Парк Ћирила и Методија

Парк Ћирила и Методија
Положај
Место	Београд
Општина	Градска општина Звездара
Држава	Србија
Координате	44° 48′ 17″ С; 20° 28′ 43″ И / 44.8047406° С; 20.47869430000003° И
Карактеристике
Површина	1,15 ha
Тип парка	градски парк
Заштита и посећеност
Старатељ	Град Београд - ЈКП „Зеленило Београд“
Година изградње	1906.
Отворен	целе године
Остало

Парк Ћирила и Методија (познатији као Парк код Вуковог споменика или Парк код Вука) је један од најпознатијих и најстаријих паркова у граду Београду.

Локација и карактеристике парка уреди

Парк је стациониран у општини Звездара, у ширем делу центра Београда, троугластог је облика. Оивичен је Рузвелтовом, улицом краљице Марије и Булеваром краља Александра. У непосредној близини парка налази се зграда Техничког факултета, Академија пословних струковних студија Београд и Машински факултет^[1]. Површина парка износи 1,15 хектара, главна алеја парка је асфалтирана, а постоји и велики број клупа за одмор. Парк обилује великим бројем статуа и споменика историјских личности, а од јуна 2009. године у парку је омогућен бесплатан интернет.
2017. године, у оквиру пролећног уређивања града ЈКП "Зеленило-Београд" у парку код Вука, извршило је поправку клупа, ђубријера, засађено је и 16 садница дивљег кестена, шест црвеног кеста и четири саднице пендуле^[2].

Историја уреди

Овај парк спада међу једне од најстаријих у Београду. Садња четинара и дечије игралиште реализовани су још 1906. године, на неизграђеном простору, поред старог београдског хиподрома, где су се од шездесетих година 19. века приређивале трке коња. Парк Ћирила и Методија у потпуности је преуређен почеком тридесетих година 20. века, по пројекту инжењера Саве Николића, од када и носи данашњи назив. Велика реконструкција парка одрађена је у периоду од 1995–1996. године, у склопу изградње железничка станица Вуков споменик. Током реконструкције парка 1996. године, одрађен је нови хортикултурни пројекат, за који је била задужена Вера Грбић, пејзажни архитекта.
На самом улазу у парк налази се споменик Вуку Караџићу, реформатору српског језика. Споменик је постављен 1937. године, поводом прославе 150. година од његовог рођења. Аутор споменика био је српски вајар Ђорђе Јовановић.^[3] Парк је 2006. године добио и споменик Ћирилу и Методију, који је изградио македонски вајар Томе Серафимовски^[4].
Године 2009, у парку, недалеко од споменика Ћирилу и Методију и Вуковог споменика, откривен је споменик Александру Пушкину, руском књижевнику. Бронзана скулптура тешка 300 килограма и висока три метра, поклон је Савеза књижевника Русије, а дело руског вајара Кузњецова Муморског^[5]
На простору овог парка, фудбалски клуб Српски мач, добио је на коришћење од Београдске општине његов део, где је услед града свечано отворен стадион, 16. августа 1907. године^[6]