Парк као Аманус

„Парк као Аманус“ (Амануски парк) је „epitheton ornans” који се помиње у опису асирских паркова. Први га помиње краљ Саргон II приликом градње палате у Дур-Шарукину (Саргон-граду) основаног северно од Ниниве. "По заповести богова и жељи свога срца," град је окружио великим зидом, и изградио парк, "да личи на Аманус планине. У парку је засадио заједно сво цвеће Хетитске земље и биље са брда". Рушевине палате су пронађене међу селима Хорсабада, а парк је вероватно био близу ње уз северни зид. Аманус (данас Нур планине, турски Nur Dağları), који игра велику улогу у овом и многим каснијим написима, налази се на крајњој североисточној обали Медитерана, и наставља се у Цилицијски Таурус. У свим каснијим краљевским записима, речи "као Аманус", појављују се да би се величао парк. Даље се овај епитет преносио на каснија остварења губећи основно значење.

Парк Саргона II

Реконструкција палате Саргона II

Значење епитета амануски

Поставља се питање шта је била изворна сличност са Аманусом или у чему се огледа имитација Амануса?

Аманус је горје Хетита, на чију је архитектуру одређени утицај вршила Египатска. У записима везаним за Саргона II наслућује се формални начин градње палата и паркова: "Ја градих чилани као Хетитску палату". Ако се претпостави да је чилани отворени павиљон на стубовима, какав се стално налази у асирским парковима, нема доказа да је стил позајмљен од Хетита или да су они утицали на то. Мора се у потпуности одбацити гледиште да су асирски краљеви значење израза:"као планина Аманус", доводили у било какву везу са имитацијом облика или предела. Западноазијски вртови су били формални, као што говори старохалдејска реч киру (воћњак, врт) и чињеница да Ксенофан, који је високо ценио регуларност дрвореда, сведочи много касније о томе, као и сачувани остаци паркова. Много је вероватније да је утицај више у складу са формулацијом Саргоновог записа, да је прекрасна флора Амануса аклиматизована у вавилонској равници, односно да је сличност асирских паркова и амануса у биљном материјалу.

Чилани стил

Асирци су имали велику потребу за вештачким брежуљцима и терасама. Њихове палате су биле на великим хрпама донете земље, а капеле и храмови на мањим брдима у парковима. Често су палате имале мале отворене коридоре са стубовима и биле уз текуће воде на узвишењима геометријски засађеним стаблима борова и чемпреса. Брегови су често овенчани малим олтарима са холом у близини. Вероватно овај опис највише одговара ономе што се назива "чилани" стил.

Литература

• Asadpour, A. (2018). „Phenomenology of Garden in Assyrian Documents and Reliefs; Concepts and Types”. Bagh- e Nazar. 15 (59). doi:10.22034/bagh.2018.60565. 
• Thomason, A. K. (2001). Representations of the North Syrian Landscape in Neo-Assyrian Art. Bulletin of the American Schools of Oriental Research, (323): 63-96.
• Botta, P. E., and Flandin, E. (1849-1850): Monument de Ninive. 5 vols. Paris: Imprimerie nationale.
• Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4