Патријарх московски и све Русије

Патријарх московски и све Русије (рус. Патриарх Московский и всея Руси)[1] врховни је предстојатељ Руске православне цркве.

Патријарх московски Кирил, 17. руски патријарх

ПоложајУреди

Патријарх је први по части међу епископатом Руске православне цркве и одговоран је Помјесном сабору и Архијерејском сабору.[2] Он управља Руском православном црквом заједно са Светим синодом чији је предсједник. Патријарх заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, изузетно и Помјесни сабор, и предсједава њима.[3]

Патријарх московски и све Русије је епархијски архијереј Московске епархије која обухвата град Москву и Московску област. Он је и архимандрит Тројице-Сергијеве лавре и низа других манастира од историјског значаја, а управља и свим ставропигијама.

У управљању Московском епархијом помаже му патријарашки намјесник са правима епархијског архијереја који носи титулу митрополит крутицки и коломенски.[4]

ИзборУреди

Патријарха бира Помјесни сабор у складу са Уредбом о избору патријарха московског и све Русије (рус. Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси).[5][6] Патријарашко достојанство је доживотно. Право умировљења патријарха има Помјесни сабор, а право суда над њим има Архијерејски сабор који дјелује у саставу Помјесног сабора (судска одлука Архијерејског сабора ступа на снагу ако је потврди 2/3 чланова Помјесног сабора).[7]

Кандидат за патријарха мора испунити сљедеће услове: бити архијереј Руске православне цркве; имати високо богословско образовање, довољно искуство у управљању епархијом, бити посвећен канонском поретку; имати добар углед и повјерење јерарха, клира и народа; имати добро свједочанство од оних који су ван Цркве; имати најмање 40 година.[8]

ДјелокругУреди

По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[9] патријарх московски и све Русије:[10]

  • сноси одговорност за извршавање одлука Помјесног сабора, Архијерејског сабора и Светог синода;
  • подноси Помјесном сабору и Архијерејском сабору извјештаје о стању Руске православне цркве у периоду између два саборска засједања;
  • подржава јединство јерархије Руске православне цркве;
  • сазива сједнице Високог црквеног савјета и предсједава им;
  • предлаже Светом синоду кандидате за чланове Међусаборског присуства;
  • врши општи надзор над свим синодалним установама;
  • обраћа се пастирским посланицима ка пуноћи Руске православне цркве;
  • потписује општецрквене документе након одговарајућег одобрења Светог синода;
  • врши извршно-наредбодавне дужности у вези са управљањем Московском патријаршијом;
  • разговара с предстојатељима православних цркви, у име Помјесног сабора, Архијерејског сабора или Светог синода, или у своје име;
  • представља Руску православну цркву у односима с највишим органима државне власти и управе;
  • дужан је да званично умољава и посредује[11] пред органима државне власти, како на канонској територији тако и ван ње;
  • потврђује уставе самоуправних цркава, егзархата, митрополијских округа и епархија;
  • потврђује журнале синода егзархата и митрополијских округа;
  • прима апелације од епархијских архијереја самоуправних цркава;
  • потврђује одлуке Високог општецрквеног суда када је то предвиђено Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде);
  • доноси указе о избору и именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа, као и других лица које именује Свети синод (изузев ректора духовних школа, игумана (игуманија) и намјесника манастира који су у епархијској потчињености);
  • стара се о благовременом попуњавању упражњених архијерејских катедри;
  • повјерава архијерејима привремену управу над епархијама у случају дуже болести, смрти или налажења под црквеним судом епархијских архијереја;
  • врши надзор над извршавањем архипастирске дужности архијереја у вези са старањем о епархији;
  • има право посјете, у неопходним случајевима, свих епархија Руске православне цркве;
  • потврђује годишње извјештаје епархијских архијереја;
  • даје архијерејима братске препоруке које се односе на лични живот, али и на извршавање архипастирске дужности; у случају неуважавања његових препорука предлаже Светом синоду доношење одлуке о том питању;
  • разматра послове који су у вези са неразумијевањем међу архијерејима, који су се добровољно обратили његовом посредовању без формалног судског поступка; одлуке патријарха у таквим случајевима су за обје стране обавезне;
  • прима жалбе на архијереје и поступа у складу с њима;
  • даје архијерејима отпуст на рок већи од 14 дана;
  • награђује архијереје установљеним титулама и највишим црквеним одликовањима;
  • награђује клирике и мирјане црквеним наградама;
  • на предлог Просвјетног комитета (рус. Учебный комитет) потврђује оснивање нових катедри у духовним школама;
  • потврђује стицање научних степена и звања;
  • стара се о благовременој припреми и освећењу светог мира за општецрквене потребе.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Дословни превод је патријарх московски и све Руси (рус. Русь — историјски назив)
  2. ^ Глава IV, члан 2. Устава Руске православне цркве
  3. ^ Глава IV, чланови 4. и 6. Устава Руске православне цркве
  4. ^ Глава IV, чланови 9. и 10. Устава Руске православне цркве
  5. ^ Глава II, члан 5. Устава Руске православне цркве
  6. ^ Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси (5 февраля 2013), Приступљено 11. 12. 2014.
  7. ^ Глава IV, чланови 11. и 12. Устава Руске православне цркве
  8. ^ Глава IV, члан 17. Устава Руске православне цркве
  9. ^ Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 11. 12. 2014.
  10. ^ Глава IV, члан 7. Устава Руске православне цркве
  11. ^ рус. имеет долг ходатайства и печалования (рус. печалование — срп. историјски назив, посредовање за осуђене и пале у немилост)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патријарх_московски_и_све_Русије&oldid=22965938”