Патин кувар је кулинарска књига са 4000 испробаних кулинарских рецепата и различитих савета за вођење домаћинства. То је један од првих и вероватно најпознатији кулинарски приручник објављен у Србији. Објављен је 1939. године и остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старијих, за припремање окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом. Написала га је Спасенија Пата Марковић, једна од првих школованих домаћица и школованих жена уопште у Србији у првој половини 20. века.[1]

Патин кувар
Patin kuvar - cover.jpg
Насловна страна
Настанак
Ориг. насловМој кувар
АуторСпасенија Пата Марковић
ЗемљаКраљевина Југославија
Језиксрпски
Садржај
Жанрприручник
Темекулинарство, домаћинство, здрава исхрана
Издавање
ИздавачПолитика
Датум
издавања

1939

На основу Патиног кувара издавачко предузеће На­род­на књи­га објавило је 1956. године Велики народни кувар који је до почетка 21. века доживео 24 издања,[2] а преведен је и на неколико светских језика. У уводу овог издања пише: „Ова књига рађена је према познатој књизи 'Мој кувар' који је пре рата издала 'Политика', а средила Спасенија-Пата Марковић”.[3] Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар са­др­жи све ре­цеп­те пред­рат­ног из­да­ња по­ме­ну­те књи­ге, уз још не­ке са­ве­те.[4]

Спасенија Пата МарковићУреди

Спасенија Пата Марковић била је Неки историчари сврставају је међу прве учене жене у Србији, које су се бориле за изједначавање права жена и мушкараца. Школовала се у Бечу, где је за­вр­ши­ла чу­ве­ну шко­лу за до­ма­ћи­це и по­ста­ла вр­сна ку­ва­ри­ца,[4] а поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву.[1] Била је управитељица Домаћичког течаја Београдског женског друштва и Женске занатске школе, у ко­јој је ши­ри­ла сво­је ста­во­ве и иде­је до­не­те из Бе­ча.[4] Водила је и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно школске деце. Била је и активна чланица Кола српских сестара.[1]

Као јед­на од малобројних уче­них и мо­дер­них же­на у Ср­би­ји то­га до­ба Па­та Мар­ко­вић је сво­ју пр­ву збир­ку ре­це­па­та Ку­вар и са­вет­ник из­да­ла још 1907. године.[1] Током двадесетих и тридесетих година 20. века редовно је, једном недељно, излазила и Патина читанка за домаћице.[5] Године 1937. почиње у дневном листу Политика да уређује колумну за домаћице, од које је две године касније, 1939. настала нјена чувена књига „Мој кувар”, који је врло брзо постао познат као „Патин кувар”.[4]

Настанак Патиног кувараУреди

Чувени кулинарски приручник Мој кувар или, како га је народ касније прозвао, Патин кувар представља збирку са више од 4000 испробаних, сређених и несумњиво одличних рецепата, сачињених у сарадњи са најбољим куварицама, познаваоцима домаће и стране кухиње, гурманима и петорицом у то доба врсних лекара. Објављен 1939. године на 800 страна великог формата Патин кувар до данашњих дана остао непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старих особа, за припремање породичних окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом.[1]

Седамдесетих година 20. века Патина ћерка Љубица Ристић (тада запослена у Народној библиотеци Србије) наставила је мајчино дело, па је преуредила Кувар, модернизовала је рецепте и прилагодила количине и састојке савременом животу.[6] Патин кувар користи се и као стручна литература у кулинарској бранши.[1] Године 1956. издавачко предузеће На­род­на књи­га објавило је, како је било наведено „због великог интересовања” нову верзију овог Патиног кувара под називом Велики народни кувар.[4]

Упу­ће­ни ка­жу да је у 20. ве­ку ово де­ло би­ло чест и по­же­љан по­клон ко­ји се но­сио на поклон мла­дим брач­ним па­ро­ви­ма,[4] а ова „кулинарска библија”, како га још називају,[1] и данас се у српским кућама преноси с колена на колено.[2]

Забране и цензуре књиге са кулинарским рецептимаУреди

До почетка Другог светског рата, Пата је много радила и у том периоду објавила је три Велика народна кувара и 15 свезака разних рецепата. После рата Пата је, као жена из богате породице, ухапшена као издајник, а имовина јој је национализована. Снажан утицај који је име Спасеније Пате Марковић имало међу народом довео је до тога да је прогласе за особу која шири буржоаске идеје и забрањено јој је да се потписује пуним именом.[7] Сви кувари који су њено ауторско дело, а објављени су од 1945. до 1990. године (скоро 20 година после њене смрти) потписани су са „СМ“.[1] Овом забраном по­ку­ша­но је спре­ча­ва­ње ути­ца­ја на­пред­не, обра­зо­ва­не и оштро­ум­не Срп­ки­ње на ко­му­ни­стич­ку омла­ди­ну.[4]

Али није само Патин кувар сметао актуелним властима. Пата Марковић створила је дело које се самом појавом, а још више садржајем, разликовало и од предратне реторике, па је засметала многим припадницима српске конзервативне струје, јер је као жена ширила напредне идеје.[1] Тако је у време Шестојануарске диктатуре (6. јануар 1929 — 3. септембар 1931) забрањен и њен недељник Патина читанка за домаћице која је тада, као једино штиво које је излазило без цензуре, постала својеврсно опозиционо гласило.[5]

Вредност Патиног кувараУреди

Највећа вредност Патиног кувара је то што у њему постоји готово све што има везе са кулинарством, кухињом и исхраном. У њему су заступљена традиционална домаћа јела, али и рецепти за справљање артичока на седам начина, коантро, пудинг од гушчје јетре... Рецепти за справљање зимнице, укључујући на пример и парадајз сушен на сунцу. Свакодневна јела подразумевају се у овом кувару и то без расправа о томе да ли су аутентично српска или су у ствари аустријска, грчка, византијска или турска. Чињеница је да се у Србији једе и штрудла с орасима и самса, и проја и савијача, и ноклице, и флекице, и урмашице, и мантије, добош торта и татлије, те да стога треба да имају своје место у кувару. Спасенија Пата Марковић је дубоко веровала да савремена Српкиња не заостаје или бар не би требало да заостаје за савременом Францускињом. Као добре мајке и супруге, Патине читатељке треба да знају састав хране и калоријске вредности њених састојака, које су најбоље дијете и шта значи економично вођење домаћинства. Зато Патин кувар није ни народни, ни српски - његово прво издање се зове Мој кувар.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Поповић, Петар Пеца. „Ауторка српске кулинарске библије”. Велики Људи. Приступљено 7. 5. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Mirković, Tijana (21. 1. 2016). „Patin (i moj) kuvar”. Vreme. Приступљено 14. 5. 2018. 
  3. ^ Велики народни кувар 1959, стр. 1
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Јокић-Стаменковић, Драгана (4. 3. 2018). „Забрањени кувар зачет на страницама „Политике. Политика (он-лајн издање). Приступљено 7. 5. 2018. 
  5. 5,0 5,1 „Тужна судбина најшколованије српске домаћице: “Патин кувар” и данас чувају многе куће не знајући какво благо поседују”. Опанак. 20. 2. 2018. Приступљено 9. 5. 2018. 
  6. ^ Ranković, Larisa (30. 12. 2015). „Zanimljive žene familije Nenadović”. Revija Kolubara. Приступљено 7. 5. 2018. 
  7. ^ Radojičić, Ivan. „Spasenija Pata Marković – Autorka legendarnog Patinog kuvara”. 011.info. Приступљено 14. 5. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Марковић, Спасенија-Пата (1939). Мој кувар. Београд: Политика а.д. COBISS.SR 187267852
  • Велики народни кувар (2. изд.). Београд: Народна књига. 1959. COBISS.SR 233088775

Спољашње везеУреди