Патријарх српски Калиник I
Калиник I је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1691. до 1710. године.[1]
| Лични подаци | |
|---|---|
| Датум рођења | прва половиа 17. века |
| Датум смрти | 16. август 1710. |
| Место смрти | Темишвар,  Османско царство |
| Архиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1691—1710) |
| Претходник | Арсеније III |
| Наследник | Атанасије I |
Био је родом из Скопља. Узео је управу над Српском патријаршијом под турском влашћу у најтеже дане, после велике сеобе под патријархом Арсенијем III. Калиник је великим пожртвованим радом успео да очува самосталност Српске патријаршије са средиштем у Пећи и олакша судбину Срба, преосталих на старим огњиштима. Сарајево је посетио већ током 1692. године. Потом је за новог дабробосанског митрополита поставио житомислићког јеромонаха Висариона. Током наредних година, поставио је нове архијереје и у осталим упражњеним епархијама под турском влашћу. Умро је 1710. године, приликом посете Темишвару.
РеференцеУреди
- ^ Вуковић 1996, стр. 271-273.
ЛитератураУреди
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
- Самарџић, Радован (1986). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
- Тричковић, Радмила (1994). „Српски патријарх Калиник I: Друга обнова Пећке патријаршије”. Историјски часопис. 39 (1992): 87—118.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Радосављевић, Недељко (2009). „Калиник I Скопљанац, патријарх пећки”. Српски биографски речник. 4. Нови Сад: Матица српска. стр. 793.
- Шулетић, Небојша (2011). „Берат патријарха Калиника I” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 97—104.
- Шулетић, Небојша (2013). „Пореске обавезе Пећке патријаршије у време патријарха Калиника I (1691-1710)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 88: 9—23.
- Шулетић, Небојша (2018). „Југоисточна граница Српске патријаршије у доба османске владавине”. Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: Друштвено-економски и политички аспект. Врање: Народни музеј. стр. 47—57.
- Шулетић, Небојша (2021). „Именовања пећких патријараха (1691-1766)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 104: 51—71.
