Парк „Калварија” је јавна предеона целина Земуна, са одржаваним ниским и високим зеленилом и пратећим парковским садржајима, на лесном брегу Калварија, једном од три најпопуларнија и најлепша брега у Земуну, изнад Тошиног бунара, који због своје лепоте често називају и „Земунско Дедиње”.[1]

Део парковске површине Парка Калварија

Положај и пространство

уреди
 
Парк лежи на лесном брегу Калварија, који се својим ободним делом стрмо обрушава према Улици Теодора Херцла и Светозара Милетића
Границе

Омеђен је следећим границама:

  • Југозападно — стрмом падином лесног брега Калварија у улици Светозара Милетића
  • Североисточно — стрмом падином лесног брега Калварија у улици Теодора Херцла,
  • Југозападно — улицом Ђорђа Пантелића и стамбеним објектима у улици др Недељка Ерцеговца
  • Северозападно — улицом др Недељка Ерцеговца и стамбеним објектима у улицама Ђорђа Пантелића и Теодора Херцла.

Једним својим делом парке је у саставу леве стране улице Ђорђа Пантелића а дугим делом у саставу десне стране Улице др Недељка Херцеговца.

У североисточном делу парка из улице Ђорђа Пантелића налази се један од три дечија вртића у насељу Калварија.

Прилаз

Парк је саобрачајно са осталим деловима Калварије добро повезан. Може му се прићи, пешице, моторним возилима и другим средствима превоза из Улице Ђорђа Пантелића и др Недељка Ерцеговца, са југа и запада.

Са доњим Земуном (Доњи Град) и Новим Београдом, повезан је са северисточне стране пешачком стазом и степеницама. Једне силазе у Улицу Теодора Херцла (бивша улица Прилаз и Јакуба Кубуровића), а друге зване „Калварице, у Улицу Светозара Милетића, која избија на Улицу Тошин бунар.

Размештен је на 0,97 хектара,[2] на североисточном ободу лесне заравни Калварија или једном од три лесна брега у Општине Земун (или брда како их неки зову), од којих су друга два, Гардош и Ћуковац. Неправилног је облика, са дужом страном која се пружа у смеру југозапад — североисток од улице др Недељка Херцеговца до улице Теодора Херцла.[3]

Парк је одлично саобраћајно повезана са другим деловима Земуна и Београда линијама градског превоза 15, 18, 78, као и ноћном линијом 15, са стајалиштима у улицама Тошин Бунар, Теодора Херцла и Првомајска.

Камено степениште из улице Теодора Херцла
Степениште Калварице

Инфраструктура

уреди

Централни простор парка покривају разне биљне заједнице. Дрвенаста вегетација покрива пошумљене просторе, дрворедима зимзеленог и листопадног дрвећа, а парковски травњаци су испресецани пешачким стазама без цветних алаја али са самониклим и култивисаним ниским растињем претежно на падинама парка.

Парк је оплемењен степеништима — дужим обложеним грубо притесаним каменом, и краћим званим „Калварице” које су након акције групе ентузијаста промениле свој изглед и постале једна од туристичких атракција Земуна.[4]

Кроз парк пролазе две магистралне пешачке стазе.

  • Прва — краћа, из правца улице Ђорђа Пантелића, која се у смеру северпзапад — југоисток наставља стрмим степеницама Калварице све до подножја парка и Улице Светозара Милетића.
  • Друга — дужа, из правца улице др Недељка Ерцеговца, која се у смеру југозапад — североисток у благом луку наставља каменим степеницама, низ северну падину лесног брега све до подножја парка у улици Теодора Херцла.

Парк је опремљен парковским мобилијаром — клупама и дечијом играоницом, са уобичајеним справама за ову врсту амбијенталне целине.

Посебан део парка чини „видиковац” зелена површина са које се пружа панорамски поглед на доњи део Земуна и Нови Београд.

 
Део парка Калварија (са каменим степеницама), из кога се пружа панорамски поглед на Земун и Београд

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Da li znate gde se nalazi jedan od najlepših pogleda na Zemun?” (на језику: енглески). 2021-09-18. Приступљено 2022-04-15. 
  2. ^ „Зелене површине”. Zemun (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-15. 
  3. ^ Положај парка Калварија на Гугл мапи
  4. ^ Илић, Снежана. „Земунско степениште славних”. Снежанаполис 2016. Приступљено 18. 4. 2019. 

Литература

уреди
  • др. Петар Марковић Земун од најстаријих времена до данас објављено 2004. године
  • Бранко Најхолд Земун да(в)нашњи, објављено 2010. године

Спољашње везе

уреди