Парк Ћирила и Методија

Парк Ћирила и Методија (познатији као Парк код Вуковог споменика или Парк код Вука) је један од најпознатијих и најстаријих паркова у граду Београду.

Парк Ћирила и Методија
Парк Ћирила и Методија
Положај
Место Београд
Општина Градска општина Звездара
Држава  Србија
Координате 44°48′17″ СГШ; 20°28′43″ ИГД / 44.8047406° СГШ; 20.47869430000003° ИГД / 44.8047406; 20.47869430000003
Карактеристике
Површина 1.15 ha
Тип парка градски парк
Заштита и посећеност
Старатељ Град Београд - ЈКП „Зеленило Београд“
Година изградње 1906.
Отворен целе године
Остало

Локација и карактеристике паркаУреди

Парк је стациониран у општини Звездара, у ширем делу центра Београда, троугластог је облика. Оивичен је Рузвелтовом, улицом краљице Марије и Булеваром краља Александра. У непосредној близини парка налази се зграда Техничког факултета, Академија пословних струковних студија Београд и Машински факултет[1]. Површина парка износи 1,15 хектара, главна алеја парка је асфалтирана, а постоји и велики број клупа за одмор. Парк обилује великим бројем статуа и споменика историјских личности, а од јуна 2009. године у парку је омогућен бесплатан интернет.
2017. године, у оквиру пролећног уређивања града ЈКП "Зеленило-Београд" у парку код Вука, извршило је поправку клупа, ђубријера, засађено је и 16 садница дивљег кестена, шест црвеног кеста и четири саднице пендуле[2].

ИсторијаУреди

Овај парк спада међу једне од најстаријих у Београду. Садња четинара и дечије игралиште реализовани су још 1906. године, на неизграђеном простору, поред старог београдског хиподрома, где су се од шездесетих година 19. века приређивале трке коња. Парк Ћирила и Методија у потпуности је преуређен почеком тридесетих година 20. века, по пројекту инжењера Саве Николића, од када и носи данашњи назив. Велика реконструкција парка одрађена је у периоду од 19951996. године, у склопу изградње железничка станица Вуков споменик. Током реконструкције парка 1996. године, одрађен је нови хортикултурни пројекат, за који је била задужена Вера Грбић, пејзажни архитекта.
На самом улазу у парк налази се споменик Вуку Караџићу, реформатору српског језика. Споменик је постављен 1937. године, поводом прославе 150. година од његовог рођења. Аутор споменика био је српски вајар Ђорђе Јовановић.[3] Парк је 2006. године добио и споменик Ћирилу и Методију, који је изградио македонски вајар Томе Серафимовски[4].
Године 2009, у парку, недалеко од споменика Ћирилу и Методију и Вуковог споменика, откривен је споменик Александру Пушкину, руском књижевнику. Бронзана скулптура тешка 300 килограма и висока три метра, поклон је Савеза књижевника Русије, а дело руског вајара Кузњецова Муморског[5]
На простору овог парка, фудбалски клуб Српски мач, добио је на коришћење од Београдске општине његов део, где је услед града свечано отворен стадион, 16. августа 1907. године[6]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Beograd - plan grada. M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3. 
  2. ^ „Sređen park kod Vukovog spomenika”. Блиц. 2017. 
  3. ^ „Park Ćirila i Metodija - BG map”. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2017. Приступљено 25. 9. 2017. 
  4. ^ „Otkriven spomenik Ćirilu i Metodiju”. Mondo. 2. 6. 2006. 
  5. ^ „Spomenik Puškinu u Beogradu”. Радио-телевизија Србије. 19. 10. 2009. 
  6. ^ „Srpska posla sa kožnom loptom”. Вечерње новости. 7. 5. 2017. 

ЛитератураУреди