С; 55° 10′ 00″ З / 5.866667° С; 55.166667° З |
| Апс. висина | 183 m |
  Парамарибо Парамарибо на карти Суринама | |
Име
уредиГрад је добио име по племену Парамарибо које живи на ушћу реке Суринам;[3] назив је од тупи–гуаранске[4][5][6] речи пара „велика река“ + марибо „становници“.[7]
Историја
уредиМесто које су Холанђани наменили за трговину, преузели су Енглези 1630. године, а 1650. године, град је постао главни град нове енглеске колоније. Ова територија је често мењала власнике између Британије и Холандије, али је био у холандском власништву 1667. године и под холандском владавином од 1815. године до независности Суринама 1975. године. Грађани су углавном индијског, домородачког, афричког и холандског порекла.
Јануара 1821. године, пожар у центру града је уништио преко 400 кућа и других зграда. Друга ватра, септембра 1832. године, уништила је још 46 кућа на западном делу Ватерканта.
Географија
уреди
Град је смештен на реци Суринам, на отприлике 15 km удаљености од Атлантског океана, у Парамарибо дистрикту.
У центру Парамариба се налази „Трг независности“ (Onafhankelijkheidsplein), на коме се налазе председничка палата и Народна скупштина.
Остала позната места укључују Музеј Суринама, Музеј нумизматике, Форт Зеландију (тврђаву из 17. века), пијацу и канале који подсећају на Холандију. У граду се налазе разноврсне холандске колонијалне зграде, укључујући Cupchiik coliseum.
У граду постоји велики дијапазон религиозних грађевина што доприноси етничкој различитости. Постоје две синагоге, неколико џамија, два мандира, холандска реформистичка црква и римокатоличка Катедрала Светог Петра и Павла саграђена 1885. године од дрвета. Верује се да је то највећа дрвена зграда у Америци, међутим тренутно је затворена због поправки и рестаурација.
- Еволуција Парамариба
-
Парамарибо око 1737. године -
Парамарибо 1821. године. Смеђом бојом су обележене области које су девастиране градским пожаром те године. -
Парамарибо око 1876. године -
Парамарибо око 1916-1917 године
.jpg)
.jpg)
Клима
уредиПарамарибо има тропско прашумску влажну климу, према Кепеновој класификацији. Град нема праву суву сезону, већ током свих 12 месеци године у просеку има више од 60 mm падавина. Не долази до знатно влажнијих или сувљих периода током године. „Јесен” (септембар до новембра) је најсувљи период године у Парамарибу. Попут многих градова са оваквом климом, температуре су релативно конзистентне током целе године, при чему је просечна температура 31°C а просечна ниска температура је 22°C. Парамарибо у просеку прима око 2200 mm падавина сваке године.
| Клима Парамариба | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32 (90) |
34 (93) |
35 (95) |
37 (99) |
37 (99) |
36 (97) |
37 (99) |
37 (99) |
36 (97) |
37 (99) |
36 (97) |
36 (97) |
37 (99) |
| Максимум, °C (°F) | 28,1 (82,6) |
28,1 (82,6) |
28,6 (83,5) |
28,6 (83,5) |
28,5 (83,3) |
28,7 (83,7) |
29,5 (85,1) |
30,5 (86,9) |
31,2 (88,2) |
31,2 (88,2) |
30,2 (86,4) |
28,7 (83,7) |
31 (88) |
| Просек, °C (°F) | 25,6 (78,1) |
25,6 (78,1) |
26,1 (79) |
26,1 (79) |
26,1 (79) |
26,2 (79,2) |
26,5 (79,7) |
27,3 (81,1) |
27,7 (81,9) |
28,0 (82,4) |
27,2 (81) |
26,2 (79,2) |
27 (81) |
| Минимум, °C (°F) | 23,2 (73,8) |
23,3 (73,9) |
23,6 (74,5) |
23,7 (74,7) |
23,8 (74,8) |
23,5 (74,3) |
23,6 (74,5) |
24,1 (75,4) |
24,3 (75,7) |
24,7 (76,5) |
24,2 (75,6) |
23,7 (74,7) |
22 (72) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 17 (63) |
17 (63) |
17 (63) |
18 (64) |
19 (66) |
20 (68) |
20 (68) |
15 (59) |
21 (70) |
20 (68) |
21 (70) |
18 (64) |
15 (59) |
| Количина кише, mm (in) | 230 (9,06) |
160 (6,3) |
170 (6,69) |
240 (9,45) |
330 (12,99) |
330 (12,99) |
260 (10,24) |
190 (7,48) |
100 (3,94) |
100 (3,94) |
140 (5,51) |
200 (7,87) |
2,450 (96,46) |
| Извор: Weatherbase[8] | |||||||||||||
Демографија
уреди| Популација (ист.) | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % п.г. |
| 1790. | 18.000 | — |
| 1831. | 15.265 | −0,40% |
| 1853. | 16.031 | +0,22% |
| 1980. | 167.798 | +1,87% |
| 1995. | 228.551 | +2,08% |
| 2004. | 242.946 | +0,68% |
| 2012. | 240.924 | −0,10% |
Парамарибо има око 250.000 становника, што је више од половине становништва Суринама.
Парамарибо је познат по свом разноврсном етничком саставу, укључујући Индијце, Креоле, Маруне, Јаванце, америчке Индијанце, Кинезе и Европљане (углавном холандског и енглеског порекла).
Економија
уредиНајзначајнији извозни производи овог града су злато, боксит, шећерна трска, пиринач, какао, кафа, рум и тропско дрвеће. Цемент и боје се производе у граду.
Има много хотела у граду, од којих је главни Torarica Hotel, који има казино и обично се сматра најбољим и највећим хотелом у Суринаму. Остали хотели су: Ambassador, Combi Inn, De Luifel, Eco-Resort, Fanna Guesthouse, Guesthouse Amice, Hotel Savoie, Krasnapolsky, Lisa's Guesthouse, Solana Guesthouse и YMCA Guesthouse.
Превоз
уредиГрад опслужује Међународни аеродром Јохан Адолф Пенгел и Zorg-en-Hoop за локалне летове.
Култура
уредиНедељом и празницима одржава се популарно такмичење птица певачица. Црне тватве (Oryzoborus crassirostris) су најчешћи такмичари.
Суринам има само један биоскоп и он се налази у главном граду.
Спорт
уредиПарамарибо је место рођења неколицине фудбалских играча; неки од њих су касније ушли у репрезентацију Холандије:
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Градови побратими
уреди
Знаменитости
уреди
У средишту Парамариба се налази „Трг независности” (Onafhankelijkheidsplein) на којем се налазе председничка палата и зграда владе (Gouvernementshuis). Остала позната места су Музеј Суринама, Музеј нумизматике, Форт Зеландија (утврђење из 18. века), трг и канали који подсећају на Амстердамске. У граду се налазе бројне холандске колонијалне зграде као што је Cupchiik coliseum.
Велики број разноликих верских грађевина доприноси етничкој различитости. Тако се у граду налазе две синагоге, неколико џамија, два мандира, холандска реформистичка црква и римокатоличка Катедрала Светог Петра и Павла саграђена 1885. године од дрвета. Верује се да је то највиша дрвена зграда у Америци.
Недељом и празницима на тргу Парамариба се одржавају популарна такмичења птица певачица од којих су најбројније Црне тватве (Oryzoborus crassirostris).
Значајни људи
уреди- Ашвин Адин (1980), потпредседник (2015-2020), политичар.[11]
- Августа Куриел, фотограф[12]
- Раџендр Карги, новинар и амбасадор у Холандији[13]
- Конрад ван Лир, лекар, политичар[14]
- Грејс Шнајдерс-Хауард, политичар[15]
Галерија
уреди-
Краљевски тропски институт -
Зграда владе и председничка палата -
Херенстрат 1906. године -
Краљица Вилхелмина испред утврђења Зеландија -
Џамија и синагога у улици Кејзерстрат
Референце
уреди- ^ „2012 Census Resorts Suriname” (PDF). Spang Staging. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2021. г. Приступљено 28. 5. 2020.
- ^ „Historic Inner City Paramaribo”. Unesco.org. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Afobaka Dam: Suriname”. National Geospatial-Intelligence Agency, Bethesda, MD, USA. Приступљено 2013-04-21.
- ^ Michael, Lev David; Chousou-Polydouri, Natalia; Bartolomei, Keith; Donnelly, Erin; Wauters, Vivian; Meira, Sérgio; O'Hagan, Zachary (2015). „A Bayesian Phylogenetic Classification of Tupí-Guaraní”. Liames. 15 (2): 193—221..
- ^ o'Hagan, Zachary; Chousou-Polydouri, Natalia; Michael, Lev (2019). „Phylogenetic classification supports a Northeastern Amazonian Proto-Tupí-Guaraní Homeland”. Liames: Línguas Indígenas Americanas. 19: e019018. S2CID 210248581. doi:10.20396/liames.v19i0.8655791.
- ^ Michael, Lev; Chousou-Polydouri, Natalia (2020). „Computational phylogenetics and the classification of South American languages” (PDF). Language and Linguistics Compass. 13 (12). S2CID 210985305. doi:10.1111/lnc3.12358.
- ^ E. M. Pospelov, Geograficheskie nazvaniya mira (Moscow: Russkie slovari, 1998), p. 322.
- ^ „Weatherbase: Historical Weather for Paramaribo”.
- ^ Willemstad World Heritage City Архивирано 2010-02-09 на сајту Wayback Machine. Curacaomonuments.org. Retrieved on 2012-05-19.
- ^ „Miami-Dade County Sister Cities Program”. miamidade.gov. Miami-Dade County. Приступљено 2021-01-20.
- ^ „Adhin jongste vicepresident Suriname”. Suriname Herald (на језику: холандски). Приступљено 13. 7. 2020.
- ^ djr (2016-10-11). „Digitaal Vrouwenlexicon van Nederland”. resources.huygens.knaw.nl (на језику: холандски). Приступљено 2016-12-18.
- ^ „Rajendre Khargi nieuwe Surinaamse ambassadeur in Nederland”. Werkgroep Caraibische Letteren (на језику: холандски). Приступљено 25. 12. 2021.
- ^ „Dr. Coenraad van Lier”. Algemeen Handelsblad via Delpher.nl (на језику: холандски). 22. 1. 1903. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ Hoefte, Rosemarijn (6. 3. 2017). „Howard, Grace Ruth (1869-1968”. Huygens ING (на језику: холандски). University of Groningen, Groningen, The Netherlands: Digitaal Vrouwenlexicon van Nederland. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017.
Литература
уреди- „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-13.
- „Census profile at District level 2004 (in Dutch)”. Stichting Algemeen Bureau voor de Statistiek in Suriname. Архивирано из оригинала 2013-11-13. г. Приступљено 2013-04-24.
- „Paramaribo Suriname 1”. Suriname.nu (на језику: холандски). Приступљено 29. 5. 2020.
- Gerardi, Fabrício Ferraz; Reichert, Stanislav. "The Tupí-Guaraní language family: A phylogenetic classification". In: Diachronica. Available online: 1 February 2021. [DOI: https://doi.org/10.1075/dia.18032.fer]
