Паскал (јединица)

За друге употребе, погледајте Паскал (вишезначна одредница).

Паскал (франц. pascal; симбол: Pa) је СИ јединица за притисак. Еквивалентан је једном њутну по квадратном метру. Јединица је названа по Блезу Паскалу, познатом француском математичару, физичару и филозофу.[1] Користи се за квантификацију (одређивање величине) унутрашњег притиска, механичког напона, модула еластичности (Јанговог модула) и чврстоће затезања. Износи 1 њутн по квадратном метру (1 N/m2).[2]

pascal
Psidial.jpg
Очитавање манометра у psi (црвена скала) и kPa (црна скала)
Информације о јединици
СистемСИ јединица
ЈединицаПритисак или напон
СимболPa 
Именован поБлез Паскал
Јединична претварања
1 Pa у ...... је једнак са ...
   Основне СИ јединице:   kgm−1s−2
   САД јединице:   1,450×10−4 psi
   атмосфера:   9,869×10−6 atm
   bar:   10−5 bar
   бари (CGS јединица)   10 Ba

Ранија мерна јединица за притисак била је стандардна атмосфера (ознака: atm). Првобитно је била дефинирана као притисак при којем висина живе у барометру износи 760 mm,[3] or millibars,[4][5] што је притисак ваздуха измерен при средњем нивоу мора на географској ширини Париза (45° северне географске ширине).[6][7] Ова дефиниција зависи од густине живе, која такође зависи од притиска, тако да је из разлога прецизности измењена према паскалу и износи 101,325 kPa.[8]

ЕтимологијаУреди

Јединица је названа према презимену Блеза Паскала, научника заслужног за допринос на пољу хидродинамике и хидростатике и експериметирању са барометром. Назив јединице паскал је усвојен за величину њутн по квадратном метру (1N/m2) на XIV Генералној конференцији за тегове и мере 1971. године.[9][10][11]

ДефиницијаУреди

Јединица паскал се може изразити кориштењем основних мерних јединица и изведених јерних јединица:

 

Где је N Њутн, m је метар, kg је килограм, а s је секунда.[2]

Један паскал је притисак коју под правим углом врши сила од једног њутна на површину од једног квадратног метра.[12]

Примери разних вредности (приближно)Уреди

(Видите СИ префикс за водич за јединице.)

0,5 Pa Атмосферски притисак на Плутону (веома груба цифра из 1988.)
10 Pa Повећање притиска по једном mm воденог ступца¹
1 kPa Атмосферски притисак на Марсу, ∼1% атмосферског притиска на висини мора на Земљи
10 kPa Повећање притиска по једном метру воденог ступца¹, или
пад ваздушног притиска када се иде од нивоа мора до 1000 m надморске висине
101,325 kPa Стандардни атмосферски притисак на нивоу мора Земље = 1013,25 hPa
100 MPa Притисак на дну Маријанског рова, око 10 km испод површине океана
10 GPa Дијаманти се формирају
100 GPa Теоријска сила затезања карбонских нанотуби

¹на Земљиној површини

Поређење са осталим јединицама притискаУреди

1 Pa
= 1 N/m2 = 1 (kg·m/s2)/m² = 1 kg/m·s2
= 0,01 милибар
= 0,00001 бар

Иста јединица се користи за Јунгов модул еластичности и силу затезања

Стандардни атмосферски притисак је

101.325 Pa = 101,325 kPa = 1.013,25 hPa = 1.013,25 mbar = 760 тора

односно поредећи друге јединице

1 bar = 100 kPa = 6,894 PSI = 0,133 mmHg = 0,009806650 mmVs = 101,325 atm

Метеоролози широм света су дуго времена мерили ваздушни притисак милибарима. После увођења СИ јединица, многи су желели да очувају уобичајене бројке за притисак. Стога, метеоролози данас користе хектопаскале за ваздужни притисак, који су еквивалентни милибарима, док се слични притисци дају у килопаскалима у практично свим другим пољима, где се префикс хекто ретко икада и користи.

1 хектопаскал (hPa)
= 100 Pa = 1 mbar
1 килопаскал (kPa)
= 1,000 Pa = 10 hPa

У бившем совјетском метар-тона-секунда систему јединица, јединица за притисак је пиезе, што је еквивалентно једном килопаскалу.

1 бар 100,000 Pa
1 милибар 100 Pa
1 атмосфера 101.325 Pa
1 mmHg (или Тор) 133.332 Pa
1 инч Hg 3,386.833 Pa
Јединице за притисак и коефицијенти за конверзију
бар техничка/физичка атмосфера тор фунтна-сила по квадратном инчу psi
1 Pa ≡ 1 N/m² = 10−5 bar ≈ 10.2·10−6 at ≈ 9.87·10−6 atm ≈ 7.5·10−3 torr ≈ 145·10−6 psi
1 bar = 100,000 Pa ≡ 106 dyn/cm² ≈ 1.02 at ≈ 0.987 atm ≈ 750 torr ≈ 14.504 psi
1 at = 98,066.5 Pa = 0.980665 bar ≡ 1 kgf/cm² ≈ 0.968 atm ≈ 736 torr ≈ 14.223 psi
1 atm = 101,325 Pa = 1.01325 bar ≈ 1.033 at p0 = 760 torr ≈ 14.696 psi
1 torr ≈ 133.322 Pa ≈ 1.333·10−3 bar ≈ 1.360·10−3 at ≈ 1.316·10−3 atm ≡ 1 mmHg ≈ 19.337·10−3 psi
1 psi ≈ 6,894.757 Pa ≈ 68.948·10−3 bar ≈ 70.307·10−3 at ≈ 68.046·10−3 atm ≈ 51.7149 torr ≡ 1 lbf./in.²

РеференцеУреди

  1. ^ Isaacs, Alan (1996). Oxford Dictionary of Physics . New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-280103-1. 
  2. ^ а б „SI brošura”. Bureau international des poids et mesures. Приступљено 8. 5. 2016. 
  3. ^ „National Weather Service glossary page on inches of mercury”. 
  4. ^ „US government atmospheric pressure map”. 
  5. ^ „The Weather Channel”. 
  6. ^ „Definition of the standard atmosphere”. BIPM. Приступљено 16. 2. 2015. 
  7. ^ „U.S. Federal Meteorological Handbook”. USGOV. Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 1999. Приступљено 7. 5. 2016. 
  8. ^ Canada, Environment (16. 4. 2013). „Canadian Weather - Environment Canada”. weather.gc.ca. 
  9. ^ „International equivalence of measurements”. BIPM. Приступљено 7. 5. 2016. 
  10. ^ bipm.fr Архивирано 30 јун 2007 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Minutes of the 14. General Conference on Weights and Measures, 1971, page 78
  12. ^ Table 3 (Section 2.2.2) Архивирано 18 јун 2007 на сајту Wayback Machine, SI Brochure, International Bureau of Weights and Measures

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди