Патријарх српски Викентије

Патријарх српски Викентије (световно Витомир Проданов; Бачко Петрово Село, 23. август 1890Београд, 5. јул 1958) је био 42. врховни поглавар Српске православне цркве.

Патријарх српски Викентије
(Проданов)
Vikentije Prodanov.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
Архијерејски чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СједиштеБеоград
Године службеод 1. јула 1950. до 5. јулa 1958.
ПретходникПатријарх Гаврило V
НасљедникПатријарх Герман
Претходна епархијаадминистратор Епархије сремске
Године службе19471951
ПретходникВалеријан Прибићевић
НасљедникНиканор Иличић
Претходна епархијаадминистратор Епархије жичке
Године службе19411947
ПретходникНиколај Велимировић
НасљедникВалеријан Стефановић
Претходна епархијаепископ злетовско-струмички
Године службе19391950.
ПретходникСимеон Поповић
НасљедникНаум Димовски (1959, од 1967. у расколу)
Претходна епархијавикарни епископ марчански
Године службе19361939.
ПретходникЕмилијан Мариновић
Насљедник-
Лични подаци
Световно имеВитомир Проданов
Датум рођења23. август 1890.
Мјесто рођењаБачко Петрово Село
 Аустроугарска
Датум смрти5. јул 1958.(1958-07-05) (67 год.)
Мјесто смртиБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин г. Викентије.

БиографијаУреди

Мирско име патријарха Викентија је било Витомир Проданов, рођен је 11/23. августа 1890. у Бачком Петровом Селу од оца Ђорђа и мајке Јелене. У родном месту завршио је основну школу после које одлази за Нови Сад, где се уписује у гимназију. После завршене гимназије, одлази у Сремске Карловце да учи Богословију. Замонашио се 1917. године у Бездину. Од 1921. године био је на дужности секретара Управног одбора манастира Карловачке митрополије, и ту дужност је обављао до 1923. године.

Пошто се интересовао за науку, уписао се на Филозофски факултет у Београду и 1929. године и дипломирао на групи за историју.

Главни секретар Светог архијерејског синода постао је 1932. године, викарни епископ марчански 1936. године, епископ злетовско-струмички 1939. године и администратор охридско-битољски 1940. године.

Бугарски окупатори су га 1941. године протерали из Штипа. После Другог светског рата није могао да се прими своје епархије јер је тадашња комунистичка власт преко УДБА-е створила неканонску тзв. Македонску православну цркву, која до данас није канонски призната. У периоду 19471951. администрирао је Сремском епархијом.

Викентије је изабран за патријарха 1. јула, 1950. године. Као патријарх, успоставио је везе са осталим епархијама СПЦ, које су услед ратних прилика и прогона нове власти, биле доста ослабиле. Његовим настојањем, уређена су и пензиона питања православног свештенства. Наиме, црквени пензиони фонд је био укинут после рата, а право на државне пензије су имали само лаици.

Патријарх Викентије је био активан члан историјског друштва Војводине и неко време уредник „Гласника историјског друштва“ Војводине од 1930. до 1934, а такође је сарађивао у историјским часописима из црквене историје.

Патријарх Викентије је умро 5. јула 1958. под загонетним околностима,[1] непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве. Гробница патријарха Викентија се налази у Саборној цркви у Београду, на северном зиду припрате лево од гробнице митрополита Михаила.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
-
викарни епископ марчански
19361939

Наследник:
Емилијан (Мариновић)
Претходник:
Симеон (Поповић)
епископ злетовско-струмички
19391950
Наследник:
Наум Димовски
(1959, од 1967. у расколу)
Претходник:
Николај (Велимировић)
администрирао Епархију жичку
19411947
Наследник:
Валеријан (Стефановић)
Претходник:
Валеријан (Прибићевић)
администрирао Епархију сремску
19471951
Наследник:
Никанор (Иличић)
Претходник:
Гаврило
патријарх српски
19501958
Наследник:
Герман