Патријарх московски и све Русије

Патријарх московски и све Русије (рус. Патриарх Московский и всея Руси) врховни је предстојатељ Руске православне цркве.

Патријарх московски Кирил, 17. руски патријарх

Положај

Патријарх је први по части међу епископатом Руске православне цркве и одговоран је Помјесном сабору и Архијерејском сабору. Он управља Руском православном црквом заједно са Светим синодом чији је предсједник. Патријарх заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор (изузетно и Помјесни сабор) и предсједава њима.

Патријарх московски и све Русије је епархијски архијереј Московске епархије која обухвата град Москву и Московску област. Он је и архимандрит Тројице-Сергијеве лавре и низа других манастира од историјског значаја, а управља и свим ставропигијама.

У управљању Московском епархијом помаже му патријарашки намјесник са правима епархијског архијереја који носи титулу митрополит крутицки и коломенски.

Избор

Патријарха бира Помјесни сабор у складу са Уредбом о избору патријарха московског и све Русије (рус. Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси). Патријарашко достојанство је доживотно. Право умировљења патријарха има Помјесни сабор, а право суда над њим има Архијерејски сабор који дјелује у саставу Помјесног сабора (судска одлука Архијерејског сабора ступа на снагу ако је потврди 2/3 чланова Помјесног сабора).

Кандидат за патријарха мора испунити сљедеће услове: бити архијереј Руске православне цркве; имати високо богословско образовање, довољно искуство у управљању епархијом, бити посвећен канонском поретку; имати добар углед и повјерење јерарха, клира и народа; имати добро свједочанство од оних који су ван Цркве; имати најмање 40 година.

Дјелокруг

Према Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви) патријарх московски и све Русије:

• сноси одговорност за извршавање одлука Помјесног сабора, Архијерејског сабора и Светог синода;
• подноси Помјесном сабору и Архијерејском сабору извјештаје о стању Руске православне цркве у периоду између два саборска засједања;
• подржава јединство јерархије Руске православне цркве;
• сазива сједнице Високог црквеног савјета и предсједава им;
• предлаже Светом синоду кандидате за чланове Међусаборског присуства;
• врши општи надзор над свим синодалним установама;
• обраћа се пастирским посланицима ка пуноћи Руске православне цркве;
• потписује општецрквене документе након одговарајућег одобрења Светог синода;
• врши извршно-наредбодавне дужности у вези са управљањем Московском патријаршијом;
• разговара с предстојатељима православних цркви, у име Помјесног сабора, Архијерејског сабора или Светог синода, или у своје име;
• представља Руску православну цркву у односима с највишим органима државне власти и управе;
• дужан је да званично умољава и посредује</ref> пред органима државне власти, како на канонској територији тако и ван ње;
• потврђује уставе самоуправних цркава, егзархата, митрополијских округа и епархија;
• потврђује журнале синода егзархата и митрополијских округа;
• прима апелације од епархијских архијереја самоуправних цркава;
• потврђује одлуке Високог општецрквеног суда када је то предвиђено Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде);
• доноси указе о избору и именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа, као и других лица које именује Свети синод (изузев ректора духовних школа, игумана (игуманија) и намјесника манастира који су у епархијској потчињености);
• стара се о благовременом попуњавању упражњених архијерејских катедри;
• повјерава архијерејима привремену управу над епархијама у случају дуже болести, смрти или налажења под црквеним судом епархијских архијереја;
• врши надзор над извршавањем архипастирске дужности архијереја у вези са старањем о епархији;
• има право посјете, у неопходним случајевима, свих епархија Руске православне цркве;
• потврђује годишње извјештаје епархијских архијереја;
• даје архијерејима братске препоруке које се односе на лични живот, али и на извршавање архипастирске дужности; у случају неуважавања његових препорука предлаже Светом синоду доношење одлуке о том питању;
• разматра послове који су у вези са неразумијевањем међу архијерејима, који су се добровољно обратили његовом посредовању без формалног судског поступка; одлуке патријарха у таквим случајевима су за обје стране обавезне;
• прима жалбе на архијереје и поступа у складу с њима;
• даје архијерејима отпуст на рок већи од 14 дана;
• награђује архијереје установљеним титулама и највишим црквеним одликовањима;
• награђује клирике и мирјане црквеним наградама;
• на предлог Просвјетног комитета (рус. Учебный комитет) потврђује оснивање нових катедри у духовним школама;
• потврђује стицање научних степена и звања;
• стара се о благовременој припреми и освећењу светог мира за општецрквене потребе.

Види још

• Московска патријаршија
• Патријарх