Патријарх московски и све Русије
Патријарх московски и све Русије (рус. Патриарх Московский и всея Руси)[1] врховни је предстојатељ Руске православне цркве.
Садржај
ПоложајУреди
Патријарх је први по части међу епископатом Руске православне цркве и одговоран је Помјесном сабору и Архијерејском сабору.[2] Он управља Руском православном црквом заједно са Светим синодом чији је предсједник. Патријарх заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, изузетно и Помјесни сабор, и предсједава њима.[3]
Патријарх московски и све Русије је епархијски архијереј Московске епархије која обухвата град Москву и Московску област. Он је и архимандрит Тројице-Сергијеве лавре и низа других манастира од историјског значаја, а управља и свим ставропигијама.
У управљању Московском епархијом помаже му патријарашки намјесник са правима епархијског архијереја који носи титулу митрополит крутицки и коломенски.[4]
ИзборУреди
Патријарха бира Помјесни сабор у складу са Уредбом о избору патријарха московског и све Русије (рус. Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси).[5][6] Патријарашко достојанство је доживотно. Право умировљења патријарха има Помјесни сабор, а право суда над њим има Архијерејски сабор који дјелује у саставу Помјесног сабора (судска одлука Архијерејског сабора ступа на снагу ако је потврди 2/3 чланова Помјесног сабора).[7]
Кандидат за патријарха мора испунити сљедеће услове: бити архијереј Руске православне цркве; имати високо богословско образовање, довољно искуство у управљању епархијом, бити посвећен канонском поретку; имати добар углед и повјерење јерарха, клира и народа; имати добро свједочанство од оних који су ван Цркве; имати најмање 40 година.[8]
ДјелокругУреди
По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[9] патријарх московски и све Русије:[10]
- сноси одговорност за извршавање одлука Помјесног сабора, Архијерејског сабора и Светог синода;
- подноси Помјесном сабору и Архијерејском сабору извјештаје о стању Руске православне цркве у периоду између два саборска засједања;
- подржава јединство јерархије Руске православне цркве;
- сазива сједнице Високог црквеног савјета и предсједава им;
- предлаже Светом синоду кандидате за чланове Међусаборског присуства;
- врши општи надзор над свим синодалним установама;
- обраћа се пастирским посланицима ка пуноћи Руске православне цркве;
- потписује општецрквене документе након одговарајућег одобрења Светог синода;
- врши извршно-наредбодавне дужности у вези са управљањем Московском патријаршијом;
- разговара с предстојатељима православних цркви, у име Помјесног сабора, Архијерејског сабора или Светог синода, или у своје име;
- представља Руску православну цркву у односима с највишим органима државне власти и управе;
- дужан је да званично умољава и посредује[11] пред органима државне власти, како на канонској територији тако и ван ње;
- потврђује уставе самоуправних цркава, егзархата, митрополијских округа и епархија;
- потврђује журнале синода егзархата и митрополијских округа;
- прима апелације од епархијских архијереја самоуправних цркава;
- потврђује одлуке Високог општецрквеног суда када је то предвиђено Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде);
- доноси указе о избору и именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа, као и других лица које именује Свети синод (изузев ректора духовних школа, игумана (игуманија) и намјесника манастира који су у епархијској потчињености);
- стара се о благовременом попуњавању упражњених архијерејских катедри;
- повјерава архијерејима привремену управу над епархијама у случају дуже болести, смрти или налажења под црквеним судом епархијских архијереја;
- врши надзор над извршавањем архипастирске дужности архијереја у вези са старањем о епархији;
- има право посјете, у неопходним случајевима, свих епархија Руске православне цркве;
- потврђује годишње извјештаје епархијских архијереја;
- даје архијерејима братске препоруке које се односе на лични живот, али и на извршавање архипастирске дужности; у случају неуважавања његових препорука предлаже Светом синоду доношење одлуке по том питању;
- разматра послове који су у вези са неразумијевањем међу архијерејима, који су се добровољно обратили његовом посредовању без формалног судског поступка; одлуке патријарха у таквим случајевима су за обје стране обавезне;
- прима жалбе на архијереје и поступа у складу с њима;
- даје архијерејима отпуст на рок већи од 14 дана;
- награђује архијереје установљеним титулама и највишим црквеним одликовањима;
- награђује клирике и мирјане црквеним наградама;
- на предлог Просвјетног комитета (рус. Учебный комитет) потврђује оснивање нових катедри у духовним школама;
- потврђује стицање научних степена и звања;
- стара се о благовременој припреми и освећењу светог мира за општецрквене потребе.
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ Дословни превод је патријарх московски и све Руси (рус. Русь — историјски назив)
- ^ Глава IV, члан 2. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава IV, чланови 4. и 6. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава IV, чланови 9. и 10. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава II, члан 5. Устава Руске православне цркве
- ^ Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси (5 февраля 2013), Приступљено 11. 12. 2014.
- ^ Глава IV, чланови 11. и 12. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава IV, члан 17. Устава Руске православне цркве
- ^ Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 11. 12. 2014.
- ^ Глава IV, члан 7. Устава Руске православне цркве
- ^ рус. имеет долг ходатайства и печалования (рус. печалование — срп. историјски назив, посредовање за осуђене и пале у немилост)
