Парк Максимир
Парк-шума Максимир, прва у југоисточној Европи, отворена је 1794. године на иницијативу бискупа Максимилијана Врховца. Године 1839. дао ју је измените у енглеском пејзажном стилу бискуп Јурај Хаулик. Архитектонски објекти већином су дела градитеља Фрање Шихта. У парку од 316 ha (3.15 km²)[1] је очувана флора и фауна низинских шума, ау њему се налази и пет језера (што природних, што вештачких).
Максимир | |
---|---|
Положај | |
Место | Загреб |
Општина | Максимир |
Држава | Хрватска |
Координате | 45° 49′ 47″ С; 16° 01′ 14″ И / 45.829722° С; 16.020556° И |
Карактеристике | |
Површина | 316 ha |
Тип парка | парк-шума |
Заштита и посећеност | |
Отворен | 1794. |
Остало | |
На јужном крају парк-шуме налази се Зоолошки врт града Загреба.
Име парка носе и градска четврт која обухвата територију оближњих градских насеља, и стадион НК Динама.
Истакнутији објекти
уреди- Швајцарска кућа (саграђена 1842, обновљена 2005),
- Видиковац киоск (најистакнутији објекат перивоја), саграђен 1843,
- Павиљон еко (саграђен 1840, обновљен 2001),
- Капела св. Јурја (саграђена 1880).
Галерија слика
уреди-
Главни улаз
-
Парк-шума Максимир
-
Могила
Извори
уреди- ^ Службене странице - о парку Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
Литература
уреди- Lelja Dobronić: Bartol Felbinger i zagrebački graditelji njegova doba, Zagreb, 1971.
- Olga Maruševski, Sonja Jurković: Maksimir, Zagreb. 1991. ISBN 978-86-03-00523-3.